Зрелост деце за полазак у школу

„Моје дете је сасвим зрело, мада још нема довољно година за упис у школу.“ Овим речима се понеки родитељи обраћају наставнику или школском педагогу. су најчешће они чија су деца постигла интелектуалну рану зрелост. Али, интелектуална зрелост није једини разлог да детету ускратимо годину дана игре и безбрижног живота. Затим, та зрелост се може односити на неке области: дете је можда научило да чита, али не мора да је способно да рачуна, или можда није у стању да само организује своје активности. Према подацима, међу децом коју доводе психологу због проблема учења највише је опих који су раније пошли у школу. Треба видети кад је дете у потпуности зрело за упис у први разред, о каквој зрелости можемо говорити. Теоретичари се слажу да је за упис у школу потребно да дете буде физички и психички зрело, односно да поседује:телесну, личну и функционалну зрелост.


Телесна зрелост
Ову зрелост утврђује лекар. Дете треба да буде телесно добро развијено, да може без тешкоћа да пређе пут од куће до школе и да на леђима носи тешку ђачку торбу. У школи треба да буде у стању да прати наставу, а код куће да ради домаће задатке и помаже у кућним пословима. Међутим, дешава се да је дете добро физички развијено, али то још не значи да га треба уписати у школу.

Лична зрелост
Може ли дете свакодневно да се одвоји од својих родитеља по неколико часова? Може ли издржати прекоре који ће му, можда, бити упућени у школи? Да ли је способно да се укључи у игру и у рад са својим вршњацима? Сва ова и још многа друга питања могу се поставити када је реч о дететовој социјалној и емотивној зрелости које чине његову личну зрелост. Дете које не поседује личну зрелост није спремно да игру замени учењем, али родитељи често имају своје разлоге да га упишу раније у школу и да му одузму годину дана детињства и безбрижне игре.

Најчешћи мотиви због којих родитељи уписују децу у школу пре навршених седам година:

– дете ће следеће године бити много старије од осталих ученика у разреду (нарочито рођени у прва три месеца уписне године);
– дете познаје сва слова и научило је да чита, објашњавају родитељи;
– опредељење за одређеног наставника;
– да би ишло са дететом из суседства;
– да би ишло са старијом сестром у исту смену;
– у радно време родитеља дете је само код куће, а у школи је „збринуто“;
– ако је старије дете хендикепирано у менталном развоју, родитељи желе да компензују успехом млађег детета;
– старије дете је пошло раније у школу па „добро учи“.

Има још много разлога којима родитељи објашњавају своју жељу да дете упишу раније у школу. Деца на питање да ли баш желе да иду у школу или би се радије играла још годину дана, одговара да „мама и тата хоће да пођем у школу“.

Ово су подаци из рада Комисије за ранији полазак деце у школу у једној београдској општини.
То су примери деце која поседују физичку и интелектуалну зрелост, али нису још емотивно и социјално зрела.

Др Вера Смиљанић, др Иван Топичић: Дечја психологија, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1970.