У срцу Силиконске долине (Калифорнија) постоји школа у коју запослени компанија као што су Гугл, Епл и Јаху шаљу своју децу. Али, иако је у дигиталном средишту Америке, у тој школи не постоје ни један паметни телефон или било који други екран.
Уместо тога, учитељи у Waldorf School of the Peninsula преферирају искуствени приступ учењу који је у снажном контрасту с трендом да се учионица испуни најновијим електронским уређајима.
Педагогија школе наглашава улогу маште у учењу и узима холистички приступ који интегрише интелектуални, практични и креативни развој ученика.
Али, чињеница да родитељи који раде за најснажније технолошке компаније доводе у питање вредност рачунара у едукацији, намеће питање – да ли је футуристични сан о високотехнолошким учионицама заиста у најбољем интересу нових генерација?
Глобални извештај ОЕЦД-а каже да они образовни системи који су много уложили у компјутерску опрему „нису доживели никакво посебно побољшање“ у резултатима ПИСА тестова из читања, математике и науке.
Најбољи образовни системи, попут оних у источној Азији, били су врло опрезни у вези с употребом технологије у својим учионицама, наводи се у извештају. Ученици који користе рачунаре врло често, постижу лошије резултате од оних који их употребљавају умерено.
Удружења Валдорфских школа Северне Америке, објашњава да њихов приступ користи „с временом тестиране истине о томе како деца најбоље уче“.
Учитељи подстичу децу да уче путем уметничког изражавања и разних активности попут сликања, цртања, уместо да уче информације с рачунара. Тај креативнији приступ едукацији оживљава лекције па је пуно делотворнији од показивања ученицима низа слика на екрану.
„Лекције вам приказују учитељи, а не роботи, који не само да се брину о дететовој едукацији, него и о њима као појединцима“, кажу из Удружења. „Чега се сећате из учионице док сте били дете? Чест одговор је: разредних излета, експеримената у лабораторију или прелепе приче. То су ствари које остају с вама и 50 година касније.“
Валдорфске учионице осмишљене су тако да се ученици осећају опуштено и угодно, уз природне дрвене столове и биљке. Идеја је да се одстране утицаји компјутера и подстакне снажнији ангажман учитеља и ученика током лекција.
Један од разлога због којих родитељи који раде у дигиталној индустрији за своје дете бирају школу с ниским или никаквим уделом технологије је тај што такве школе децу уче вештинама иновативног размишљања какве многи послодавци захтевају. Ученицима који су „одрасли на технологији” често мањка способност ширег размишљања и решавања проблема.
Сара Торн, директор школе Акорн у Лондону, такође преиспитује претпоставку да ће ограничавање или избацивање технологије из учионице лоше утицати на будућу запошљивост ученика.
Ученицима млађима од 12 година у тој школи је забрањено коришћење мобилних телефона и рачунара, забрањено им је гледање филмова или ТВ-а у било које време, укључујући и празнике.
Циљ је поступна интеграција електронских уређаја у развитку детета, а ученицима се допушта гледати ТВ када наврше 12 година, и то само документарне филмове које су претходно одобрили родитељи. Интернет је потпуно забрањен до 16 година – код куће и у школи, а рачунари се могу користити само као део курикулума код деце старије од 14 година.
Сара Торн тврди да су ученици позитивно реаговали на ограничења. Млађи цене прилику за игру, а адолесценти који су прешли у ту школу из традиционалних школа признају да су сада срећнији.
Извор: Школски портал / Guardian