Колико сте пута то чули, а колико сте пута преврнули очима и помислили “Ма, причају глупости, ја и са овим једним једва излазим на крај, камоли троје”. Или пак рекли на глас истој тој мајци која се загонетно смешкала, климала главом и говорила “да, да, знам, тако је и мени било са једним, али СТВАРНО је лакше кад их је више”.

Ако сте довољно храбри, и сами ћете се упустити у авантуру подизања наталитета и у пола ноћи једног априлског дана писати овај текст или једноставно закључити да ризик није вредан труда. “Таман је порасло, не дирај”, рећићете.

Неко стручан, ко се довољно позабавио тематиком би вам свакако могао објаснити зашто је то у теорији, али ето пар разлога из праксе.

Самосталност

Хтели они то или не, хтели ви то или не, старија деца ће морати брже да постану самосталнија. Иначе ће остати да седе на wц шољи док не промукну од викања “готовоооо”. Јер и уз вашу највећу жељу, ви једноставно не можете да будете на више места у исто време. Осим ако немате слободно вече. Тада стижете и у биоскоп и у ресторан и на оперу и на пробу хора и курс плетења…

Друштво

Ваше дете више никада неће бити усамљено и никада неће рећи да му је досадно. Осим ако му стварно није досадно. Добра страна вишечланих породица је то што у сваком моменту неко има друштво. Лоша страна великих породица је што у сваком моменту између њих може наступити свађа, вика, дрека, отимање. И то баш у моменту када вама кипи млеко, када најмлађе брише под четком за wц, када сте претходну ноћ спавали 4х са барем 6 буђења и када вам звони фиксни телефон, а ви немате никог старијег од 35 у кући! Али хеј, стварно је дивно гледати их како се играју, воле, поштују и бране. Макар то било и када ви грдите једног, а друго стане у његову одбрану. Сигурно нисте никада раније тако интензивно осетили понос и бес у исто време. Време је да научите како да се носите са свим животним изазовима, укључујући и коктеле емоција.

Ко је рекао мохито?

Критеријуми

Већ након другог детета сте престали да будете у току са књигама, радионицама и курсевима на тему родитељства. Схватили сте да је најбоље да пратите свој осећај, да му верујете и да са поштовањем подижете вашу децу. Да се пундравци истерују изласком напоље, да ако дете плаче и хистерише, значи да му фалите и да тражи вашу пажњу и да је један од ваших главних циљева током дана да су деца у 9 у кревету, окупани, сити, здрави, уморни и срећни. И на броју.

Неразмаженост

Размазити троје деце је немогуће. Осим ако нисте спортиста, тајкун или само милионер. Мораће да науче да деле играчке, књиге, собу, храну, гардеробу, сладолед, џојстик, компјутер, бицикл, тротинет, родитеље, баке, деке… Или барем да се боре за исте.

Препуштање и опуштање

Не можете све контролисати, не можете све знати. Не можете све планирати, не можете све стићи. Морате изградити поверење према себи, деци, партнеру, људима који раде са вашом децом, научити да делегирате и да бринете о себи. Јер ви сте оно што спаја, што држи, као јаја у похованим тиквицама. Кључни састојак, кључна особа. А и кад помислите шта ће бити са свима њима ако се вама нешто деси, схватите да је време да закажете гинеколога, мамограф и масажу.

И за крај, како кажу у политици, лакше је управљати масом него појединцем. Исто то важи и за породицу јер оне и јесу држава у малом. А кеве? Кеве су председници, разуме се!

Аутор Тамара Зидар