To da živimo na Balkanu i da je ultimativni cilj mnogih porodica i očekivanje koje imaju od „snajke“ da im rodi naslednika, nije ništa novo. Na kraju krajeva, potreba za produžetkom loze toliko je duboko ukorenjena, da su ženska deca, ali i njihove majke koje nisu uspele da svom mužu podare naslednika, često bile u teškom položaju, ponižavane i ugnjetavane.
Ali, da se na istoriju ne vraćamo, neka ostane u prošlosti gde joj je i mesto.
Nedavno mi je na Fejzbuku iskočila reklama za proizvod koji određuje plodne dane. Svi ga znamo odavno kao Mejbi bejbi, ali je ovaj novi rebrendiran i košta nekoliko puta više. U suštini funkcioniše tako što se kroz količinu soli u pljuvački određuje da li se žena nalazi u plodnim ili neplodnim danima. Koriste ga podjednako žene koje žele da ostanu trudne, ali i one koje ne žele, u svrhu kontracepcije.
Međutim, u reklami koja mi je iskočila, jedna od „funkcionalnosti“ koja se pominje jeste i mogućnost da utičete na pol deteta, kako je napisano „u izvesnoj meri“.
Da, to jeste, u izvesnoj meri moguće. Doktor Landrum Šetls razvio je pre šezdeset godina teoriju koja je, kako tvrdi on i njegovi saradnici, pouzdana u 75 do 90% slučajeva. Šetls je o tome napisao i knjigu koja je objavljena prvi put 1971. i od tad doživela više izdanja. Naziv knjige je „Kako da izaberete pol vaše bebe“.
Prema Šetslovoj metodi, postoje dva ključna faktora. Prvi je vreme odnosa. S obzirom na to da su muški (Y) spermatozoidi pokretljiviji, ali kraće žive, da bi povećao šanse da dobije dečaka, par bi trebalo da ima odnos tačno na dan ovulacije. Tako bi muški spermatozoidi praktično prvi stigli do jajne ćelije i oplodili je. Ženski (X) spermatozoidi su sporiji ali žive duže, pa je veća šansa da će se začeti devojčica ako do odnosa dođe 2-3 dana pre ovulacije.
Drugi ključni faktor je kiselost sredine. Tako će muški spermatozoidi teže preživeti dođe u dodir sa kiselom sredinom kakva je na početku vagine.
Sad kad smo taj naučni deo razumeli, vratimo se na onaj drugi – moralni. Gotovo svaki roditelj na ovom svetu će reći da je dete blagoslov. Ne muško, ne žensko, već dete. Da li je, onda, uopšte u redu da na ovaj način kalkulišemo i igramo se? Da li je u redu „birati“ pol deteta koje ćemo dobiti?
Hajde da kažemo – pa kakve veze ima? Probamo, pa ako ne uspe, nećemo ga ili je zbog toga voleti manje. Hoćemo li, isto tako, sutra tražiti načine da dobijemo dete plavih očiju, plave kose, svetlog tena, blistavih zuba, idealne visine i građe?
Svako dete na svet dolazi s razlogom, traži svoje pod suncem i nada se bezuslovnoj ljubavi svojih roditelja. Neka ona floskula „samo nek je živo i zdravo“ bude jedino što će vas voditi kad poželite dete.