Za decu koja kreću u prvi razred osnovne škole, taj prvi dan je jedan od najvažnijih u životu. Osim prvih većih obaveza, novog okruženja i drugara sačekaće ih i učitelj/ica – najznačajnija figura u njihovom odrastanju posle roditelja. Sve ono što su mama i tata kod kuće, učitelj/ica će biti u školi.
Ona vezuje đacima pertle dok još ne nauče sami, pozajmi pare za užinu kad mama zaboravi da napravi sendvič, uteši dete kad plače jer je palo i povredilo koleno…
I zato je ona važna. I zato svako pamti svoju učiteljicu i polazak u prvi razred.
Psihoterapeut Zoran Milivojević objašnjava da je učitelj jedna od glavnih figura, takozvanih značajnih drugih, koji se pojavljuju u životu deteta.
„Prvi autoriteti su u krugu porodice, dakle prvenstveno roditelji, a zatim, kao prvi autoritet koji dolazi izvan porodičnog kruga je učitelj ili učiteljica. Zbog toga je učitelj izuzetno važan u formiranju dečje ličnosti, a ne samo sticanju osnovnih znanja“, kaže Milivojević.
On priča i kako pamti svoju učiteljicu.
„Na mene je značajno uticala moja učiteljica, Nadežda Petrović iz Osnovne škole „Svetozar Marković“ u Beogradu. Tome je doprinelo i to što je moj otac delegirao svoj autoritet na učiteljicu rečima: ‘Ovo ti je učiteljica koju moraš da slušaš, a ako je ne budeš slušao, imaćeš posla sa mnom’. Dakle, učiteljica je veoma važna jer mnoga deca na osnovu odnosa sa njom izgrađuju sliku o sebi, a i na osnovu načina na koji rešava probleme i situacije u razredu, ona pomaže detetu da izgradi predstavu o grupnim odnosima i da u skladu sa tim izgradi svoje socijalne veštine“, kaže Milivojević.
On dodaje i da se deca bolje poistovećuju sa učiteljem istog pola, a šteta je što nema dovoljno učitelja jer bi to značajno povećalo njihov pozitivan uticaj na učenike muškog roda.
„Na osnovu odnosa sa učiteljicom, mnogi se kasnije opredeljuju za učiteljski poziv jer takvo poistovećenje ostavlja dubokog traga u njima“, priča Zoran Milivojević.
Izvor: Nedeljnik