Министарство просвете објавило је листу упражњених радних места у школама, на која могу да се пријаве технолошки вишкови у просвети.
То значи, ако је неки наставник вишак у својој школи, о чему одлучује директор, он може да се пријави на упражњено место у некој другој образовној установи. Према подацима Уније синдиката просветних радника, од 2015. до прошле године овако је “удомљено” око 25.000 просветара који су били прекобројни. Тако је прошле школске године преузето 2.115 наставника, док је од 2015. до 2020. годишње преузимано више од 2.500 предавача.
– Оваквим радом омогућили смо, осим збрињавања технолошких вишкова и радника са непуним радним временом, и уштеде у буџету – каже нам Добривоје Марјановић из УСПРС.
Наставници који предају српски језик и књижевност, математику, физику, историју или географију релативно лако нађу посао у дугој школи. Међутим, велики проблем имају наставници стручних предмета у средњим школама – кожарским, грађевинским, дрвнопрерађивачким, јер се због малог интересовања деце укидају одељења.
– У целој Србији постоје две кожарске школе, и то у Нишу и Београду, па смо имали случај да је наставник из Ниша долазио у Београд да предаје како би имао норму – каже нам Добривоје Марјановић из УСПРС.
Ово је драстичан пример, али нису ретки случајеви да наставник мора да путује из града у град, или из једне у другу школу које су међусобно веома удаљене како би или добио нови посао или допунио норму.
Такође, проблем ће имати и логопеди, јер ће школе које уз логопеда имају психолога и педагога, за технолошки вишак најпре прогласити – логопеда. Као проблем код преузимања наставника, синдикалци наводе и то што ће без посла остати они који већ раде на тим местима а запослени су на одређено време, јер предност у односу на њих имају колеге који су на неодређено, а технолошки су вишак.
– Годинама није било запошљавања, па ће ови наставници завршити на улици, а међу њима је много младих жена које чекају стални посао како би засновале породицу – упозорава Слободан Брајковић из СПРС.
И Валентина Илић из Синдиката образовања Србије указује на ову неправду, с тим што она истиче да у локалним срединама, када се распише конкурс, има много мешетарења због којих “извисе” људи који већ раде годинама, јер се на та места пријави неко други и буде примљен.
Решења у мањим одељењима
Вишкови се појављују јер нема довољно деце, а ми смо предлагали да се одељења смање. Тако би се проблем решио и било би више посла за наставнике – каже, за наш лист, Валентина Илић. Према њеном мишљењу, горња граница за број ученика у одељењу требало би да буде 20 ђака, а сада их има и по више од 30.
Извор: Новости