Primetila sam da nam se često jave roditelji koji za svoje dete misle da je agresivno, bezobrazno, neposlušno i lenjo. Tokom rezgovora dođemo do činjinice da dete nema adekvatne jezičke kompetencije. Roditelji se iznenade kada čuje da smo mišljenja da je nedovoljno razvijen jezik uzrok njihovih problema.
Zašto nedovoljno razvijen jezik utiče na ponašanje deteta?
Dete je, kao i odrasla osoba, bio-psiho-socijalno biće. To znači da dete ima svoje biološke potrebe, emocionalne i socijalne. Kako dete raste i razvija se i one se značajno uvećavaju i usložnjavaju.
Kada zamislite dete od oko 6 meseci, imaćete sliku bebe koja pogledom, gestom i vokalizacijom izražava i traži da budu zadovoljene njene potrebe. Dete od godinu dana ima vrlo bogatu i složenu neverbalnu komunikaciju, praćenu živopisnim gestom i upotrebom malog broja reči sa značenjem. Između prve i druge godine, dete koje na prirodan način usvaja jezik, shvata da sa malim brojem reči daje jasnija objašnjenja i dolazi brže do cilja (zadovoljenja potrebe). Iz ovog razloga u ovom periodu dolazi do drugačije zastupljenosti verbalne i neverbalne komunikacije, na taj način što verbalna postaje dominantnija u odnosu na neverbalnu. Verbalnim putem dete može mnogo opširnije i preciznije da izrazi svoje unutrašnje sadržaje. Može preciznije da objasni šta želi, oseća, misli, čega se plaši, da pita… Do treće godine jezik postaje veoma složen jer i potrebe i saznanja deteta rastu. Na ovom uzrastu dete počinje da razlikuje sve više prostorne i vremenske odnose, osećanja i želje i u stanju je da sve to verbalno otprati. Ako dete nema razvijen jezik kao instrument kojim se izražava, ono mora trpeti veliko osujećenje.
Kako deca reaguju na ovu vrstu osujećenja?
Različito! Ono što im je zajedničko jeste da postaju svesni svog nedostatka. Što se razlika tiče postoji ih na stotine a mi ćemo ovde opisati tri konkretna primera.
Devojčica stara godinu i 10 meseci, izraženo motorički spretna i potpuno urednog razvoja, dolazi zbog kašnjenja u govorno-jezičkom razvoju. Razumevanje jezika i saznajni razvoj su u skladu sa uzrastom. U produkciji ima par onomatopeja i nekoliko reči sa značenjem. Koristi ih vrlo retko i nerado a na zahtev nikako. Iz ovoga zaključujemo da je kod nje izražena tendencija povlačenja iz verbalne situacije. U situacijama gde se od nje očekuje verbalna produkcija ona se oseća postiđeno i potišteno i ima potrebu da iz te situacije izađe na taj način što pažnju okoline preusmerava na nešto drugo. U njenom slučaju inteligencija ima ulogu da zamaskira teškoću. Tretman traje dva meseca, roditelji su dobili instrukcije vezane za njihovo ophođenje prema detetu, a devojčica je počela da napreduje i postala svesna sopstvenih snaga. Ako se potrudim ja to mogu!
Dečak star 5 godina, dolazi zbog problema u ponašanju, često je agresivan prema mlađem bratu i roditeljima. U vršnjačkoj grupi je poslušan, veoma nesiguran i povučen. Tokom procene, zaključujemo da je jezički razvoj dečaka zastao posle druge godine, nakon rođenja mlađeg brata i polaska u vrtić. Najveća odstupanja su na planu fonološke kompetencije. Dečak nema preciznu svest o strukturi reči, njenim delovima(slogovima i glasovima). To uzrokuje nesigurnost. Dečak nije siguran da li je dobro razumeo u oba slučaja (i kada razume korektno i kada ne). Kada govori, osim što je nerazumljiv govori tiho kako bi zamaskirao svoj nedostatak. U vrtiću se povlači, nesiguran je, izbegava kontrakt sa vršnjacima, trpi osujećenje koje mu sve više povećava nezadovoljstvo, razdražuje ga i rastužuje. Kada je u porodičnom okruženju, koje je sasvim adekvatno i kojem se dečak oseća sigurno, zaštićeno i voljeno, postaje agresivan. Budući da nema adekvatan način da ispolji i prevaziđe emocionalni naboj, on ulazi u agresiju. Dečak je na tretmanu mesec dana, počeo je da uspostavlja odnos sa terapeutom a roditelji su dobili savete kako da se ponašaju i kako da protumače „krizne“ situacije.
Dečak star dve godine i tri meseca dolazi zbog kašnjenja u razvoju govora. U ovom periodu dečak nema reči sa značenjem. Razumevanje je uredno kao i sve ostale funkcije. Intelektualno, emocionalno, motorno… adekvatno razvijen za uzrast. Iskusan stručnjak je prepoznao da se dečak povlači u situacijama kada se od njega očekuje govor i pored toga što je društven i rado ulazi u igru koju proširuje. Radije bi napravio šalu ili se povukao nego što bi se upustio u ,, avanturu“ da pokuša da imitira govor. Roditeljima su davani saveti kako da se ophode prema dečaku i njegovim teškoćama. Nakon osam meseci tretmana dečak je kontinuirano napredovao. U ovom trenutku adekvatno koristi prosto proširenu rečenicu. Pored napredovanja na jezičkom nivou bitno postignuće je ostvario na planu socijalnog kontakta, pre svega na planu sigurnosti. Ranije je bio svestan svoje slabosti te se povlačio u situacijama u kojima bi se očekivalo da govori ili bi preusmeravao pažnju tako što će izvoditi šale. Sada je srećan kada usvaja govor, trudi se, čak i sam uvežbava.
Zapamtite: Ovde smo govorili o tome kako se deca osećaju i kako se na njihovo ponašanje reflektuje problem u govoru. Ništa manje važno mesto ne zauzimaju ni roditelji, kao ni njihova osećanja i stavovi po ovom pitanju. Nema roditelja koji nije tragao za svojom odgovornošću čak i krivicom. Naš savet je da je najvažnije detektovati problem i upustiti se u rešavanje. Uz podršku stručnjaka taj put ne mora da bude mukotrpan.
Izvor: logopediavramovic.com