Društvene igre odolevaju pritisku novog vremena i novih tehnologija. To ste mogli da vidite ako ste ovih dana, slučajno, čitali pisma upućena Deda Mrazu.
I dok deo roditelja žuri da svoju decu usreći novim konzolama za video-igre, oni mudriji radije biraju klasične igračke koje bude maštu i inspirišu na slobodnu igru, knjige i društvene igre.
Kako izabrati društvenu igru i nije neko naročito teško pitanje. Većina dece mlađeg uzrasta uživaće u igrama koje pre svega zahtevaju brzinu i spretnost, kao i u onim gde se pokušava izbeći neka nevolja. Za njih, to je vrhunac zabave i rasta adrenalina, a kao šlag na tortu dođe vreme provedeno s roditeljima.
Na spisku za Deda Mraza moje dece našle su se tri društvene igre: Tvister, Kami Kameleon i Čuvar Gicko. Ova poslednja zapravo je prva na listi jer im deluje strašno zabavno.
To je, u stvari, prasence koje drema pored frižidera punog hrane, nakon što se najelo. To što je sito, naravno, ne znači da je spremno da svu preostalu hranu s nekim podeli (uostalom, kakvo bi to onda bilo prase?). Zadatak igrača je da pokušaju da dođu do hrane u frižideru, a da ne probude prase.
Zamislite sad sav taj adrenalin dok se lagano približavaju frižideru i čekaju da se prase probudi, skoči i uhvati ih na delu?
A zašto su društvene igre dobre za decu?
Mislili smo da ovo svi znaju, ali smo se uverili da nije baš tako. Zato nije loše podsetiti se koje su to prednosti društvenih igara i zašto su važne za decu:
– pružaju mogućnost za rano učenje – boja, brojeva, razvijaju se fine motoričke veštine, koordinacija oko-ruka, koncentracija, strpljenje.
– razvijaju početne matematičke veštine (gotovo da nema te igre u kojoj ne treba ništa da se izbroji, sabere, doda)
– razvijaju komunikacione i društvene veštine – ko je još video društvenu igru koja se igra u tišini? Zato je ovaj tip igre idealan za stidljivu decu, koja se na taj način i ne primećujući oslobađaju stidljivosti i treme
– jačaju samopouzdanje onda kad pobede
– uče da gube (i da to nije ništa strašno) – ima dece koja teško prihvataju poraz, čak 4 od njih 5 će biti besno i ljuto kad izgube. Međutim, tu roditelj dobija priliku da svojim odgovorom na besnu reakciju, kao i sopstvenim prihvatanjem poraza, nauči dete da posle izgubljene partije ne troši energiju na frustraciju već da pokuša ponovo.
– poboljšavaju fokus – maloj deci naročito je teško da se koncentrišu na jednu aktivnost duže od nekoliko minuta, a dobre društvene igre u kojim uživaju mogu da budu način da vežbaju koncentraciju.
– neprocenjivo vreme provedeno s porodicom – možda zvuči kao fraza, ali većina dece će se kad odraste sećati večeri zajedničkih igara sa roditeljima, smeha i zabave, više nego skupih konzola.
Društvene igre mogu biti i odlična alternativa za tajm-aut metodu. Umesto da pošaljete dete u sobu da se smiri, klinički psiholog Regine Galanti kaže da pokušate da odigrate neku društvenu igru, kako biste ponovo uspostavili kontakt. On tvrdi da se igranjem ovih igara kod dece povećava i prag tolerancije na frustraciju.
Društvene igre imaju još niz prednosti, a pitanje koje roditelje uglavnom muči je – da li smem da likujem ako pobedim i da li treba da pustim dete da pobedi. Odgovor na prvo pitanje je NE (odrastite!), a odgovor na drugo pitanje je – ponekad da. Ne uvek. Ako previše gubi, dete gubi i samopouzdanje, ako stalno pobeđuje, verovaće da je nepobediv, a i čar igre će nestati.
Bonus savet: Odaberite jedno veče u nedelji koje će biti veče društvenih igara i to poštujte. Stvorićete neprocenjive uspomene.