Moja majka je bila sklona tome da upada u zamke poređenja nas sa drugom decom, zamke koje smo joj postavljali mi, svakako nesvesno, ali sa ciljem da negde za sebe izvučemo ako ne korist onda da izbegnemo grdnju, jer, eto, i druga su deca “isto tako… pa i gore od nas…” Naš otac, međutim, nije….Nije padao na to. Vrlo brzo smo naučili da kada njemu podnosimo “raport” o ocenama, ispitima, o uspesima i neuspesima, kada pričamo o bilo čemu, možemo da se fokusiramo samo na sebe, i eventualno one o kojima imamo da kažemo da su uspešniji. Ako to možemo, ako za drugoga imamo lepu reč. Ako je nemamo, ako nismo u stanju da nekoga u interakciji istaknemo, onda smo morali da govorimo samo o sebi. Jer svaku priču o lošijima tata je prekidao rečenicom: “Ne interesuju me drugi, zanimaš me samo ti. Šta si TI uradila (uradio).” Na sasvim neplodno tlo padale su naše reči i pokušaji : “… ali samo da ti kažem kaliko je njih…, … i ostali su…, i ovaj, i onaj…, … čak i ON nije ili jeste…” Prekidao bi nas i držao se te mantre: Ne interesuju me drugi, zanima me samo šta si ti.
Mrzeli smo taj princip koji nam je uskraćivao odgovarajuća poređenja, no ipak usvajali smo ga, k’o deca sa strahom od psa kad im štene dođe pred vrata.
Godinama, slepio nam se na kožu, tako slepio da kad god pomislim da nečiji put, način i postupke osudim, kritikujem i nedajboze poredim sa sopstvenim, izleti mi Ratko sa rečenicom: “Ne interesuju me drugi, zanimaš me samo ti. Šta ti radiš. Šta si ti uradila.”
I tako.. kad ovih dana gledam štošta, i počne da mi se roji gomila misli koja se pretvara u bujicu reči, loših reči, osuđujućih reči… ja se setim da mi je tata dao ključ od kante za njih. I kažem ih : “Ne interesuju te drugi, Miljena, zanimaš me samo ti. Šta radiš ti.”
Izvor: miljena.blogspot.rs