Зашто игнорисање детета које “драми” није добра идеја

4 децембра, 2021

Већина родитеља ће се, у неком тренутку раног детињства своје деце, суочити са њиховим изливима беса, хистерије, тантрумима или како ко зове ове емоционалне испаде код мале деце. А већина те већине чуће једно од два објашњења – “размазио си га” или “привлачи пажњу”. Врло често су тачна, заправо оба. Први следећи савет који ће родитељ добити је да, овакво понашање или игнорише или строго казни, како детету не би пало на памет да то понови.

Кажњавање нећемо ни коментарисати јер, кажњавати некога зато што испољава своја осећања на онај начин који уме, потпуно је бесмислено. Али игнорисање излива емоција код деце и њихове потреба за пажњом постало је веома чест метод дисциплине, па стога захтева да му се посвети мало пажње.

Зашто није добро да игноришете дете на погрешан начин привлачи пажњу?

Тачно је да начини на које деца некад траже нашу пажњу умеју да буду непријатни и иритантни. Међутим, игнорисање оваквог понашања деца у раном узрасту ће схватити као игнорисање њих самих.

Ово су нека од понашања и начина на које деца траже пажњу:

  • Раде нешто што знају да ће нас наљутити или нешто за шта ми верујемо да знају и могу боље.
  • Померају границе
  • Плачу, вуку вас, кенкају или бесне

А зашто дете тражи пажњу?

За родитеље је важно да знају следеће – кад дете привлачи њихову пажњу, оно заправо тражи повезаност, комуникацију, тражи ВАС, па макар и тако што ћете им своју пажњу посветити на лош начин.

Развојно је потпуно нормално и здраво за дете да тежи за пажњом одраслих људи који су му најближи. Понекад, а најчешће кад им не успева да пажњу добију на позитиван начин, или кад не умеју другачије, кад им је поремећена рутина, постају несигурни и прибегавају ономе што већину родитеља веома иритира – емоционалним испадима.

То су моменти у којима је дете спремно да узме било шта – само да пажњу добије.

Наравно, ово не значи да је дете добро или лоше. Дете које се лоше понаша није лоше. То је дете које жуди да буде примећено.

Па, шта се деси кад игноришемо дете које тражи пажњу, а шта да урадимо уместо игнорисања?

1. Шаљемо поруку деци да је наша љубав “условна”

Као што је за вас тешко и фрустрирајуће када вас партнер, родитељи или неко други ко вам је близак “кажњава” ћутањем, још је теже деци кад виде да уопште не реагујемо на оно што они раде. Они знају оно што виде, а то је да их њихова одрасла особа којој верују не види. Да је нестао из њиховог света. Овакав закључак лако може створити осећај да нисте ту за дете.

И премда игнорисање може понекад дати онај резултат који желимо да добијемо, а то је да дете прекине са нежељеним понашањем, оно може имати последице по дететово самопоуздање.

Шта да урадите уместо тога?

Пре свега треба да знате да вас дете, док је љуто, фрустрирано, напето – не чује. Причате узалуд. Део мозга који је задужен за учење код деце се у тим ситуацијама буквално искључи док се не смире.

Дакле, чекајте да олуја прође. Будите ту, физички и емоционално. Понудите додир и загрљај. Покушајте да им причате причу или понудите игру. Ако дете не прихвата и то је у реду. Ако ви, пак, не можете да поднесете то што дете бесни и не жели утеху, реците то детету, што јасније и краће и изађите из собе, уз напомену да вас може потражити ако жели утеху.

Ово може потрајати, али то је сасвим у реду. Дајте емоцијама времена.

Потом, чим се дете сасвим смири, искористити прилику да разјасните то што се десило. То је тренутак за учење! “Није ти се допало кад сам рекла да треба да склониш аутиће с пода, па си зато почео да их бацаш.” Не осуђујте, једноставно изнесите чињенице. Имајте увек на уму да проблем није ДЕТЕ, већ ПОНАШАЊЕ.

Зато кажите: “Важно нам је да играчке не буду свуда по поду јер неког могу убости кад пролази кроз собу. Хајде да одвеземо твоје аутомобиле на паркинг, па да сви будемо безбедни.”

Управо овакав приступ, заснован на повезивању, показује деци да је наша љубав безусловна.

2. Пропуштамо прилику да деца нешто науче, уместо да само на брзину исправимо понашање.

Шта бисте ми рекли ако бих вам саопштила да сам ја била толико узнемирена да сам пала на под и почела да плачем, а да је мој муж само прошао, игноришући то понашање? Вероватно да је ужасан муж.

Наравно, пошто сам одрасла особа која има потпуно развијен мозак, ја своје потребе могу препознам и да их искомуницирам речима. Деца, с друге стране, немају потпуно развијен мозак. Осим тога, деца још нису имала времена да увежбају вештине саморегулације и емоционалну интелигенцију, као што смо ми, кроз године искуства, могли.

Дакле, ако игноришете дете које има емоционалну кризу, то дете неће добити модел, узор понашања како би следећи пут знало боље.

Шта уместо тога: Покажите како се то ради

Кад дете почне да тражи нашу пажњу лошим понашањем, можемо им помоћи тако што ћемо бити модел емоционално зреле, одговорне, стабилне особе. У таквим ситуацијама ће такође научити да игнорисањем проблема, у животу уопште, тај проблем не нестаје. Али суочавање са проблемом на зрео, смирен и одговоран начин од вас као родитеља послаће детету поруку да је то начин на који и оно треба да се носи са својим емоцијама.

3. Не бавимо се оним што је суштина

Експерти се слажу – свако понашање је заправо комуникација. Чак и кад нам се не допада начин на који дете изражава своје потребе, потреба која стоји иза тог понашања, проблем који је суштина, неће магично нестати ако игноришете дете. Можда је дете гладно или уморно. Можда је претерано стимулисано. А можда сте баш тог дана, тих сати провели превише времена гледајући у телефон, па су они усамљени. А можда једноставно траже повезаност.

Шта да урадите уместо игнорисања: Размислите шта детету треба

Прва ствар коју можете покушати је да ситуацију решите загрљајем. Ако успе, знате шта је био проблем. Ако не успе, решење тражите на другом месту, брзим системом елиминације у глави.

  • Да ли му је вруће? Хладно?
  • Да није гладан?
  • Уморан?
  • Болестан?
  • Превише цртаћа?
  • Да се није нешто десило у вртићу?

Размислите о томе шта је најчешћи окидач за лоше понашање код вашег детета и пажњу усмерите на потребе, не на понашање.

Наравно да ће привлачити вашу пажњу, увек и поново. Деца су. Шта на овом свету желе више од ваше пажње, прихватања и безусловне љубави?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама