Деца од 0 до 5 година агресивно дете, бес, безобразно дете, емпатија, фрустрације, испади беса, казна, казњавање, комуникација, мајка, мама, неадекватно понасање, очинство, отац, родитељ, родитељство, стрес, стрпљење, тантрум темпер, тразење пазње, упорност, вештина
Кроз разговор са неким од мојих клијената приметила сам да нису у потпуности сигурни како реаговати у ситуацији када њихово дете започне период јаких излива беса. Многи од њих ту ситуацију доживљају као врло непријатно искуство које прати осећај беспомоћности, а као резултат тога, почињу да вичу и показују и они неку врсту излива беса.
С обзиром да су ти моменти врло непријатни, родитељи упадају у зачарани круг фрустрираности, покушавајући да смире дете тако што ће им говорити: “Ајде смири се! Тако велики дечак (велика девојчица) па плаче“, онда их имитирају са призвуком подсмеха, или им вичу: „Престани или ћеш добити по гузи!“. Дете затим настави даље да се неадекватно понаша, а родитељ буде додатно исфрустриран. Истина је да је трансформација од дивног и насмејаног малишана у неко чудно створење које се рита, шутира, вришти, баца ствари око себе, врло непријатан доживљај за родитеља, за дете, али и за околину која то гледа.
Због тога, многи родитељи мисле да дете то ради да би манипулисало, као и са циљем да добије оно што жели (а не сме). У тим тренуцима родитељи могу у потпуности веровати у то да је такво дететово понашање заправо окренуто против њих. Логичан исход је да родитељ који тако мисли и он доживи излив беса и почне да виче и прети како би се одбранио од те дечје најезде.
.
1. Изливи беса су развојна фаза у психолошком и физиолошком смислу
Уколико је ваше дете старости од једне до три године, изливи беса су заправо развојна фаза, како у психолошком, тако и у физиолошком смислу. У том периоду дете учи како да се избори са својим негативним емоцијама, а улога родитеља је да им то олакша колико год је могуће. Дакле, када дете почне да “бесни”, покушајте да то не тумачите као да је против вас, већ да вам дете шаље одређене сигнале (или је гладно, или је жедно, или му се спава, или му недостаје ваше пажње како би лакше пребродило неке њему тешке тренутке).
2. Негативне емоције су тешке и за нас одрасле
Сама емоција љутње и беса је врло непријатна и за нас одрасле, а можете замислити како је Исацс тантрумпреживљала малишан од 2 године који још увек не зна како да се избори са њом и исконтролише је на адекватан начин. Када смирите свој бес (на адекватан и социјално прихватљив начин, као што се то очекује од одрасле индивидуе), онда покушајте да се ставите у ципеле свог детета. На пример, уколико дете почне да бесни и да се љути на непримерен начин зато што није добило оно што је желело, покушајте да себе замислите у ситуацији када нисте добили оно што сте јако, јако желели.
И како сте се осећали?
Бесно?
Повређено?
Мислили сте да сте то заслужили, а нисте добили? Јел да да то није фер?
Исто тако се осећа и дете када му је ускраћено нешто што силно жели. Другим речима, детету је теже него вама.
Уколико се често осећате уморно и раздражљиво, у одређеним ситуацијама мислите да вам обавезе око куће и деце тешко падају и да су неиздрживе, уколико осећате висок ниво напетости у животу, погледајте програм који Вам може помоћи да контролишете стрес и будете бољи родитељ: Контролиши стрес и буди укључен родитељ
3. Улога родитеља да научи дете како да на социјално прихватљив начин изражава негативне емоције
Слажем се са свим родитељима да шутирање, ударање, бацање на све стране је неадекватно и социјално непожељно. Управо због тога је улога родитеља да научи дете да је потпуно у реду да осећа бес, љутњу и фрустрацију, али да се начин како то дете показује није у реду и да се то не допада ни мами, ни тати, ни баки, ни деки, ни васпитачици, ни продавачици у продавници, нити било ком у окружењу.
4. Емпатија, истрајност и доследност су алати смиривања и усмеравања дететових излива негативних емоција
Некој деци ће помоћи уколико их загрлимо и кажемо: “Волим те, али ми се не свиђа то што радиш”, а онда сачекамо да напад беса прође у нашем загрљају. Код неке деце ће ипак више имати ефекта да их једноставно пустимо и игноришемо њихово понашање, али све време остајемо мирни и стрпљиви док напад не прође. Међутим, оно што је важно у обе ситуације је да им покажете разумевање речима (или када напад беса почне, или након тога): “Разумем да се осећаш љуто и ја бих се осећала тако на твом месту.”
Уколико имате утисак да шта год да кажете детету, оно Вас једноставно не слуша, погледајте програм за родитеље где ћете научити вештине које ће Вам помоћи у овој ситуацији: Престани да вичеш како би те дете чуло.
5. Договор кућу гради, па и човека
Напади беса неће у потпуности престати ни када дете напуни три године. И касније је могуће да дете покаже неадекватан начин показивања овог негативног осећања (на пример дурењем или успоравањем одређених активности). Када дете има довољно развијене вербалне способности, и када се смири након неког напада беса, могуће је договорити се са њим како да следећи пут изрази негативне емоције.
На пример можете детету рећи: “Волео/ла бих да ми следећи пут уместо да вичеш и бацаш све по кући једноставно кажеш да си љут. Потпуно је у реду бити љут, али није у реду да бацаш ствари око себе”;
Затим, можете истражити зашто је имао уопште напад беса тако што ћете питати: “Јесам ли ја нешто урадио/ла или рекао/ла у вези чега си се разљутио?” (можда превише наређујете или држите све под контролом и тиме нарушавате од његових основних емоционалних потреба);
Можете питати дете: “Да ли желиш да те тада загрлим док те бес не прође или би више волео да одеш у своју собу и тамо самостално прођеш кроз то?” (давањем избора детета испуњавате његову потребу за самосталношћу);
6. Контрола емоција је вештина која се учи
Најважније је да знате да је контрола начина испољавања негативних емоција (бес, љутња, туга, брига,…) вештина која се учи. Када дете учи да вози бицикл на два точка, врло често пада док не “схвати” равнотежу. Исто то се дешава и код учења вештине контроле емоција: дете ће често “падати” док не научи да то исконтролише. У процесу учења вештине је важан родитељ који би било пожељно да разуме, сачека и води дете кроз овај развојни задатак.
Извор: koucingzaroditelje