Psiholog Florens Gudinaf od 1926. razvija koncept na osnovu kog procenjuje inteligenciju dece (od 4. godine starosti) na osnovu crteža ljudske figure. Ovaj test je i danas u upotrebi i poznat je kao Gudinaf-Haris test crtanja ljudske figure.
Nakon nešto više od 10 godina posle Gudinafove – psihološkinja Karen Mahover analizirajući veći broj crteža dece koja su radila Goodenough-Harris Drawing Test inteligencije – shvata da se crteži dece sa istim količnikom inteligencije ipak veoma razlikuju. Ona pretpostavlja da do razlika dolazi zbog razlika u ličnosti dece i na osnovu toga razvija koncept proučavanja ličnosti i emocija deteta putem crteža. Ova tehnika se danas upotrebljava kod dece starosti od 7 godina pa naviše, a pojavile su se i brojne druge tehnike zasnovane na crtežu.
Slovenački psiholog Antun Trstenjak, se na našim prostorima najviše bavio tematikom izraza ličnosti kroz linije, boju i formu. On smatra da linije i figure govore o samokontroli i racionalnosti, pozicija figure na slici o uravnoteženosti, sebičnosti, ambicioznosti i sl. , dok boje govore o emocionalnom životu crtača. Kod crtanja ljudi iz okoline (npr. dečiji crtež porodice) indikativni elementi su pozicija osoba bliže ili dalje od deteta, pozicija svake pojedine osobe na papiru, koji član porodice je prikazan kojim bojama, kakav je čiji izraz lica…
Svi autori daju neke uopštene zakonitosti u ovoj oblasti, koje nisu potvrđene drugim metodama i naravno se uvek moraju gledati kroz konkretno dete u konkretnim okolnostima. Ali, evo kako Trstenjak tumači određene elemente crteža:
LINIJE I FIGURE: govore o stepenu samokontrole i racionalnosti
Tanke i isprekidane linije – krutost ličnosti, nesigurnost
Oble linije – skromnost
Izdužene linije – agresivnost
Cik-cak linije – nepouzdanost, nestalnost karaktera
Prave linije – samouverenost, agresivnost
Figure bez detalja – Ličnosti sklone sanjarenju, rečiti, ali nerealni
Sitne i detaljne figure – Realističnost
Linije promenljivog intenziteta – Niska istrajnost
BOJE: Opisuju emocionalni život deteta
Crvena – agresivnost,
Plava – smirenost, uravnoteženost,
Žuta – infantilnost;
Crna – inteligencija, racionalnost, kontrola;
Zelena – sklonost potiskivanju emocija;
Smeđa – važnost higijene za osobu koja crta
Još jedna zanimljivost … Sa godinama se smanjuje količina žute i plave, a povećava upotreba crvene i zelene boje.
UPOTREBA PROSTORA NA PAPIRU: Govore o odlikama ličnosti
Vrh papira – visok nivo aspiracije
Crtež prelazi ivice papira – netolerantnost, samoživost, vršnjaci ih često izbegavaju
Cela površina papira ispunjena – deca koja imaju jaku samokontrolu, često veoma zavisna od odraslih i sa potrebom da se dokažu
Papir iskorišćen srazmerno veličini – uravnoteženost
Figura dodiruje dno papira – realističnost, osobe koje su „na zemlji“
Stalno popravljanje crteža – samokritičnost, skromnost
Podaci o pouzdanosti veličine dečjeg crteža raznoliki su, zavisno o načinu na koji je merena; ukoliko su dečji crteži iste teme (čoveka) prosečne veličine u odnosu na veličinu crteža njihovih vršnjaka, oni u sledećem merenju neće znatno odstupati veličinom od prvog crteža. U slučaju većeg odstupanja veličinom od proseka u sledećem ispitivanju veličina crteža približava se proseku i značajno se razlikuje od prve veličine. Ako govorimo o pouzdanosti crteža u smislu prikazivanja istih obeležja teme u nekoliko navrata, istraživači izveštavaju o relativno visokoj pouzdanosti. Autori spominju verovatnost da će dete određeno obeležje ljudske figure prikazati u 2 crteža na 80%. Pouzdanosti u smislu slaganja nekoliko procenivača oko prikazanih obeležja crteža je visoka; kod Goodenough-Harris testa „Nacrtaj čoveka“ ona iznosi 90%, a kod merenja veličine ljudske figure na A-4 papiru raste na 100%. Pouzdanost crteža značajno ovisi o intervalu u kojem se prikupljaju podaci; zbog razvoja dečjeg crteža treba očekivati veću pouzdanost štoje interval između 2 merenja manji. Pri crtanju iste teme, drugi crtež se veličinom značajno razlikuje od prvog i to u smeru smanjivanja. Povećanje motoričke kontrole mogao bi biti jedan uzrok smanjivanju drugog crteža, a drugi uzrok mogao bi biti i ulaganje manjeg truda od strane deteta u situaciji crtanja dmgog crteža već poznate teme.
Znakovi upozorenja na dečjem crtežu
Znakovi upozorenja na dečjem crtežu su sledeći:
Potez
Ako je prelagan, otkriva bojažljivost, hipersenzibilnost, introvertno i često vrlo suzdržano dete. To može biti i znak potrebe za više pažnje, ouzrastravanja i pohvala.
Ako na papiru ima mnogo presecanja prikazanih likova i predmeta, dete se verovatno plaši da će pogrešiti i da neće nacrtati sliku dobro kao ostala deca: treba pohvaliti njegovu sposobnost i veštinu i otvoreno mu pokazati ljubav.
Kad je potez prenaglašen, do te mere da je dete olovkom ili flomasterom gotovo probušilo papir, to bi mogao biti znak velike taštine. Ipak češće otkriva dosta agresivno i hirovito dete.
Boja
Crno je boja straha, ali i belo. Ako se dete blokira pred čistim papirom ili ostavlja puno praznog prostora na svakoj stranici, možda se boji praznine ili ima potrebu za jasnijim granicama, potrebu da mu roditelju kažu dokle sme ići.
Ako prednost daje bojama kao što su crna i žuta, to može značiti ljubomoru (odnosno strah da ne izgubi nečiju ljubav).
Boju treba gledati u vezi s prikazanim predmetom: na primer, crvena lica ljudskih likova mogu biti odraz potisnute agresivnosti i potrebe deteta da je izbaci iz sebe.
Predmeti
Neki elementi mogu biti povezani s dečjim strahovima: čudovišta, ali i miševi, pauci, zmije, insekti.
Često crtanje krvi, lekara ili bolnice može ukazivati na teskobu.
Sunce u dečjoj podsvesti predstavlja oca. Ako je zamračeno ili previše udaljeno od ostatka crteža, može označavati potrebu za većom komunikacijom s ocem.
Kuća je simbol majke.
Krov plameno crvene boje može se povezati s agresivnošću usmerenom prema liku majke, dok ulazna vrata zatvorena katancem ili velikim ključem mogu biti znak straha od „napada“ drugih ljudi ili znak detetove želje (koju roditelji potiskuju) da vrata njegovog doma budu otvorena njegovim prijateljima.
Prozori takođe igraju vrlo važnu ulogu u dečjoj simbologiji: prozorske klupice pune cvijeća odražavaju radost, a zatvoreni prozori ili prozori s rešetkama odraz su straha od otvaranja prema drugima.
Listovi koji padaju s drveća predstavljaju strah od samoće i želju deteta da ponovno bude posve malo, zaštićeno i uvijek u blizini roditelja.
Posebnu pažnju treba obratiti na cipele, stopala i noge: ako dete crta roditelje bose, bez stopala ili nogu, to može značiti da nema dovoljno poverenja u njih i da mu je potrebno više sigurnosti.
Ceo tekst pročitajte na pspasojevic.blogspot.com