За професора хемије на Природно-математичком факултету у Новом Саду пријавио се само један кандидат, за наставника математике три, физике два, а биологије четири, пише Euronews Srbija.
Слична је ситуација и на осталим универзитетима.
На Београдском универзитету за професора математике и рачунарства пријавило се осам кандидата, за наставу хемије пет, физике четири.
Србија се већ суочава са недостатком наставничког кадра у школама. Недостаје око 700 наставника математике, а дефицитарни су и наставници информатике, физике, хемије, страног језика. Саговорници Euronews Srbija кажу да су главни разлог мале плате у просвети, али и деградација наставничке професије и уништење ауторитета.
Декан Математичког факултета у Београду проф. Зоран Ракић каже да је ове године најмање интересовање за модул наставника математике где се пријавило само осам кандидата.
Он је указао да је тенденција опадања броја кандидата на наставничком смеру кренула 2015. године када су имали 112 пријављених за полагање пријемног.
Појашњава да је разлог слабог интересовања за наставничке факултете – мале плате и уништен ауторитет наставника.
„Појавио се и ИТ, где су плате много веће него у просвети. Чим млади имају мало талента опредељују се за тај позив. Проблем са дефицитом кадрова у основним и средњим школама полако се преноси и на факултете. Данас се тешко добијају сарадници у настави на факултетима“, навео је Ракић.
Скоро ниједан факултет у Србији који има наставничке смерове неће моћи да попуни буџетска места. На ПМФ-у у Новом Саду за наставника биологије пријавило се четири кандидата, а примају 40 бруцоша, од тога 35 буџетских. За професора физике пријавило се два кандидата, а места има за 25, од тога за 20 бруцоша школовање плаћа држава. За професора хемије конкурисао је један кандидат, а места има за 20 и то 16 буџетских, а за професора математике три кандидата на 54 места од којих је 50 буџетских.
Просветне власти свесне су проблема, али конкретне кораке нису предузели. Још пре две године о томе отворено је причао тадашњи министар просвете Младен Шарчевић који је решење проблема видео у повећању плате дефицитаним кадровима за 30 одсто, као и стипендирању студената.
Међутим, ништа од тога није предузето.