Психолог Флоренс Гудинаф од 1926. развија концепт на основу ког процењује интелигенцију деце (од 4. године старости) на основу цртежа људске фигуре. Овај тест је и данас у употреби и познат је као Гудинаф-Харис тест цртања људске фигуре.
Након нешто више од 10 година после Гудинафове – психолошкиња Карен Маховер анализирајући већи број цртежа деце која су радила Goodenough-Harris Drawing Test интелигенције – схвата да се цртежи деце са истим количником интелигенције ипак веома разликују. Она претпоставља да до разлика долази због разлика у личности деце и на основу тога развија концепт проучавања личности и емоција детета путем цртежа. Ова техника се данас употребљава код деце старости од 7 година па навише, а појавиле су се и бројне друге технике засноване на цртежу.
Словеначки психолог Антун Трстењак, се на нашим просторима највише бавио тематиком израза личности кроз линије, боју и форму. Он сматра да линије и фигуре говоре о самоконтроли и рационалности, позиција фигуре на слици о уравнотежености, себичности, амбициозности и сл. , док боје говоре о емоционалном животу цртача. Код цртања људи из околине (нпр. дечији цртеж породице) индикативни елементи су позиција особа ближе или даље од детета, позиција сваке поједине особе на папиру, који члан породице је приказан којим бојама, какав је чији израз лица…
Сви аутори дају неке уопштене законитости у овој области, које нису потврђене другим методама и наравно се увек морају гледати кроз конкретно дете у конкретним околностима. Али, ево како Трстењак тумачи одређене елементе цртежа:
ЛИНИЈЕ И ФИГУРЕ: говоре о степену самоконтроле и рационалности
Танке и испрекидане линије – крутост личности, несигурност
Обле линије – скромност
Издужене линије – агресивност
Цик-цак линије – непоузданост, несталност карактера
Праве линије – самоувереност, агресивност
Фигуре без детаља – Личности склоне сањарењу, речити, али нереални
Ситне и детаљне фигуре – Реалистичност
Линије променљивог интензитета – Ниска истрајност
БОЈЕ: Описују емоционални живот детета
Црвена – агресивност,
Плава – смиреност, уравнотеженост,
Жута – инфантилност;
Црна – интелигенција, рационалност, контрола;
Зелена – склоност потискивању емоција;
Смеђа – важност хигијене за особу која црта
Још једна занимљивост … Са годинама се смањује количина жуте и плаве, а повећава употреба црвене и зелене боје.
УПОТРЕБА ПРОСТОРА НА ПАПИРУ: Говоре о одликама личности
Врх папира – висок ниво аспирације
Цртеж прелази ивице папира – нетолерантност, саможивост, вршњаци их често избегавају
Цела површина папира испуњена – деца која имају јаку самоконтролу, често веома зависна од одраслих и са потребом да се докажу
Папир искоришћен сразмерно величини – уравнотеженост
Фигура додирује дно папира – реалистичност, особе које су „на земљи“
Стално поправљање цртежа – самокритичност, скромност
Подаци о поузданости величине дечјег цртежа разнолики су, зависно о начину на који је мерена; уколико су дечји цртежи исте теме (човека) просечне величине у односу на величину цртежа њихових вршњака, они у следећем мерењу неће знатно одступати величином од првог цртежа. У случају већег одступања величином од просека у следећем испитивању величина цртежа приближава се просеку и значајно се разликује од прве величине. Ако говоримо о поузданости цртежа у смислу приказивања истих обележја теме у неколико наврата, истраживачи извештавају о релативно високој поузданости. Аутори спомињу вероватност да ће дете одређено обележје људске фигуре приказати у 2 цртежа на 80%. Поузданости у смислу слагања неколико проценивача око приказаних обележја цртежа је висока; код Goodenough-Harris теста „Нацртај човека“ она износи 90%, а код мерења величине људске фигуре на А-4 папиру расте на 100%. Поузданост цртежа значајно овиси о интервалу у којем се прикупљају подаци; због развоја дечјег цртежа треба очекивати већу поузданост штоје интервал између 2 мерења мањи. При цртању исте теме, други цртеж се величином значајно разликује од првог и то у смеру смањивања. Повећање моторичке контроле могао би бити један узрок смањивању другог цртежа, а други узрок могао би бити и улагање мањег труда од стране детета у ситуацији цртања дмгог цртежа већ познате теме.
Знакови упозорења на дечјем цртежу
Знакови упозорења на дечјем цртежу су следећи:
Потез
Ако је прелаган, открива бојажљивост, хиперсензибилност, интровертно и често врло суздржано дете. То може бити и знак потребе за више пажње, оузрастравања и похвала.
Ако на папиру има много пресецања приказаних ликова и предмета, дете се вероватно плаши да ће погрешити и да неће нацртати слику добро као остала деца: треба похвалити његову способност и вештину и отворено му показати љубав.
Кад је потез пренаглашен, до те мере да је дете оловком или фломастером готово пробушило папир, то би могао бити знак велике таштине. Ипак чешће открива доста агресивно и хировито дете.
Боја
Црно је боја страха, али и бело. Ако се дете блокира пред чистим папиром или оставља пуно празног простора на свакој страници, можда се боји празнине или има потребу за јаснијим границама, потребу да му родитељу кажу докле сме ићи.
Ако предност даје бојама као што су црна и жута, то може значити љубомору (односно страх да не изгуби нечију љубав).
Боју треба гледати у вези с приказаним предметом: на пример, црвена лица људских ликова могу бити одраз потиснуте агресивности и потребе детета да је избаци из себе.
Предмети
Неки елементи могу бити повезани с дечјим страховима: чудовишта, али и мишеви, пауци, змије, инсекти.
Често цртање крви, лекара или болнице може указивати на тескобу.
Сунце у дечјој подсвести представља оца. Ако је замрачено или превише удаљено од остатка цртежа, може означавати потребу за већом комуникацијом с оцем.
Кућа је симбол мајке.
Кров пламено црвене боје може се повезати с агресивношћу усмереном према лику мајке, док улазна врата затворена катанцем или великим кључем могу бити знак страха од „напада“ других људи или знак дететове жеље (коју родитељи потискују) да врата његовог дома буду отворена његовим пријатељима.
Прозори такође играју врло важну улогу у дечјој симбологији: прозорске клупице пуне цвијећа одражавају радост, а затворени прозори или прозори с решеткама одраз су страха од отварања према другима.
Листови који падају с дрвећа представљају страх од самоће и жељу детета да поновно буде посве мало, заштићено и увијек у близини родитеља.
Посебну пажњу треба обратити на ципеле, стопала и ноге: ако дете црта родитеље босе, без стопала или ногу, то може значити да нема довољно поверења у њих и да му је потребно више сигурности.
Цео текст прочитајте на pspasojevic.blogspot.com