Одговор на ово питање дао је лингвиста и доктор књижевних наука Милан Шипка, у својој књизи „Занимљива граматика“.
Он најпре подсећа на чињеницу да најкраће речи у нашем језику, заправо и нема.
„Или, тачније, имамо ми више најкраћих речи, речи које се састоје само од једног гласа. Практично сваки наш самогласник може бити и самостална реч. Тако а и е могу бити везници или узвици, о и у – узвици или предлози, а е – узвик и упитна речца.“
Има, објашњава он даље, у нашем језику речи које се састоје од две, три, четири, пет, десет, тринаест гласова. Али колико највише гласова може имати једна реч у нашем језику? Која је најдужа реч?
„Мада се за том нашом „гинисовском“ речи и даље трага, засад је утврђено да је то престолонаследниковица, која се састоји од 22 гласа (фонема).“
То што најдуже речи у нашем језику имају тек нешто преко двадесет гласова, не значи да нема и дужих речи, које су преузете из других језика или које су стручни називи у медицини и фармацији, подсећа др Шипка. Према податку, изнесеном у часопису Natura 1981. године, најдужи научни термин, иначе стручни назив за дезоксирибонуклеинску киселину у људским митохондријама, са 16.569 нуклеотида, састоји се од – веровали или не – чак 20.700 слова.
Ако оставимо по страни те стране речи и вратимо се нашем језику, можемо разумети како уопште настају речи попут поменуте престолонаследниковице.
„Оне се слажу од разних скупова гласова (фонема) које се називају морфеме. Тако је реч престолонаследниковица састављена од осам таквих јединица (морфема): пре-стол-о-на-след-ник-ов-ица. А свака од њих служи и за творбу других речи. На тај начин, слагањем разних фонема и морфема, можемо произвести практично неограничен број речи, без обзира на њихову дужину.“ – завршава Милан Шипка своју причу о најдужој српској речи, коју смо ми за потребе овог текста – прилично скратили.