Не тако ретко можемо чути да је данашњим родитељима, мамама нарочито, много лакше него претходној генерацији родитеља, оних чија су деца одрастала осамдесетих и деведесетих година прошлог века. Да ли је то тачно, дало би се дискутовати, али једно је сигурно, иако можда звучи излизано – свако време има своје бреме.
У неким сегментима живот је данас много лакши, али у другим, знатно компликованији.
Прочитајте и: Покушала сам једној наставници да објасним – данас је родитељима МНОГО теже
Који су то изазови родитељства који се пред данашње родитеље постављају, а да маме пре 30 година о томе нису морале да размишљају?
Пре свега, није било мобилних телефона
Наше маме биле су блажено ‘неповезане’. Без мобилних телефона, без сталних искакања порука с Вајбера. Уместо тога, наше мајке би једноставно одводиле децу у вртић или школу и долазиле по њих. Без обавеза да испрате комуникације на свим групама – од предшколског, до ваннаставних активности. Такође, наше маме нису морале водити свакодневну битку с дететом око тога кад ће добити свој телефон, зашто проводи толико времена зурећи у екран итд…
Није било друштвених мрежа
Нема сумње да су дани прије Фејзбука и Инстаграма били једноставнији. Замислите: Нико не објављује своје ‘савршене’ животе и ‘савршену’ децу остављајући вас да се осећате као да све радите погрешно и да једноставно нисте довољно добри/посвећени/лепи. И нико не фотографише децу константно, нико не зна што значи #хештаг нити говори филтерима које (не) користи.
Од телевизије – Лаку ноћ, децо и понека видео-ксаета
Ако пропустите ту једну епизоду луткарске емисије коју данашња деца не би ни погледала – то вам је то, нема телевизије данас. Пепа прасе још се није „родила“, а Јутјуб видео-снимци отпакивања разних глупости нису постојали.
Нико није размишљао о шећеру (не кажемо да је то било добро)
Сви знају да је шећер лош за здравље. Али, прилично је стресно кад знамо чиме заиста данас хранимо децу, купујући намирнице у маркетима. Те информације данас не само да су доступне, већ нас дословно прогоне. Маме осамдесетих и деведесетих дефинитивно нису биле ‘преплављене’ извештајима о томе шта јести и колико јести, а шта никако не јести (а то је увек оно што деца највише траже). Уместо тога, храњење деце било је опуштеније и дефинитивно није било толико наметнутог осећаја кривице као што је то данас. Савети старијих по том питању били су једини меродавни и нико није бринуо о томе да ли је то што дете једе за њега добро.
Рођенданске забаве биле су једноставније
Ако је зима у стану/кући, у дворишту ако је лето. Домаћа торта, грисине у чаши, смоки у чинијици, сендвичи са саламом, киселим краставцима и ренданим качкаваљем. И ето рођендана. Анимација – оно што смислите. Поклони – скромни и потребни. Данас је прослава рођендана ствар престижа, а најмање са циљем да дете тај дан памти. Јер не памте се конфете ни савршене тоалете, већ осећаји и људи.
Није било ‘трудничке моде’
Некад су све труднице носиле исте ствари – само да је широко и удобно. Данас постоји својеврсни притисак да морате изгледати ‘модерно’, па чак и у поодмаклој трудноћи. Фотографије трудница које се у 9. месецу труде да изгледају заносно преплављују друштвене мреже намећући другачије стандарде и правила. А правила су – ако водиш рачуна о себи, нећеш носити стари дукс свог мужа већ модерну трудничку гардеробу.
Није било константних савета о сигурности
Од тога шта јести у трудноћи, па до тога какво аутоседиште користити – саветима о сигурности нема краја кад је у питању данашње родитељство… На страну и то што оно што је јуче било безбедно, данас више није. Нарочито када је реч о увођењу чврсте хране бебама.
Опет, одлично је што смо свесни значаја безбедне вожње и тога шта јесте а шта није сигурно за нашу децу. Одлично, али понекад тако тешко испратити и све применити.
Прочитајте и: Добра деца се не рађају. Одгајају их добри родитељи
Није било толико манијака на улицама
Ово вероватно није тачно. Увек је међу људима било и оних поремећених који су се вешто скривали. Разлика је у томе што смо данас, захваљујући медијима које је немогуће сасвим цензурисати (попут друштвених мрежа) свакодневно изложени информацијама о томе. Наши родитељи нису знали, па су нас без бриге пуштали саме у паркове, на дружења, да пешачимо од школе до куће. Јер што не знаш – не боли те.
Домаћи задаци били су једноставнији и јаснији
Крајем прошлог века, домаћи задаци радили су се без интернета, додатних извора, осим уџбеника. А већина родитеља с тим није имала много посла, водећи се вечито оном мантром – Ја сам своју школу завршио, ти завршавај своју. Можда је то понекад био и начин да избегну обавезу према деци која се тиче школе, али засигурно су веровали да раде праву ствар. И нико им није стварао осећај кривице да ће бити одговорни за будућност своје деце.
Деца су се сама забављала
Некад су маме по читаве дане остављале децу да се сама играју, што је значило да су се деца играла у дворишту или комшилуку док им не би било доста или док не би било време за ручак или вечеру. Данас, деце на улицама готово и да нема, комшијски односи махом су захладнели, а родитељи осећају обавезу да њихово дете сатима буде анимирано активностима које развијају интелигенцију.
Можемо много тога замерити бакама и декама данашње деце, нашим родитељима, али остаје чињеница да су веровали да раде најбоље што могу. А често су и били у праву.
А шта ви кажете, које су то области у којима је родитељство данас ЛАКШЕ него пре 30 година?