Деца знају зашто се пренемажу – јер то „упали“ кад желе нешто. Али, тоне значи да не можете то спречити.
Ана Крафорд има троје деце, узраста од 8 до 13 година, тако да она има искуства са пренемагањем.
„Моја деца гунђају када треба одрадити кућне послове“, каже она, „или када једно дете добије нешто што друго није. Рекла бих да је то гунђање, заправо, неко обележавање територије.“
Према педијатру, Лорел Шулц, деца се пренемажу из једног простог разлога. Ради. „Пренемагање привлачи пажњу родитеља“, каже Шулц. „Пискутаво пренемагање и гунђање је ефектно, јер родитељ не може, а да не одреагује.“
Спречавање пренемагања
Шулц објашњава да ово није свесна дечија стратегија, већ је то научени шаблон понашања – а родитељи имају велику улогу у томе. Ако дете нешто затражи од родитеља на пристојан начин и родитељ не одговори пар пута на то, дете ће повисити свој глас. Млађа деца могу викати или имати изливе беса, док мало старија деца имају виши степен самоконтроле и вероватније је да ће мало прогунђати.
Како бисте ово избегли, Шулц саветује родитељима да не чекају да деца изгубе своје стрпљење па тек онда да обрате пажњу на њих. „Важно је, ако можете, да одговорите на прво тражење пажње“, каже она. „Ако у том тренутку причате телефоном или сте усред неког разговора, погледајте га и покажите му да сте га регистровали и да ћете му се посветити за који минут. Чим ухватите први моменат, пружите пажњу свом детету.“
Дете Вас зове да му пружите пажњу
Предавач и психолог, Беки Бејли, каже да када дође до кукања, родитељи би требало да удахну дубоко и да се сете да детету није циљ да буде иритантно. Дете тражи неку помоћ.
„Одговорите му са Ја-реченицама“, каже Бејли, „и тако измоделирајте начин на који желите да се Ваше дете изражава. Кажите нешто као што је „Не свиђа ми се кад тако гунђаш. Ако желиш чашу млека, тако и реци.“ Дакле, дајте му модел и речи и тона којим бисте желели да говори.“
Уколико дете и даље кука и сигурни сте да није болесно, ништа га не боли, Бејли предлаже да мало дубље погледате шта стоји иза таквог понашања. „Запитајте се да ли сте били више заузети него иначе, да ли сте некако променили рутину које Ваше дете има, да ли тражи више пажње од брата/сестре из неког посебног разлога. Најчешће је ово кукање и гунђање знак да треба успоставити везу са дететом.“
Како бисте то постигли, она саветује да проведете заједно са дететом одређено време, фокусирајући се на њега тако што ћете заједно читати, кувати или радити нешто што детету причињава задовољство. „Неколико минута једном или два пута дневно овако проведених са дететом може довести до огромне разлике у поправљању лоших навика у понашању детета“, каже Бејли.
Деца знају зашто се пренемажу – јер то „упали“ кад желе нешто. Али, тоне значи да не можете то спречити.
Ана Крафорд има троје деце, узраста од 8 до 13 година, тако да она има искуства са пренемагањем.
„Моја деца гунђају када треба одрадити кућне послове“, каже она, „или када једно дете добије нешто што друго није. Рекла бих да је то гунђање, заправо, неко обележавање територије.“
Према педијатру, Лорел Шулц, деца се пренемажу из једног простог разлога. Ради. „Пренемагање привлачи пажњу родитеља“, каже Шулц. „Пискутаво пренемагање и гунђање је ефектно, јер родитељ не може, а да не одреагује.“
Спречавање пренемагања
Шулц објашњава да ово није свесна дечија стратегија, већ је то научени шаблон понашања – а родитељи имају велику улогу у томе. Ако дете нешто затражи од родитеља на пристојан начин и родитељ не одговори пар пута на то, дете ће повисити свој глас. Млађа деца могу викати или имати изливе беса, док мало старија деца имају виши степен самоконтроле и вероватније је да ће мало прогунђати.
Како бисте ово избегли, Шулц саветује родитељима да не чекају да деца изгубе своје стрпљење па тек онда да обрате пажњу на њих. „Важно је, ако можете, да одговорите на прво тражење пажње“, каже она. „Ако у том тренутку причате телефоном или сте усред неког разговора, погледајте га и покажите му да сте га регистровали и да ћете му се посветити за који минут. Чим ухватите први моменат, пружите пажњу свом детету.“
Дете Вас зове да му пружите пажњу
Предавач и психолог, Беки Бејли, каже да када дође до кукања, родитељи би требало да удахну дубоко и да се сете да детету није циљ да буде иритантно. Дете тражи неку помоћ.
„Одговорите му са Ја-реченицама“, каже Бејли, „и тако измоделирајте начин на који желите да се Ваше дете изражава. Кажите нешто као што је „Не свиђа ми се кад тако гунђаш. Ако желиш чашу млека, тако и реци.“ Дакле, дајте му модел и речи и тона којим бисте желели да говори.“
Уколико дете и даље кука и сигурни сте да није болесно, ништа га не боли, Бејли предлаже да мало дубље погледате шта стоји иза таквог понашања. „Запитајте се да ли сте били више заузети него иначе, да ли сте некако променили рутину које Ваше дете има, да ли тражи више пажње од брата/сестре из неког посебног разлога. Најчешће је ово кукање и гунђање знак да треба успоставити везу са дететом.“
Како бисте то постигли, она саветује да проведете заједно са дететом одређено време, фокусирајући се на њега тако што ћете заједно читати, кувати или радити нешто што детету причињава задовољство. „Неколико минута једном или два пута дневно овако проведених са дететом може довести до огромне разлике у поправљању лоших навика у понашању детета“, каже Бејли.
Приредила Александра Ивковић