Дневник једне маме: Игралишта, рођендани и организација

7 новембра, 2016

Чини ми се да се људи превише такмиче. Ко има бољи ауто, кућу, утицајније пријатеље? Можда и ко има боље образовање? Лепшу жену или бољег мужа?

juego-el-tobogan-1
Како обично све почиње у детињству, присетим се ја једног догађаја са дечјег игралишта. Мој старији син и ја били смо сами на игралишту, кад нам се придружила једна млада мама (млађа од мене) са својом ћерком која је старија од мог сина (по мојој процени). На игралишту велики тобоган. Мој син се несигурно пење, ја стојим иза њега за сваки случај. У неком тренутку, девојчица крене према тобогану. Мајка је далеко од ње, чува бебу у колицима. Девојчица се брзо и лако попе на тобоган, још брже и лакше се спусти са њега. Уплашена за њену безбедност, једном сам покушала да је успорим ухвативши је за руку док је кретала да се спусти са стрмог тобогана. Убрзо сам схватила да јој моја помоћ није потребна.

Тај стрми тобоган је предвиђен за млађу децу, али је врло вероватно да се деца са њега дочекају на главу, а не на ноге. Ок, мислим ја, јесте та девојчица старија, бар ми се чини тако, али свакако је спретнија и сигурнија на тобогану од мог сина. Убрзо се у мени јави глас: „Ма пусти и ти њега, удаљи се! Ако може она, може и он.” Погледам свог сина како седи на тобогану и чека да му дам руку да почне да се спушта. У тренутку оклевам, али му прилазим и пружам руку. Мој син још није спреман, а ја му шаљем поруку да се не такмичи. Не мора да ради оно што види да раде други, јер ја од њега то не очекујем. Са игралишта одлазимо срећни, баш такви какви смо.

СВЕСКА И ОЛОВКА: КАКО СЕ МАМА ОРГАНИЗУЈЕ
Колико је организација важна схватила сам пре пет месеци. Толико је „стара” моја беба. Нашавши се осам сати дневно, пет дана у недељи сама у стану са бебом и малим дететом, све што ми је преостало било је да се организујем или полудим. Живим у уверењу да сам одабрала оно прво.
knjige-2
Најпре сам смислила јеловник за једну недељу, све оброке и све ужине. То је за оне дане када ми понестане идеја. Једно од мојих правила је да не спремам ручак дуже од сат и по, са изузетком за јунећи гулаш. Себи сам дала паузу од спремања хране петком и недељом. Петком мој муж доноси ручак, а недељом смо обично у природи. Смислила сам оброке и за боравак у природи.

Куповину намирница обављамо онлајн једном месечно, штеди време. Испорука стиже на кућну адресу, а поруџбина се памти, па је сваку следећу брже направити. Набавка онога што заборавимо врши се у најближем маркету. На пијацу иде мој муж, обично суботом пре подне са списком. Време је мами злата вредно и зато сам направила списак свих кућних послова који се обављају током недеље. Брисање прашине, усисавање, брисање подова, сређивање купатила, прање прозора. Пеглу ретко користимо.

Тачно се зна ко који посао обавља и којим даном у недељи. Догоди се да заменимо улоге као и да заменимо дане, али се трудимо да све наведено буде обављено до краја недеље. Све је написано оловком у мојој свесци. Уз такву организацију стижем да читам и да пишем, а помоћ у кући ми више није потребна.

РОЂЕНДАНСКЕ ПРОСЛАВЕ
Волим да правим торте и колаче, али још увек нисам направила рођенданску торту. У данашње време рођендани се славе у играоницама, а торте се обично наручују, јер постају права мала уметничка дела омиљених јунака популарних цртаћа.
Наш старији син има три године и сва три рођендана прославили смо на мору. Први у Црној Гори, други у Грчкој, а трећи у Италији. Купили смо колаче и уживали. Наш млађи син има пет месеци и рођен је на старту пролећа, касно за прославу рођендана на зимовању.

Наша породица резервисала је најмање један дан у недељи за целодневни боравак у природи. Најчешће смо на Авали. Били смо једном и на Кошутњаку, али због крпеља тај излет не бисмо поновили. Два дана последњег летњег викенда провели смо на Ади Циганилији. Жао ми је што је нисмо открили на почетку лета.

На једном од наших излета на Авали, посматрала сам прославу дечјег рођендана у природи. Најпре су дошли домаћини, заузели два стола и украсили их шареним балонима и трачицама. Полако за њима пристизали су и гости. Тог дана на Авали чули су се дечји гласови. Родитељи су били опуштени. Све је изгледало тако једноставно и савршено. Играоница у природи. Посматрајући њих, знала сам где ћемо бити на старту следећег пролећа.

Извор: centarzamame.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама