Vrtić, engleski, balet, škola fudbala, muzička škola… Prenatrpan raspored. Primamljive nove igračke koje se reklamiraju na TV-u, igračke koje kupuju rođaci kada dolaze u posetu, igre koje kupuju roditelji jer oni znaju šta je korisno za dete… Prenatrpana soba i radni prostor. Da li je čudno što su deca postala nervozna i razdražljiva jer im roditelji, škola i ubrzan tempo života “guraju” previše obaveza na leđa? Pročitajte savete psihologa kako da rasteretite svet dece i koliko zapravo deca žele da budu SAMO deca, bezbrižna i bez previše obaveza.
Kao roditelji, mi smo ti koji odlučuju o svakodnevnom životu porodice – od sedmičnog rasporeda aktivnosti, do organizacije prostora za rad, igru i odmor. Mi smo ti koji izgrađuju strukturu i određuju ritam svakom danu, pri čemu moramo biti svesni da nedostatak jasnih pravila, previše igračaka i nered, haotična satnica i višak nepotrebnih informacija mogu da poremete i najskladniju porodicu.
Deca su najsrećnija i uživaju kada imaju dovoljno vremena i prostora da istražuju svoj svet, u čemu im svaki nepotreban višak stvara teško savladive prepreke.
Nepotreban višak stvari zbunjuje i izaziva stres, bez obzira na to da li se radi o višku predmeta, višku informacija, višku aktivnosti, višku opcija ili prebrzom tempu – večitoj žurbi da se dovrši jedan zadatak i otpočne novi, bez dovoljno vremena za odmor i igru. Suočeno sa viškom stvari i viškom aktivnosti, dete lako posustaje i počinje da doživljava stres – kako kod kuće, tako i u školi.
Pojednostavljivanjem dnevne rutine deteta i smanjenjem mase informacja i obima aktivnosti kojima je ono izloženo, kao i raščišćavanjem gomile igračaka i drugih predmeta u njegovom okruženju, deca koja su inače izložena prevelikim dozama stimulacije prestaju da budu svadljiva i postaju bolje skoncentrisana.
Kada pojednostavite detetov svet, stvarate prostor za pozitivan razvoj, kreativnost i opuštenost.
„Mnogi od problema u ponašanju dece sa kojima se danas suočavamo nastaju zbog toga što su deca prosto pretrpana svim i svačim, i izložena suviše brzom tempu života,“ kaže Kim Džon Pejn, autor knjige Jednostavnost i vaspitavanje dece: kako nam čudesna moć manjeg pomaže da odgajimo decu koja su smirenija, srećnija i sigurnija u sebe.
Pejn kaže da su deca izložena prekomernim dozama senzorne stimulacije i obasuta „mnoštvom tričarija, najraznovrsnijih opcija i mnoštom informacija.” Kada vaspitavanju svoje dece pristupe koristeći jednostavnost kao osnovni okvir, roditelji mogu da u znatnoj meri smanje svakondevno izlaganje dece stresu, čime im pomažu da budu srećnija i uspešnija.
Prve korake u ovom pravcu najlakše je napraviti u samoj kući. „Smanjujući količinu igračaka i drugih predmeta u neposrednom okruženju deteta, pospešujete njegovu sposobnost držanja pažnje i skoncenrisane igre. Prevelike količine stvari odvlače pažnju i oduzimaju vreme, sprečavajući decu da dublje upoznaju i istraže svet koji ih okružuje,“ kaže Pejn.
Raščistite višak ‘stvari’
Kada raspremate i sklanjate višak igračaka, potrudite se da zadržite kombinaciju igračaka koje vaše dete stalno koristi i koje mogu da ga zabave tokom dužeg vremenskog perioda. Često su omiljene igračke deteta upravo one jednostavne, klasične igračke, bez mnoštva zvončića i pištaljki – plišani ljubimci, lutke, konstruktivne igračke poput kocki i drvenih blokova; vozovi i automobili, kostimi za prerušavanje, pribor za crtanje i materijali za kreativne aktivnosti.
Broj knjiga na dohvat ruke je najbolje ograničiti na nekoliko omiljenih koje se mogu čitati više puta, dok ostale treba skloniti i od njih napraviti ‘biblioteku’ iz koje ćemo povremeno pozajmljivati jednu ili dve knjige koje u tom trenutku želimo da čitamo. Takođe će koristiti ako dečjem prostoru dodamo poneki komad platna, konca ili poneko jastuče od kojih mogu da prave tvrđave i kućice za igru. Kada sve ovo uradimo, deci bi trebalo dati malo vremena da prilagode i stvore sopstveni svet za igru, u kome će svoje mesto naći ovaj jednostavan izbor igračaka.
Neka vreme za odmor bude jedan od prioriteta
Još jedna od oblasti u kojima je neophodno da se naprave određene promene u vašem dnevnom ‘ritmu’ dešavanja: deca se osećaju udobnije kada znaju šta ih očekuje svakoga dana. Nije nužno da vaš ritam bude definisan u obliku strogog rasporeda, već je dovoljno da postoji predvidljiv tok dešavanja – od ručka, preko pauze za odmor, do vremena za igru izvan kuće – kako bi se dete lakše snalazilo i lakše privikavalo na prelaze između različitih režima dešavanja u toku dana.
Isto tako, pojednostavljenjem dnevnog raspreda porodice smanjujemo ono frenetično osećanje da smo uvek u pokretu i žurbi. Deca sa punim rasporedom školskih obaveza, vannastavnih obaveza ili sporta mogu lako da budu izložena stresu i usvoje haotično ponašanje kao normu, usled nedostatka slobodnog vremena za kreativnu igru i istraživanje. Kada jednom postavite efikasne okvire za svoj raspored, moći ćete da uklonite različita iznenađenja koja vam odvlače pažnju i pomognete svom detetu da nauči da uživa u sadašnjosti.
Sigurno je da kao ‘roditeljski taksi’ i sami osećate dobar deo tenzije koju izaziva ambiciozan raspored dnevnih aktivnosti. Ukoliko odstranite nepotrebni višak i zadržite samo jednu ili dve omiljene aktivnosti, svom detetu ćete dati slobodu da ovo vreme iskoristi za igru i istraživanje, ali i dovoljno vremena da samostalno vežba i usavršava se u aktivnostima koje ima u svom redovnom rasporedu.
Smanjenjem broja nepotrebnih predmeta u neposrednom okruženju detata, uspostavljanjem predvidivog ritma i usmeravanjem aktivnosti u željenom toku, ostvaruju se mnoge prednosti i za roditelje. „Kao roditelji, sebe između ostalog definišemo i stvarima kojima posvećujemo pažnju i vreme. Ovo se lako zaboravi u dnevnom rasporedu u koji podseća na površno odrađivanje nametnutih obaveza,“ kaže Pjen. Pojednostavljivanjem, stvaramo prostor da se skoncentrišemo na stvari koje su nam zaista važne, umesto da nam dani prolaze u pasivnom reagovanju na dešavanja oko nas.
Pojednostavljenje nije nešto što se može obaviti tokom jednog popodneva ili vikenda – naprotiv, to je proces koji neprekidno traje. Potrebno je vreme da se smanji broj stvari u našem životnom prostoru, da se promene navike i uspostavi novi ritam. Nije lako promeniti pravac kretanja u svakodnevnici u kojoj se čitava porodica kreće brzinom svetlosti, a haos kao da pritiska sa svih strana. Važno je početi polako, uvodeći male promene, ni jednog trenutka ne smetnuvši s uma da nam je krajnji cilj skladan život naše porodice.
Pojednostavljivanje nije ništa drugo do pronalaženje tačke ravnoteže u neprekidnom smanjenju nepotrebnog viška. Sve dok su zatrpana viškom stvari, deca neće moći da shvate i odrede šta je to što zaista vole i žele.
Izvor: greenchildmagazine.com/eci-pec.rs