U vremenu kada se mnoge zemlje suočavaju sa sve slabijim akademskim rezultatima i sve lošijim znanjem učenika, Japan, Koreja, Litvanija i Tajvan (Kineski Taipei) su održali, pa čak i poboljšali rezultate procesa učenja, jednakost u prilikama za sticanje znanja kao i mentalno zdravlje učenika.
Na PISA testu, najbolje rezultate u matematici postigli su učenici iz Singapura, a za njima Makao, Tajvan, Hong Kong, Japan i Koreja.
Petnaestogodišnjaci iz čak 18 zemalja (od 81 koliko je učestvovalo u testiranju) pokazali su natprosečne rezultate u matematici, čitanju i nauci, na PISA testiranju 2022. A sam prosek je, od poslednjeg testiranja 2018. godine, opao za 15 poena na testu iz matematike, za 10 poenu u oblasti čitanja, dok se naučna pismenost nije mnogo promenila.
Šta možemo naučiti od rezilijentnih obrazovnih sistema?
1. Škole treba da budu otvorene što je moguće više
U zemljama učesnicama PISA testiranja, najmanje je polovina učenika iskusila zatvaranje škola i rad na daljinu u periodu dužem od tri meseca, zbog virusa Kovid-19. Pokazalo se da su učenici koji dolaze iz onih sistema gde je zatvaranje škola bilo ređe i kraće imali bolje rezultate na testovima i snažniji osećaj pripadnosti školi.
2. Pripremite učenike za samostalno učenje
Učenici čiji su nastavnici bili dostupni za pitanja i pomoć oko učenja dok je trajala izolacija postigni su bolji rezultat u oblasti matematike i imali više samopouzdanja tokom samostalnog rada. Većina je bila prilično sigurna u svoje veštine korišćenja platformi za digitalno učenje.
3. Izgradite jake temelje za učenje i blagostanje, za sve učenike
Više od 10% učenika u nekim zemljama OECD pati od ekonomske nesigurnosti, a jedan od desetoro ne oseća se sigurno u školi.
4. Ograničite ometanje koje dolazi od upotrebe digitalnih uređaja, ali koristite uređaje za učenje
Učenici koji provode do sat vremena dnevno pred ekranima u školi kako bi učili imali su u proseku čak 14 poena više u matematici od onih koji nisu koristili ekrane za učenje. Istina je da striktna zabrana telefona u školama može smanjiti distrakcije prilikom učenja, ali može smanjiti i sposobnost učenika da sami regulišu upotrebu uređaja.
5. Ojačajte partnerstvo škole i roditelja i potrudite se da roditelji budu uključeni
Zanimljivo je da je učenicima koji su ostvarili veći skor zajedničko to što njihove porodice redovno imaju bar jedan zajednički obrok dnevno, provode vreme u razgovoru, interesuju se za način na koji deca provode vreme.
6. Odložite ulazak dece u različite programe obrazovnog sistema
U sistemima u kojima se deca ranije uključuju u različite obrazovne programe primećena je snažnija veza između socio-ekonomskog statusa učenika i rezultata koje postižu.
7. Obezbedite dodatnu podršku deci kojoj slabo ide
Obrazovni sistemi u kojima je ponavljanje razreda retkost imaju bolje rezultate. Širom zemalja OECD, podrška nastavnika učenicima opala je od 2012. godine. Oko 30% učenika prijavilo je da im nastavnici nisu redovno pomagali dodatno.
8. Škole treba da budu mesta zdrave socijalne interakcije
U sistemima gde je pomaganje učenika drugim učenicima između 2018. i 2022. poraslo, učvrstila se i pripadnost učenika školi tokom tog perioda.