Приметила сам да нам се често јаве родитељи који за своје дете мисле да је агресивно, безобразно, непослушно и лењо. Током резговора дођемо до чињинице да дете нема адекватне језичке компетенције. Родитељи се изненаде када чује да смо мишљења да је недовољно развијен језик узрок њихових проблема.
Зашто недовољно развијен језик утиче на понашање детета?
Дете је, као и одрасла особа, био-психо-социјално биће. То значи да дете има своје биолошке потребе, емоционалне и социјалне. Како дете расте и развија се и оне се значајно увећавају и усложњавају.
Када замислите дете од око 6 месеци, имаћете слику бебе која погледом, гестом и вокализацијом изражава и тражи да буду задовољене њене потребе. Дете од годину дана има врло богату и сложену невербалну комуникацију, праћену живописним гестом и употребом малог броја речи са значењем. Између прве и друге године, дете које на природан начин усваја језик, схвата да са малим бројем речи даје јаснија објашњења и долази брже до циља (задовољења потребе). Из овог разлога у овом периоду долази до другачије заступљености вербалне и невербалне комуникације, на тај начин што вербална постаје доминантнија у односу на невербалну. Вербалним путем дете може много опширније и прецизније да изрази своје унутрашње садржаје. Може прецизније да објасни шта жели, осећа, мисли, чега се плаши, да пита… До треће године језик постаје веома сложен јер и потребе и сазнања детета расту. На овом узрасту дете почиње да разликује све више просторне и временске односе, осећања и жеље и у стању је да све то вербално отпрати. Ако дете нема развијен језик као инструмент којим се изражава, оно мора трпети велико осујећење.
Како деца реагују на ову врсту осујећења?
Различито! Оно што им је заједничко јесте да постају свесни свог недостатка. Што се разлика тиче постоји их на стотине а ми ћемо овде описати три конкретна примера.
Девојчица стара годину и 10 месеци, изражено моторички спретна и потпуно уредног развоја, долази због кашњења у говорно-језичком развоју. Разумевање језика и сазнајни развој су у складу са узрастом. У продукцији има пар ономатопеја и неколико речи са значењем. Користи их врло ретко и нерадо а на захтев никако. Из овога закључујемо да је код ње изражена тенденција повлачења из вербалне ситуације. У ситуацијама где се од ње очекује вербална продукција она се осећа постиђено и потиштено и има потребу да из те ситуације изађе на тај начин што пажњу околине преусмерава на нешто друго. У њеном случају интелигенција има улогу да замаскира тешкоћу. Третман траје два месеца, родитељи су добили инструкције везане за њихово опхођење према детету, а девојчица је почела да напредује и постала свесна сопствених снага. Ако се потрудим ја то могу!
Дечак стар 5 година, долази због проблема у понашању, често је агресиван према млађем брату и родитељима. У вршњачкој групи је послушан, веома несигуран и повучен. Током процене, закључујемо да је језички развој дечака застао после друге године, након рођења млађег брата и поласка у вртић. Највећа одступања су на плану фонолошке компетенције. Дечак нема прецизну свест о структури речи, њеним деловима(слоговима и гласовима). То узрокује несигурност. Дечак није сигуран да ли је добро разумео у оба случаја (и када разуме коректно и када не). Када говори, осим што је неразумљив говори тихо како би замаскирао свој недостатак. У вртићу се повлачи, несигуран је, избегава контракт са вршњацима, трпи осујећење које му све више повећава незадовољство, раздражује га и растужује. Када је у породичном окружењу, које је сасвим адекватно и којем се дечак осећа сигурно, заштићено и вољено, постаје агресиван. Будући да нема адекватан начин да испољи и превазиђе емоционални набој, он улази у агресију. Дечак је на третману месец дана, почео је да успоставља однос са терапеутом а родитељи су добили савете како да се понашају и како да протумаче „кризне“ ситуације.
Дечак стар две године и три месеца долази због кашњења у развоју говора. У овом периоду дечак нема речи са значењем. Разумевање је уредно као и све остале функције. Интелектуално, емоционално, моторно… адекватно развијен за узраст. Искусан стручњак је препознао да се дечак повлачи у ситуацијама када се од њега очекује говор и поред тога што је друштвен и радо улази у игру коју проширује. Радије би направио шалу или се повукао него што би се упустио у ,, авантуру“ да покуша да имитира говор. Родитељима су давани савети како да се опходе према дечаку и његовим тешкоћама. Након осам месеци третмана дечак је континуирано напредовао. У овом тренутку адекватно користи просто проширену реченицу. Поред напредовања на језичком нивоу битно постигнуће је остварио на плану социјалног контакта, пре свега на плану сигурности. Раније је био свестан своје слабости те се повлачио у ситуацијама у којима би се очекивало да говори или би преусмеравао пажњу тако што ће изводити шале. Сада је срећан када усваја говор, труди се, чак и сам увежбава.
Запамтите: Овде смо говорили о томе како се деца осећају и како се на њихово понашање рефлектује проблем у говору. Ништа мање важно место не заузимају ни родитељи, као ни њихова осећања и ставови по овом питању. Нема родитеља који није трагао за својом одговорношћу чак и кривицом. Наш савет је да је најважније детектовати проблем и упустити се у решавање. Уз подршку стручњака тај пут не мора да буде мукотрпан.
Извор: logopediavramovic.com