Zašto đaci ne znaju ko je Dositej

Ogromna većina učenika u Srbiji je, nažalost, još jednom pokazala da ne zna istoriju, geografiju, matematiku, hemiju, maternji jezik…
Od  Dositeja Obradovića su mislili da je Napoleon, neki su ga prekrstili u Njegoša, Mocarta… Nakon ispita su govorili da je bio tekst o tamo nekom ratu za koji nikad nisu čuli, da su ih zbunjivale stilske figure… Problem do problema za svršene osnovce. A zašto naši đaci baš toliko nemaju pojma?
– U srednje škole nam dolaze učenici koji sve manje znaju, ali i manje se trude i rade. Od 30 učenika u odeljenju, samo šest zna tablicu množenja, dok masa njih meša ćirilicu i latinicu. Ali zato svi znaju ko su Sloba, Kija i Luna ili neke starlete i kriminalci! Poistovećuju se s njima. Za takve stvari ne možete kriviti mladog čoveka, problem su preobimno gradivo, prenatrpana odeljenja, preopterećeni profesori i nedovoljna opremljenost učionica. Krivica je i sistema, onoga što nas okružuje i što gledamo na televiziji – kaže Milorad Antić, profesor i predsednik Foruma srednjih stručnih škola, i dodaje da je bolje ispredavati jednu lekciju pet puta nego 50 lekcija koje niko neće shvatiti:
– Deca kod nas bubaju umesto da uče s razumevanjem i zato sutra ništa ne znaju. Broj udžbenika i njihov sadržaj treba da se smanje i da budu praktični i primenljivi u praksi. Profesori treba pri predavanju da koriste tablete i računare jer su se vremena promenila i deca tako lakše prihvataju informaciju. Nešto mora da se menja!
Sociolog i profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojljković kaže da su mladi školsko gradivo zamenili znanjem „svih modnih blogerki i tekstova novokomponovanih pesama“.
– To, nažalost, nije ništa novo, to je vezano sa stanjem duha i vrednosti u društvu. Nisu to samo rijaltiji, mladi u Skupštini i u političkom životu gledaju isto to i misle da je normalno izvređati nekog pominjući mu najužu familiju. Mladima se šalje poruka da se ulaganje u obrazovanje ne isplati, da to nigde ne prolazi i ničemu ne služi, da škola ne daje sigurnost, pa se pitaju čemu onda sve. Kada deca vide da se za život ne zarađuje golotinjom i partijskom knjižicom, već radom i obrazovanjem, sve će se promeniti – smatra Stojiljković.
Jasna Janković: Škole izgubile vaspitnu ulogu
Profesorka Jasna Janković, predsednica Unije prosvetnih radnika Srbije, kaže da je ova mala matura pokazala da je obrazovni nivo nacije sve manji.
– Možda i najveći utisak za mene jeste to što deca ne samo da nisu znala šta znači reč kompromitovati već su i mislili da ona znači nešto pozitivno. To govori o tome da smo u dubokom moralnom sunovratu i da svakodnevno gledaju ljude koji se javno brukaj,u a na kraju postanu popularni. Naše škole su izgubile vaspitnu ulogu i deca danas rade šta hoće, a profesor ne sme ni da ih ukori. Nemamo čemu da se čudimo, već da očekujemo da će biti sve gore.
Ratko Božović: Vrednosni sistem se survao u bezdan
Sociolog Ratko Božović kaže da je srpsko obrazovanje tokom ratova i tranzicija veoma stradalo i da „za početak moramo svi da prestanemo da simuliramo da je sve u redu“.
– Neće se ništa popraviti samo po sebi, deca ne znaju osnovne pojmove i kategorije. Očekujemo modernu komunikaciju, a nemamo osnovnog znanja! Deca nemaju motivaciju da uče i razvijaju se, jer gledaju pogrešne primere oko sebe, jer se ceo vrednosni sistem survao u bezdan. Obrazovanje je kolektivni identitet jedne nacije, a tamo gde je temelj društva estrada, tu je problem s kulturom.
Brojke
71.000 osmaka polagalo je malu maturu
3 testa su činila završni ispit za osnovne škole
20 pitanja sadržao je test iz srpskog, matematike i kombinovani test
Greške nastavnika i škola
– preobimno gradivo
– žurba da se stigne i sve ispredaje
– zastarele metode predavanja
– loša opremljenost učionica
– nedovoljno prakse
Greške roditelja:
– nedovoljna posvećenost i rad s detetom
– nezainteresovanost za stvarno obrazovanje deteta
– zahtevanje dobrih ocena, a ne suštinskog znanja
– nemogućnost da uče zajedno s detetom