Већина родитеља ће се, у неком тренутку раног детињства своје деце, суочити са њиховим изливима беса, хистерије, тантрумима или како ко зове ове емоционалне испаде код мале деце. А већина те већине чуће једно од два објашњења – „размазио си га“ или „привлачи пажњу“. Врло често су тачна, заправо оба. Први следећи савет који ће родитељ добити је да, овакво понашање или игнорише или строго казни, како детету не би пало на памет да то понови.
Кажњавање нећемо ни коментарисати јер, кажњавати некога зато што испољава своја осећања на онај начин који уме, потпуно је бесмислено. Али игнорисање излива емоција код деце и њихове потреба за пажњом постало је веома чест метод дисциплине, па стога захтева да му се посвети мало пажње.
Зашто није добро да игноришете дете на погрешан начин привлачи пажњу?
Тачно је да начини на које деца некад траже нашу пажњу умеју да буду непријатни и иритантни. Међутим, игнорисање оваквог понашања деца у раном узрасту ће схватити као игнорисање њих самих.
Ово су нека од понашања и начина на које деца траже пажњу:
- Раде нешто што знају да ће нас наљутити или нешто за шта ми верујемо да знају и могу боље.
- Померају границе
- Плачу, вуку вас, кенкају или бесне
А зашто дете тражи пажњу?
За родитеље је важно да знају следеће – кад дете привлачи њихову пажњу, оно заправо тражи повезаност, комуникацију, тражи ВАС, па макар и тако што ћете им своју пажњу посветити на лош начин.
Развојно је потпуно нормално и здраво за дете да тежи за пажњом одраслих људи који су му најближи. Понекад, а најчешће кад им не успева да пажњу добију на позитиван начин, или кад не умеју другачије, кад им је поремећена рутина, постају несигурни и прибегавају ономе што већину родитеља веома иритира – емоционалним испадима.
То су моменти у којима је дете спремно да узме било шта – само да пажњу добије.
Наравно, ово не значи да је дете добро или лоше. Дете које се лоше понаша није лоше. То је дете које жуди да буде примећено.