Ministarstvo prosvete objavilo je listu upražnjenih radnih mesta u školama, na koja mogu da se prijave tehnološki viškovi u prosveti.
To znači, ako je neki nastavnik višak u svojoj školi, o čemu odlučuje direktor, on može da se prijavi na upražnjeno mesto u nekoj drugoj obrazovnoj ustanovi. Prema podacima Unije sindikata prosvetnih radnika, od 2015. do prošle godine ovako je “udomljeno” oko 25.000 prosvetara koji su bili prekobrojni. Tako je prošle školske godine preuzeto 2.115 nastavnika, dok je od 2015. do 2020. godišnje preuzimano više od 2.500 predavača.
– Ovakvim radom omogućili smo, osim zbrinjavanja tehnoloških viškova i radnika sa nepunim radnim vremenom, i uštede u budžetu – kaže nam Dobrivoje Marjanović iz USPRS.
Nastavnici koji predaju srpski jezik i književnost, matematiku, fiziku, istoriju ili geografiju relativno lako nađu posao u dugoj školi. Međutim, veliki problem imaju nastavnici stručnih predmeta u srednjim školama – kožarskim, građevinskim, drvnoprerađivačkim, jer se zbog malog interesovanja dece ukidaju odeljenja.
– U celoj Srbiji postoje dve kožarske škole, i to u Nišu i Beogradu, pa smo imali slučaj da je nastavnik iz Niša dolazio u Beograd da predaje kako bi imao normu – kaže nam Dobrivoje Marjanović iz USPRS.
Ovo je drastičan primer, ali nisu retki slučajevi da nastavnik mora da putuje iz grada u grad, ili iz jedne u drugu školu koje su međusobno veoma udaljene kako bi ili dobio novi posao ili dopunio normu.
Takođe, problem će imati i logopedi, jer će škole koje uz logopeda imaju psihologa i pedagoga, za tehnološki višak najpre proglasiti – logopeda. Kao problem kod preuzimanja nastavnika, sindikalci navode i to što će bez posla ostati oni koji već rade na tim mestima a zaposleni su na određeno vreme, jer prednost u odnosu na njih imaju kolege koji su na neodređeno, a tehnološki su višak.
– Godinama nije bilo zapošljavanja, pa će ovi nastavnici završiti na ulici, a među njima je mnogo mladih žena koje čekaju stalni posao kako bi zasnovale porodicu – upozorava Slobodan Brajković iz SPRS.
I Valentina Ilić iz Sindikata obrazovanja Srbije ukazuje na ovu nepravdu, s tim što ona ističe da u lokalnim sredinama, kada se raspiše konkurs, ima mnogo mešetarenja zbog kojih “izvise” ljudi koji već rade godinama, jer se na ta mesta prijavi neko drugi i bude primljen.
Rešenja u manjim odeljenjima
Viškovi se pojavljuju jer nema dovoljno dece, a mi smo predlagali da se odeljenja smanje. Tako bi se problem rešio i bilo bi više posla za nastavnike – kaže, za naš list, Valentina Ilić. Prema njenom mišljenju, gornja granica za broj učenika u odeljenju trebalo bi da bude 20 đaka, a sada ih ima i po više od 30.
Izvor: Novosti