Зашто ђаци не знају ко је Доситеј

Огромна већина ученика у Србији је, нажалост, још једном показала да не зна историју, географију, математику, хемију, матерњи језик…
Од  Доситеја Обрадовића су мислили да је Наполеон, неки су га прекрстили у Његоша, Моцарта… Након испита су говорили да је био текст о тамо неком рату за који никад нису чули, да су их збуњивале стилске фигуре… Проблем до проблема за свршене основце. А зашто наши ђаци баш толико немају појма?
– У средње школе нам долазе ученици који све мање знају, али и мање се труде и раде. Од 30 ученика у одељењу, само шест зна таблицу множења, док маса њих меша ћирилицу и латиницу. Али зато сви знају ко су Слоба, Кија и Луна или неке старлете и криминалци! Поистовећују се с њима. За такве ствари не можете кривити младог човека, проблем су преобимно градиво, пренатрпана одељења, преоптерећени професори и недовољна опремљеност учионица. Кривица је и система, онога што нас окружује и што гледамо на телевизији – каже Милорад Антић, професор и председник Форума средњих стручних школа, и додаје да је боље испредавати једну лекцију пет пута него 50 лекција које нико неће схватити:
– Деца код нас бубају уместо да уче с разумевањем и зато сутра ништа не знају. Број уџбеника и њихов садржај треба да се смање и да буду практични и применљиви у пракси. Професори треба при предавању да користе таблете и рачунаре јер су се времена променила и деца тако лакше прихватају информацију. Нешто мора да се мења!
Социолог и професор Факултета политичких наука Зоран Стојљковић каже да су млади школско градиво заменили знањем „свих модних блогерки и текстова новокомпонованих песама“.
– То, нажалост, није ништа ново, то је везано са стањем духа и вредности у друштву. Нису то само ријалтији, млади у Скупштини и у политичком животу гледају исто то и мисле да је нормално извређати неког помињући му најужу фамилију. Младима се шаље порука да се улагање у образовање не исплати, да то нигде не пролази и ничему не служи, да школа не даје сигурност, па се питају чему онда све. Када деца виде да се за живот не зарађује голотињом и партијском књижицом, већ радом и образовањем, све ће се променити – сматра Стојиљковић.
Јасна Јанковић: Школе изгубиле васпитну улогу
Професорка Јасна Јанковић, председница Уније просветних радника Србије, каже да је ова мала матура показала да је образовни ниво нације све мањи.
– Можда и највећи утисак за мене јесте то што деца не само да нису знала шта значи реч компромитовати већ су и мислили да она значи нешто позитивно. То говори о томе да смо у дубоком моралном суноврату и да свакодневно гледају људе који се јавно брукај,у а на крају постану популарни. Наше школе су изгубиле васпитну улогу и деца данас раде шта хоће, а професор не сме ни да их укори. Немамо чему да се чудимо, већ да очекујемо да ће бити све горе.
Ратко Божовић: Вредносни систем се сурвао у бездан
Социолог Ратко Божовић каже да је српско образовање током ратова и транзиција веома страдало и да „за почетак морамо сви да престанемо да симулирамо да је све у реду“.
– Неће се ништа поправити само по себи, деца не знају основне појмове и категорије. Очекујемо модерну комуникацију, а немамо основног знања! Деца немају мотивацију да уче и развијају се, јер гледају погрешне примере око себе, јер се цео вредносни систем сурвао у бездан. Образовање је колективни идентитет једне нације, а тамо где је темељ друштва естрада, ту је проблем с културом.
Бројке
71.000 осмака полагало је малу матуру
3 теста су чинила завршни испит за основне школе
20 питања садржао је тест из српског, математике и комбиновани тест
Грешке наставника и школа
– преобимно градиво
– журба да се стигне и све испредаје
– застареле методе предавања
– лоша опремљеност учионица
– недовољно праксе
Грешке родитеља:
– недовољна посвећеност и рад с дететом
– незаинтересованост за стварно образовање детета
– захтевање добрих оцена, а не суштинског знања
– немогућност да уче заједно с дететом