Uskrs je, izgleda, za Srbe jedan od najinspirativnijih praznika. Istražujući malo običaje, iznenadili smo se kakva sve verovanja se vezuju za ovaj, najveći hrišćanski praznik, a pre svega za farbanje jaja.
Jedan od najlepših i najradosnijih srpskih običaja, koji se nije iskorenio, čak ni u gradovima, jeste upravo farbanje jaja za Vaskrs. Vredna domaćica, po ustaljenoj tradiciji, vaskršnja jaja boji (farba) na Veliki petak, u dan kada se, inače, ništa drugo ne radi.
U Srbiji su mnogi običaji bili u vezi s prvim jajetom, „čuvarkućom“. U nekim krajevima njegovo bojenje je bilo praćeno bajanjem. Deci su takođe tim jajetom mazali obraze, kako bi im oni bili takođe crveni, jer su rumeni obrazi značili zdravlje. Na Kosovu ovo jaje su nazivali „strašnik“ jer se upotrebljavalo kao lek protiv straha. U drugim krajevima su, opet, decu umivali vodom u koju bi stavili jedno crveno jaje, šećer i cveće vrtike. To bi se radilo da bi dete bilo zdravo, slatko, odnosno blage naravi i da se oko nje ili njega vrte momci, odnosno devojke. Takođe bi se detetu to jaje stavljalo pod jastuk u toku noći, a ujutru bi to jaje nosilo u crkvu i potom bi se ono, na dan Vaskrsa, prvo pojelo. Crveno jaje bi inače svi članovi porodice uvek prvo jeli, opet kako bi se zaštitili od bolesti. Zaštitna svojstva su imali i voda u kojoj su se jaja kuvala, pa i ljuske. Zbog toga u nekim krajevima postoji običaj da se ljuske isitne i umese sa pšeničnim brašnom i tako zalepe za gornji deo kućnog praga kako bi se oteralo svako zlo. Crveno jaje su koristile i devojke u raznim „vradžbinama“ kako bi se udale. Pri izvođenju tih magijskih radnji, pazile bi da ih momci ne vide.
Običaj kod svih hrišćana je darivanje jaja. Pri tome se vodilo računa da svaki ukućanin i gost dobije jaje sa određenom simbolikom; mladići i devojke bi dobijali jaje s venčićem kako bi pronašli životnog saputnika, a dever bi dobijao jaje sa išaranim budilnikom ili rukom sa prstenom, satom i cvećem.
U nekim krajevima se sprema i obredni hleb na koji se stave jaja. On je namenjen kako deci, tako i svima koji uđu u kuću da čestitaju praznik.
Postoje i takvi običaji u Srbiji čija je osnova verovanje da jaja mogu biti i loša. Čobani zato nisu jeli jaja za Vaskrs, jer su verovali da će stoka da oboli od „jajčanice“. Takođe se pazilo da deca ne pojedu više od tri žumanceta jer se verovalo da će biti žuta, odnosno bleda u licu.
Tucanje jajima
Ovaj običaj karakterističan je samo za pravoslavce. Na stolu stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani. Tad nastane veselje i takmičenje čije je jaje najjače. To predstavlja veliku radost za decu. Prilikom tucanja izgovara se, takođe, „Hristos Vaskrse“ i „Vaistinu Vaskrse“. Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostalo jelo.
Toga dana, ako gost dođe u kuću, prvo se dariva farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalim ponudama. U nekim našim krajevima, sačuvan je dirljiv običaj, da se farbana vaskršnja jaja nose na grobove preminulih predaka. To svedoči o narodnoj veri, da su svi ljudi pred Bogom živi, i da umrli naši preci treba da osete vaskršnju radost i slavlje.
U Srbiji postoji verovanje da je najtvrđe jaje „pronosak“, odnosno ono koje kokoška prvo snese. Dešavalo se da takvo jaje deca obese iznad vatre, tako da mu vrh bude na dole. Tako se sadržaj slije pri samom vrhu i stvrdne. Takvo jaje se koristilo za tucanje. Sama igra je jednostavna: udari se vrh o vrh, šoda o šodu i pobednik je onaj čije se jaje ne razbije. Pobednik dobija razbijeno jaje kao nagradu, a verovalo se da će on imati više sreće u narednih godinu dana. Bilo je takođe i „varanja“, pa se pazilo da neko ne podmetne drveno ili „naliveno“ jaje. Naime, to je značilo da se jaje napuni vunom i hlebom. Deca su se igrala i tako što su jaja razbijala gađajući ih iz daljine metalnim novcem ili kamenom ili kotrljajući druga jaja (slično kao u igri klikerima).
Uskršnji zeka
Uskršnji zeka je karakterističan pre svega za zapadnu kulturu, ali se poslednjih godina „odomaćio“ i kod nas. Smatra se da je i simbol Uskršnjeg zeca povezan sa pomenutom paganskom tradicijom, s obzirom na to da je zec bio zemaljski simbol boginje Astarote/Ištar. Kako bilo da bilo, danas je zeka taj koji sakriva deci jaja, donosi im slatkiše i poklone.
Dan Uskrsa
Pored već pomenutih pravoslavnih običaja, važno je reći da se u nedelju ujutro, Uskršnjim doručkom prekida Veliki post. Za doručak se služi salata, šarena jaja – uz običaj „tucanja“ i kuvano meso, obično šunka. Na dan Uskrsa se ljudi lepo oblače i izlaze na ulicu, idu u crkvu na jutarnju litiju oko crkve, a zatim i liturgiju. Ceo ovaj dan vernici se pozdravljaju sa „Hristos vaskrese“ – „Vaistinu vaskrese“. Za trpezom se služi meso, jaja i Uskršnja pogača.
Izvor: www.wikipedia.com
Priredila A.C.