1. Медоносне пчеле (Apis mellifera) производе мед већ 150 милиона година и оне су једини инсект који производи храну коју једу људи. Такође су еколошки виталне као опрашивачи.
2. Пчела замахне око 11.400 пута у минути, због чега и чујемо звук ‘зујања’
3. Медоносне пчеле имају 170 рецептора мириса који им омогућују родбинско препознавање, друштвену комуникацију унутар кошнице и проналажење хране. Њихов њух је толико прецизан да оне могу разликовати стотине различитих биљних сорти.
4. Просечна пчела произведе око 1/12 жличице меда у свом животу, а током једног лета она посјети 50-100 цвјетова.
5. Мозак пчеле је овалног облика и велик је као сјеме сезама, али то не значи да оне немају изванредну способност учења и памћења, те да нису способне направити комплексне прорачуне везане за своје ‘излете’.
6. Матица може живјети и до пет година (у ретким случајевима и до 7 година), а она је једина пчела у кошници која полаже јаја. Она је најпродуктивнија у љетним мјесецима, када полаже и до 2.500 јаја дневно.
7. Свака пчела у колонији има јединствен мирис, како би је чланови колоније могли препознати.
8. Само пчеле радилице могу убости, и то само ако осјећају да су у опасности. Матице имају жаоку, али пошто никада не напуштају кошницу, нису ни опасност. Док у већини случајева умру након што убоду човјека, већина пчела не умре након што убоду друге инсекте или животиње. Разлог је тај што се жаока ‘закачи’ за људску кожу и истргне је од тијела пчеле.
9. Медоносне пчеле комуницирају путем “плеса”.
10. Пчеле се не роде знајући како да направе мед. Младе пчеле све науче од старијих и искуснијих.
11. Пчеле радилице су заправо сполно неразвијене женке.
12. Мушке пчеле се зову трутови и они уопште не раде и немају жаоке, њихов једини задатак јесте парење са матицом.
13. Kолонија пчела састоји се од 20.000 – 80.000 пчела и једне краљице.
14. Медоносне пчеле знају да је планета округла, те могу рачунати углове како би се оријентисале (према недавним научним истраживањима).
15. Медоносне пчеле добију ‘посао’ у кошници на основу своје старости. На примјер, послови радилица изгледају овако:
1 – 2 дана старости: проводе дане чистећи ћелије, почињући са оном у којој су се родиле
3 – 5 дана старости: хране старије ларве
6 – 11 дана старости: хране млађе ларве
12 – 17 дана старости: производе восак, праве ‘медне лончиће’, носе храну и врше погребне дужности
18 – 21 дан старости: стражаре на улазу у кошницу, и штите исту од уљеза
22 дана, па све до смрти (40 – 45 дана): прикупљају нектар, полен, воду, опрашују….
Јака и здрава пчелиња заједница у тијеку једног дана може опрашити до 3.000.000 цвјетова
Јака и здрава пчелиња заједница у току једног дана може опрашити до 3.000.000 цвјетова
Бонус: Kако пчеле развијају нову матицу (краљицу)?
Медоносне пчеле развијају нове матице из неколико различитих разлога, као што је смрт претходне матице, или претрпана кошница и развијање нове колоније.
У сваком случају, медоносне пчеле развијају нову матицу у 10 сљедећих корака:
1. Пчеле изграде до 20 воштаних ‘краљициних’ ћелија.
2. Жива краљица полаже оплођена јаја у сваку ћелију (или у случају смрти краљице, нека постојећа јаја стара три дана претворит ће се у ‘станице краљице’ методом у сљедећем кораку).
3. Младе пчеле хране младе личинке посебно богатом кремастом храном која се зове Матична млијеч, те проширују ћелије према доље све док не буду дугачке око 25мм.
4. Око девет дана касније, прва ћелија се запечати слојем воска.
5. Претпостављајући да се нова краљица развија због пренасељености унутар кошнице, велики рој пчела напушта кошницу, на челу са старијим пчелама. Стара краљица се изгладњује како би се смањила и како би могла одлетјети са ројем у потрази за новим мјестом за колонију. Рој ће често правити паузе и слати скауте да истраже околину. Скаути ‘предлажу’ локације док се коначно не одабере само једна.
6. Назад у првој кошници, након отприлике седам дана прва матица напушта своју ћелију. Нова краљица ће морати донијети одлуку: или да убије преостале матице које су још увијек у ћелијама, или ће са собом повести мали рој пчела и започети нову колонију. Уколико одлучи да оде, сљедећа матица ће морати донијети исту одлуку… и све тако док се једна не одлучи да остане у кошници и убије преостале потенцијалне краљице.
7. Млада краљица лети уоколо упознавајући се са својим окружењем.
8. Kраљица ће се парити са до 20 мушких пчела које се зову трутови; а сви ти трутови ће умријети након парења.
9. Неколико дана касније, нова краљица ће почети полагати оплођена јаја и то око 2000 јаја по дану. Оплођена јаја постану женске пчеле. Неоплођена јаја оплоде трутови, те она постају нови трутови. У било којем тренутку у здравој кошници, постоји једна матица, до 40.000 женских пчела и неколико стотина мушких (трутова).
10. Ова краљица ће остати у колонији најмање годину дана, а након тога ће и она моћи напустити рој и започети нову колонију. Иако пчеле живе само 40 – 45 дана, матица може живјети и до пет година.
Извор: pixelizam.com/