Зашто смо изненада толико опседнути алергијама? Статистика каже да децу одгајамо погрешно

19 маја, 2020

Сигурно сте чули за Амише? То су припадници конзервативне хришћанске групе који живе у Америци, врло једноставним животом. Баш као да је још 18. век. За превоз користе кочије, технологије их не занимају, одећа им је најједноставнија могућа.

Али, знате ли шта је још занимљиво код Амиша: они не познају алергије.

Foto: Canva

Док већина грађана модерног света тражи оброке без глутена, без лактозе, без шећера, орашастих плодова… Амиши за то не маре. Наиме, 2012. је спроведена студија међу децом у Индијани, где је склоност ка алергијама пронађена код њих 7% – док је међу општом америчком популацијом деце та склоност чак 36%.

У Сједињеним Државама је инциденција алергија на шкољке скочила 40% током последњих 15 година. А алергије на орахе су се учетворостручиле. У Британији је хоспитализација из алергијских разлога порасла за 500% од 1990. године, а алергија на кикирики код британске деце повећала се петоструко.

Шта се дешава? Зашто Амиши тихо пију млеко и удишу полен, а сви остали не смеју ни да помиришу кикирики?

Прво, почели смо погрешно да одгајамо децу. Дуго се саветовало да се деци не дају потенцијални алергени до одређеног узраста. На пример, родитељима је саветовано да не хране своју децу кикирикијем док не напуне три године.

Сада се показало да је то грешка: штитећи децу од раног контакта са алергенима, ми им заправо узрокујемо алергије.

Foto: Canva

У том смислу, врло је корисно погледати статистику алергија на кикирики која пореди јеврејску децу у Израелу и јеврејску децу у Британији. И једни и други су Јевреји, тј. слично се хране, а то значи да би преваленција алергија требало да буде приближно иста, зар не? Али не.

Британска деца имају 10 пута већу стопу алергије од израелске деце. Зашто? Зато што Израелци једу кикирики од детињства, али Британцима га не дају док не израсту из пелена. Као резултат тога, у време када многа британска деца први пут пробају кикирики, њихово тело се више не може носити са тим.

Испада да постоји кратко време након рођења, када је наше тело веома подложно необичној храни и не реагује на њу бурно. Прескочите ли овај период, то је то, очекујте алергију.

Зато организације попут америчког Националног института за алергије и заразне болести сада саветују давање потенцијалних алергена деци – укључујући кикирики путер – већ од шест месеци.

Друго објашњење повећане стопе алергије је такозвана “хигијенска хипотеза”. Суштина је да захваљујући нашем супер стерилном животу са свим антибактеријским марамицама, антисептицима за руке и филтерима за воду, постајемо крхка бића која тешко могу пробавити чак и обичну храну.

Ову претпоставку убедљиво подржава чињеница да сељачка деца много мање оболевају од алергија него градска деца.

Иста слика је видљива и када се упоређују богате и сиромашне земље. Амерички часопис за респираторну и критичну медицину 2007. године објавио је студију према којој, што је земља развијенија, већи је степен алергијске астме. Од свих градова испитиваних током студије, најнижи степен алергијске астме пронађен је у Мумбаију (Индија), који сигурно није познат по чистоћи.

Дакле, баке су биле у праву што нису мариле кад поједемо јабуку која је пала с дрвета без претходног прања. Једите воће са земље, љубите псе и пустите дете да се игра у прашини.

Прекомерна чистоћа неће му донети ништа добро.

Приредила: А. Цвјетић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама