Као и већина жена које живе на ФБ, турим статус: “На данашњи дан, пре двадесет шест година, остварила сам се као мајка.“ Срцовали и лајковали ми сви, познати и непознати… Не мош пребројати лајкове. Нисам рачунала на фактор Ванде, која је, чим је прочитала статус, улетела као фурија у моју кућу и с врата почела да виче:
„Остварила се као мајка?! Аман, жено, о чему ти причаш? Како си се остварила као мајка тако што си родила дете? Јеси ли ти крштена?!“
„Јесам, крстио ме отац Анђелко, Нана ми била кума, она је сведок да сам се одрекла Сотоне…“ , полуозбиљно, али истинито кажем ја, не бих ли скренула тему.
„Озбиљно о томе причаш?“, бесна ће она, „ти ниси схватила да ја то метафорично…“
Опа, Ванда зна за метафору!
„Остварила се као мајка, госпођа! Родила дете, и већ остварена као мајка! А другог кад си родила? Опет си се остваривала?“
„Ванда, шта у ствари ти мени хоћеш да кажеш?“ Већ сам се уозбиљила, јер знам да она, ипак, углавном зна о чему прича.
„Ма, пун ми је куфер вас што сте се „оствариле као мајке“ тако што сте успеле да родите дете. Сваког дана, на друштвеним мрежама читам статусе о таквом „остваривању“. Јеси ли их преповијала, хранила, љуљала, мазила, чувала? Јеси ли их припремала за живот, паковала им ужину, водила их по морима, планинама, музејима, галеријама..?“
„Знаш да јесам, не знам што ме сад то питаш, не разумем те.“
„Ја троје имам,“, каже Ванда „и не знам да ли сам се остварила као мајка. Ова двојица, добри момци, лоши ђаци. Ова мала, сјајан ђак, али, брате, бојим се да ће да се уда пре него што заврши школу. И сад, све време се питам, да ли сам добра мајка, да ли се мајчинство мери по завршеној школи детета, или по томе у какве смо их људе „произвели“. Да ли треба да мерим онако какви су према мени, или према људима око себе? Којим се то параметрима мери мајчинство?“
„Ванда, мислим да су они ти који треба да кажу какви су им родитељи и да ли су „остварени“…“
„Аха!“ победоносно ће она, „А кад да ти то кажу? Кад се роде? Кад имају 5 година, 15, или 25?“
Бело је гледам. У праву је, као и обично, иако то тешко признајем.
„Знаш кад ћеш се остварити као мајка? Кад дође време да им мајка није потребна. Е, тад их питај, каква си мајка била! А знаш кад ће доћи време да им мајка неће бити потребна? Никад! Маме нам увек значе, ако су уз нас, ако нас подржавају, ако нас критикују… И знаш које су најбоље? Оне које често, као Мирка Шизика, кажу да су „немајке“. То су жене које стално преиспитују своје ставове према деци, које траже савет и помоћ кад им је потребно. Чуј, остварила се рођењем детета! Нећу више да те чујем о томе! Престани да пратиш трендове на друштвеним мрежама, запитај се сама о себи као мајци!“
И још ми је направила поређења, типа, да ли се Андрић остварио као писац кад је савладао слова, кад је добио Нобелову награду, или се остварује до дана данашњег, иако не зна да га „остварујемо“ деценијама после смрти.
Матирала ме!
Пресабирам се, да ли је мајчинство само прање, кување, спремање, читање бајки пред спавање, картање, разговори о свему, вођење на летовања и зимовања… или је потребно још много, много тога.
Ма, нећу више да мислим о томе, једва чекам да објавим статус: „Остварила сам се као баба једног анђела!“
То ће да ми срцују и лајкују, а снајка нек’ се остварује као мајка, до миле воље!
И не бришем данашњи статус, имам превише лајкова да бих могла да их се одрекнем!
Кад ме „горе“ сачека Свети Петар, и кад треба да ме пошаље међу „мајке“ или „немајке“, ваљда ће знати где да ме упути.
Не знам само, броји ли он лајкове на ФБ…
која још увек покушава да се оствари као мајка.
Извор: Дневник једне учитељице