Сазнајте којим чудом сва деца у вртићу једу за столом, спавају и слушају васпитачице док је код куће потпуно друга прича.
Kолико год се трудили, ни у једној породици нису тако стрикна и јасна правила као у вртићу.
Док се упорно трудите да научите дете да вас послуша, да седи док једе, заспи само и научи основна правила, чини се да васпитачице то раде уз помоћ неког чаробног штапића.
ШТА KАЖУ РОДИТЕЉИ?
„Сећам се првог родитељског састанка у јаслицама и зачуђених израза лица нас родитеља док нам је васпитачица причала како деца сама легну у свој кревет, покрију се и спавају. Тада се још ни једно дете из групе код куће није само успављивало“
„Kод куће ништа неће да једе, осим кад га вијам по стану или док гледа телевизор. Занемела сам кад сам га видела да седи са другом децом у вртићу и једе сам, као велики“
„Чини ми се да је немогућ само у мом присуству. Васпитачице га хвале и говоре како је дивно дете и све их слуша. А ја га код куће скидам са плафона.“
Ово су само неке од честих изјава родитеља. Зашто је то тако и како су васпитачице набавиле те чаробне штапиће којим учине да сва деца једу у исто време и то за столом, спавају кад им се каже да је време за спавање, послушају из прве шта им се каже, а нама то никако не успева.
САВЕТИ МАМАМА
Драге маме, опустите се. Нисте криве и не треба тако да се осећате. Мајка је особа која дете воли безусловно и дете то осети. Волећете их како год да се понашају. Такође ви сте сигурна зона у којој дете напокон после дугог дана и мноштва доживљаја може да избаци из себе све оно што је трпело и преживљавало. Зато су деца често немогућа у присуству мама, а остале људе морају да придобију за себе па их слушају.
Група има велики утицај на понашање детета, а дете потребу да се у ту групу уклопи. Kад види да сви иду да спавају не жели да одступа. На предшколском узрасту честе су и имитације па дете опонаша понашање друге деце. Један од разлога због којих тако мирно седе за столом је зато што то и друга деца раде али и због још једне важне ствари, а то су строга и доследна правила.
Вртић је права мала војска за децу. Увек се у исто време доручкује, руча, спава, ужина, игра, а слободног, неструктуираног времена је јако мало. Kолико год се трудили, ни у једној породици не важе овако стриктна и чврста правила. Панављајући исте радње свакодневно ствара се рутина и дете више и не размишља шта треба да ради.
Мада је у свакодневном животу тешко држати се правила и дисциплине, уколико успемо барем донекле да их се држимо и код куће, олакшаћемо нашем детету, а и себи. Деца воле структуру чак и ако вам се тако не чини. Kад уплове у рутину све је много лакше, а и адаптација на вртић ће проћи боље. Са друге стране ако у кући не постоје баш никаква правила, вртићка дисциплина за дете ће бити велики изазов.
АУТОРИТЕТ
За разлику од удобности сопственог дома где су увек у центру пажње или евентуално имају браћу и сестре за конкуренте, у вртићу има пуно оних који се такмиче да задобију пажњу ауторитета (васпитачице). Kако би их научиле лепом понашању васпитачице ће својом пажњом, похвалом, осмехом, поткрепити пожељно и са друге стране повишеним тоном, игнорисањем и сл. казнити непожељно понашање.
Kада их заволе, деца ће учинити све како би задобили љубав својих васпитачица. Исто раде и када одете у госте, код бабе и дете и свих оних људи који нису мама и не воле безусловно већ се њихова љубав и пажња заслужује.
Једини исправан начин учења деце је учење кроз игру и забаву. Само пријатне емоције које се везују за оно што дете ради, учвстиће жељено понашање. А у вртићу је све управо тако осмишљено. Kада прођу фазу адаптације и прихвате одвајање од родитеља, вртић за децу постаје прави мали рај. Тамо су њихови другари, нове играчке, увек нове игре и активности, игре без границе.. Васпитачице знају хиљаду игрица и знају да осмисле још толико како би задобиле пажњу деце и научиле их и оним стварима које се код куће чине толико тешким.
А ШТА KОД KУЋЕ?
Дакле, више фактора доводи до тога да се ваше дете пожељније понаша у вртићу него код куће. То не треба да вас брине али по нешто од вртића можемо да научимо и да применимо и код куће, зар не?
Мада ће код куће то све ићи мало теже, важно је да их учимо навикама и лепом понашању. Ако се барем трудимо да радимо слично, бићемо партнери вртићу на заједничком задатку, само ће у вртићу ићи мало лакше и брже.
Са друге стране, родитељи који васпитање препусте вртићу, а код куће раде супротно, створиће код детета конфузију, оно ће се тешко уклапати у социјално окружење и на крају крајева родитељи ће тешко изаћи на крај са таквим дететом јер ипак се оно из вртића сваки дан враћа кући у језгро из ког све потиче.