Због насиља у школи казна и за просветне раднике?

 

Примери из медија тек повремено пале црвени аларм да је вршњачко насиље у порасту. Да се случај попут четрнаестогодишњег Алексе Јанковића, који је после вишемесечног малтретирања школских другова извршио самоубиство, не би понављао, покренута је иницијатива за доношење закона који би носио његово име.

nasilje
Предвиђене су новчане казне за родитеље и суспензије за ученике.

Професорка на Правном факултету Драгана Ћорић каже да је ово проблем који треба да занима сваког.
“Ово је заиста ствар свих нас и вероватно немамо ни ви ни ја појма колико има тих тихих хероја који трпе стравично насиље, који трпе психичко насиље, и који су већ на корак да учине оно најгоре, а ми морамо да им дамо на овај начин охрабрење да то не ураде и да наставе да живе нормалан живот и да школе постоје због онога што јесте основна функција школе – учење и дружење”, каже Драгана Ћорић.
Први пут казне и за просветне раднике. Иницијатива, поред осталог, предвиђа одузимање лиценце за рад.
Милорад Антић из Форума средњих стручних школа каже да нико нема право да сакрива вршњачко насиље и да “забија главу у песак”.
“Свако треба да сноси одговорност за оно што је урадио, али забранити рад, ја мислим да је изузетно ригорозно”, истиче Антић.
На иницијативу је реаговао Парламент. Нацрт ће ресорни одбор разматрати следеће недеље.
Председница Скупштине Србије Маја Гојковић каже да се ту не ради о једном једином закону већ о иницијативи за измену многобројних закона.
“На који начин донети правилне допуне и измене закона које спадају у надлежност и Министарства просвете, али једнако и Министарства за локалну упараву, Министарства за рад? Убеђена сам да ће то бити и Министарство правде јер су предложене одређене измене и у прекршајима. Укључићемо и Заштитника грађана”, каже Гојковићева.
Доношење закона јесте корак у добром смеру, оцењу психолози. Ипак, појединачне акције, сматрају, неће донети жељени ефекат. Деца се, кажу, морају суочити са овим проблемом.
Психолог Првослав Плавишић указује да родитељи деце која су агресивна нису позивани да предузму нешто
“Не одазивају се, не долазе, мисле да је њихово дете добро и да је то један конфликт који ће да прође, а није тако. Наставници, у својој бризи за градивом и фактографским знањем у школи, занемаарују међусобне односе”, упозорава Плавишић.
Када би могао да се нађе пред посланицима, у Парламенту не желе да лицитирају.

 
Извор: РТС