U poslednje vreme mnogo se govori o afektivnoj povezanosti roditelja i deteta.
Afektivna vezanost je duboka i trajna emocionalna veza koja povezuje jednu osobu sa drugom kroz vreme i prostor. Prvi je taj pojam definisao britanski psiholog Džon Boulbi. Nakon što je 30 godina radio sa porodicama, on je zaključio da nečiji odnos sa roditeljima tokom detinjstva ima sveobuhvatan uticaj na društvene, intimne odnose, pa čak i profesionalne odnose te osobe u budućnosti.
Prema njegovom mišljenju to je biološki proces, jer se deca rađaju sa „genom vezanosti“ koji ih navodi da traže kontakt sa osobom koja najviše brine o njima. Isti „gen privrženosti“ sa kojim se deca rađaju prisutan je i kod roditelja, i to je ono što ih „tera“ da štite i brinu o detetu.
Kako je u većini slučajeva majka ta koja najviše vremena provodi sa bebom afektivna vezanost polazi od njenog odnosa sa mališanom. Upravo na osnovu ovog odnosa razvijaju se tipovi afektivne vezanosti koji nas prate kroz život.
Kada je detetu potrebna snažnija povezanost s nama, ono to može pokazati na različite načine od kojih neke čak mnogi tumače i kao razmaženost. Na primer:
– Prekidaju vas često dok razgovarate s nekim drugim
– Neprestano od vas traže da ih gledate dok nešto rade, imaju stalnu potrebu da vam nešto pokazuju
– Teško im je da se od vas odvoje
– Rade ono što mi, roditelji, često nazivamo maletretiranje – zahtevni su, kenkavi…
– Emotivniji su nego što je to inače slučaj
– Stalno bi hteli da se maze i grle
– Žele da budu deo svega što vi radite
Dakle, kad se dete oseća ”diskonektovano” njegovi načini traženja pažnje roditeljima mogu biti neobični. Postaju emotivniji, burnije reaguju, možda su čak i ljuti. To su načini na koji nam oni govore da smo im potrebni.
Da biste tu vezu između ojačali, fokusirajte se na male trenutke. Evo ideja:
– Na kraju dana odvojte 10 minuta da porazgovarate o tome kakav je bio dan i kako se dete danas osećalo.
– Jutarnja rutina – smislite neku samo vašu jutarnju rutinu – neki poseban zagrljaj kao pozdrav, porukica u pernici ili nešto treće.
– Popodnevna rutina – pročitajte jednu priču ili spremite zajedno večeru.
– Komplimenti – pohvalite nešto što su tog dana dobro uradili. Svaka sitnica se računa!
Ako malo razmislite, sve pobrojane aktivnosti neće vam oduzeti više od 20 minuta dnevno. A gotovo je sigurno da će osnažiti vašu vezu sa detetom i pomoći da izgradite poverenje.