А шта ако бака и дека не желе да чувају унуке? Где пише да морају?

август 09 21:06 2018

Мишљења сам да нико нема обавезу да чува нашу децу, осим нас самих или ако околности другачије налажу, особа адекватна за тај посао. Све у вези са бакама и декама је ствар чистог задовољства и повремене подршке. Кренимо редом.

baka-i-deka
Ових дана сам се видела са драгим пријатељем, доста старијим од мене, веома уваженим неуропсихијатром. Он ми је као други тата, осим што неке танане делове мог бића зна вероватно боље и од мене саме. Иако у зрелим годинама, он и даље ради. Причамо у неком тренутку о улогама бака и дека. Каже он да не разуме најбоље, нити му је прихватљиво, када људи његових година, чак и млађи, немају другу улогу од оне да чувају унучиће. Мишљења је да се на тај начин губи улога нас самих, наше суштаство.

Ја сам, ти си, биће које има потребе, да ради, ствара, осећа се корисно, а пре свега добро у својој кожи. Да умеш да шеташ, уживаш у дану, плаћању рачуна, обављању ситних обавеза, па, тек онда ако се то уклопи у твој животни ритам, да се поиграш са унучићима или припомогнеш. Мој пријатељ сматра да је живот испразан ако се свео на то да си само баба или деда или да је то њихова приоротетна улога. Замислим се. Много се замислим, јер моји родитељи нама веома помажу око деце. Ако их не виде дуже време, говоре ми да пате. Доктор има одговор и на то, Нека дођу до вас, поиграју се са децом и иду својој кући. У реду је да помогну, понекад.

Исто некако ових дана, једна васпитачица у пензији ми каже да не разуме зашто деца у великом броју долазе лети у вртић, ако су им већ бабе и деде кући? Истина је да је лети у вртићима гужва, мање васпитача, а деце готово подједнако као и током целе године. Али, где пише да је њихова обавеза или напросто правило да људи који су можда уморни, сигурно мање здрави него у младости или им се једноставно неће, треба да имају улогу чувара деце?

Можда пише у главама мојих родитеља, јер су обоје сагласни да млађа, из већ поменутих разлога летњег режима рада, ипак одсуствује из вртића. А, ако би мало моји да одморе, ускачу мужевљеви, Пошаљите нам мало децу, баш смо их се ужелели. Тако је било са старијом, тако је и са млађом. Док ми радимо, радо им дамо децу и деца по сопственом признању уживају. Шта је онда исправно?

Да ли заиста баке и деке који воле да буду са децом, немају свој живот и нека друга интересовања или то ипак једно друго не искључује? Моји родитељи се виђају са пријатељма, одлазе у позоришта и шетње, повремено отпутују. Ипак, сада да их питам када им је најлепше, опет ће рећи са нашом децом. С друге стране, ко може било шта да замери оним бакама и декама, који желе другачије. Желе да уживају у својим пензионерским данима, да се баве неким стварима које су пропуштали док су гајили сопствену децу, желе да спавају дуже и кад год то пожеле. Желе да живе без прилагођавања унуцима. Зар им је то за замерити?

Ако бих имала право некоме да замерам, то би били родитељи чија деца иду у вртић док су и сами на одмору, затим они који седе у парковима или кафићима и не виде да ли им дете бије друго дете или се мучи да савлада неку препреку, док чежњиво погледом тражи маму или тату. То би свакако били родитељи који децу чувају напољу, док не испуштају из руку мобилни телефон, замало и сама да упаднем у ову замку, то би били они чија деца по читав дан кваре очи и мозак буљећи у телевизијски или неки други екран…То би био један родитељ, који је ових дана изјавио,

На одмору сам и покушала сам да чувам МОЈЕ дете и начисто сам излудела, не вреди, ићи ће у вртић, ја не могу. Нема места бакама и декама у оваквим и сличним причама. Јер и да су најпосвећенији унучету, они му нису родитељи и тачка.

Да будем искрена до краја. Мужа и мене су прилично размазили наши родитељи, лепо је нама док смо сами. Али су нас опет размазили довољно да са њима уживају и понечему их науче, да је љубав међу децом и њима емотивна потреба, никада навика и да деца и ми највише волимо када смо заједно. Радо прихватам сугестије и савете, онда их мало вагам, увек им се захвалим на ономе што су приметили. И чини ми се да имам право да кажем да љубав наших родитеља према нашој деци не злоупотребљавам, већ све дозирано радим. Правила у вези са децом, поштујемо и ми и они, мада ми је сасвим у реду да се мало и изгубе правила када нису са нама.

Резиме написаног, нема правила. У некима се више, у некима мање развије потреба да буде са децом своје деце и то је у реду. Главни глумци у том породичном филму јесмо деца и ми. Баке и деке су ту да воле, да им прија колико им прија да виђају унучиће.

Љутња је сувишна у таквом односу, чак непримерена. Муж и ја када маштамо шта ће бити једног дана када ми будемо деда и баба, већ сада имамо потпуно опречне ставове. Ја сам мишљења да ћу радо бити са децом наших ћерки, ако околности буду такве, а он не. Чак се шали, Мислиће оне да им је матори полудео, неће ни хтети да ми дају децу, а право да ти кажем ја уопште сада не осећам да ћу имати било какву потребу за тим, уз све могуће уважавање за оно што раде наши родитељи.

Закључак је да нема закључка. Ствар је срца, могућности и разноразних околности. Толико смо сви различити, што и јесте наше богатство бивствовања овде, да би било смешно да покушамо да укалупимо. А и калуп је тако досадан.

Пише: Ивана Вана Станисављевић

Извор: Roditeljstvo i odrastanje

  Categories:
  1. август 10, 13:35 #1 Majka

    Grozan tekst. Lako ti je tako pisati kad imas pomoc kad god pozelis. Pitala bih te da samo ti, muz i vrtic cuvate decu da li bi, na odmoru nakon napornog posla pozelela da popijes kafu na miru dok se oni igraju ili bi i tad pratila svaki njihov “ceznjiv” pogled.

    Одговорите на овај коментар
  2. август 11, 01:33 #2 Tanja

    Slazem se da je tekst grozan. Kada ti uskacu u pomoc cetiri penzionera, lako je deliti savete da i ne moraju da pomazu, ali ako bas hoce-ajde. Prvo, nezahvalno prema njima koji ti i pomazu. A drugo, nezahvalno i bodriti ove koji nece da pomognu. Onaj sredisnji deo, nema veze sa bakama i dekama. Jedan od mnogih tekstova koji urusavaju bliske porodicne odnose. A lako je reci tebi to, kad pomoc imas od cetvoro ljudi.

    Moje misljenje je, da ce bas unucici da im povrate zar mladosti, da ih uvesele i obogate im dan. Da ce zaboraviti svoju starost i uzivati u njihovoj mladosti.

    I trece za kraj, isti tekst kao i kada bodre majke da je ok da urade nesto za sebe a ne samo za dete, da stave sebe na prvo mesto a ne dete. Bas kad stavis dete na prvo mesto, stavio si stoprocentnlg sebe na prvo mesto. Isto je i sa bakama i dekama.

    Izrevoltirana sam tekstom jer bas imam jedan par penzionera koji nece da pomognu, pa cak ni da se poigraju… I to nije dobro. Ne zbog nas, platicemo dadilju, nije dobro ni za njih ni za unucice.

    Dosta je vise tekstova na temu sloboda, a gde nije ni upitna sloboda izbora. Nebitna prica. Zna se sta je sloboda izbora i nema medto u ovim medjuljudskum odnosima. To je samo, biti seican ili ne biti sebican.

    Da se razumememo, ne gledaju mi deca tv, u parku sam uvek tu, ali me deca ne trebaju, niti druge roditelje deca trebaju u parku. Apsurdno je govoriti o zajednickom vremenu roditelj-dete u parku gde ima jos stotinak osoba. I da li ce tu bas dete traziti roditeljev pogled-nece. Park i deca su da se dete izigra sa vrsnjacima. I to za tucu je bas redak primer, banalizovan. Kao i primer cezljivog pogleda. Cezljiv pogled upucuje svako dete koje nema pravo druzenje sa roditeljima, a to druzenje se ne dobija u gunguli parka.

    Ljudi su hiljadama godina ziveli u zajednicama i potpomagali se, a sada je doslo vreme da je svako jedina za sebe. Deca se zatvaraju u vrtice, pod parolom da se tu uce svemu sto ih roditelj ne nauci. Da bez vrtica nema ni socijalizacije a ni osnovnih higijesnkih i kulturoloskih navika. Vrtic nije neophodan za dete, vrtic je neophodan roditeljima. Naravnk da je vrtic bolja varijanta od bake i deke koji ti daju tv i you tube… Ma sve je mac sa dve ostrice i nema tu generalizacije. I naravno da treba pomoci, nema tu slobode izbora, to je ljudski i to je porodicno i to je ljubav a ne pomoc.

    Bas dobar tekst da se sebicni i dalje bodre da budu sebicni.

    Одговорите на овај коментар
  3. август 11, 14:47 #3 Majka 2

    Slažem se da je tekst u najmanju ruku nepromišljen. Zaista je lako autorki koja piše iz jednog prilično lagodnog ugla. Ima babe i dede koji obožavaju njenu decu, šta ćeš lepše od toga. Moj suprug i ja nemamo nikoga. Baš nikoga. Dok smo na poslu, dete je u vrtiću. Kada se razboli, uzimamo bolovanje. I iskrena da budem, i kada smo na odmoru, vodimo dete u vrtić. Šta tu ima loše, iako autorka tvrdi da ima. Zar je loše što i mi nekada poželimo da budemo sami, da se odmorimo? Pa slobodno ću reći da se odmorimo od sopstvene dece, jer smo inače svaki dan, svaki sat, svaki trenutak sa njima. Osim kada radimo, a deca su u vrtiću. Podvlačim, nemamo nikoga da ih pričuva. Druga stvar, i ja sam jedna od mama koja kada odvede decu u park, uzme telefon u ruke. Zašto? Zato što mi je to jedini trenutak kada mogu da skrenem misli sa svakodnevnog života, pogledam nešto od garderobe, nešto od aktuelnih vesti, novosti… U našoj kući se ne gledaju vesti, filmovi, emisije jer nema se kad. Ja u kupovinu idem sa decom jer ih nemam gde. Zašto je loše što ‘čačkam’ telefon dok se moja deca igraju sa drugom decom u parku? Naravno da nisam odsutna, naravno da mi je deo pažnje uvek usmeren na dete i na situacije u koje ono ulazi. Zaista, pominjanje tuče je potpuno banalizovano. Nijednom nisam prisustvovala tuči dece u parku, to je takva retkost. Još jedna stvar, moje dete od mene traži da ga izvedem u park. Čim ga izvedem, on odlazi sa drugarima, i uglavnom mi kaže da sednem negde dalje da mu ne smetam. Meni je to u redu, on treba da ima svoje drugare sa kojima će da se igra. Mislim da deca koja traže da se roditelj igra sa njima u parku punom decu ili osećaju neku vrstu nesigurnosti u sebe ili taj roditelj ne provodi dovoljno vremena sa njima pa su ga jednostavno željni.

    Одговорите на овај коментар
  4. август 13, 17:37 #4 Coka

    Ako je neko sebican, nijedan tekst mu nece promeniti misljenje. Ima ljudi koji fizicki ili psihicki nisu u stanju da pomognu i nijedan zakon ih ne obavezuje na to. Postoje i ljudi koji ne zele nikakve konflikte; jedna stara baka mi je rekla da joj je najteze da pricuva unuke ne zato sto ne moze (mada ima zena i zdravstvenih problema) vec zato sto snaja uvek ima zamerku “sto si im dala ovo, sto si im pustila tv, kako si ih ovo natrontala…” a ona, kako kaze, sve to svaki put trpi zbog unucica, jer zeli da bude sa njima. I naravno, nikad nista ne valja. Konkretno, u toj situaciji (ne pricam za ostale) mozda bi pametnije bilo ispasti “sebican” nego dozvoliti nekome da vam zagorcava zivot pod stare dane. Vecini zena koje imaju pomoc ne valjaju ni majka ni svekrva, ali redovno ostavljaju decu kod njih. Cast izuzecima.

    Одговорите на овај коментар
  5. август 14, 17:27 #5 Gricko

    Zajednica je “institucija” koja je mnoge brakove rasturila tako da po mom mišljenju treba biti prevaziđena u 21. veku. Ona je samo nužno zlo ukoliko ne postoje druge opcije.
    Čemu priča o sebičnosti ukoliko babe i dede ne žele, ne mogu ili nešto treće da čuvaju unuke? Pa to nije njihova dužnost! Kave su to gluposti?
    Ukoliko odrastao čovek želi da ima svoju porodicu i decu smatram da treba sam prvenstveno da brine o toj porodici a ne da očekuje da mu stalno pomažu babe i dede. Kakva je sebičnost ovde u pitanju? Nebuloza.
    Rodila sam troje dece Carskim rezom i nijednom nisam ni tražila niti imala bilo čiju pomoć dolaskom kući sa bebom, osim muževljeve i jednosatne od strane patronažne sestre i njenim terminima. Nisam želela ničiju pomoć od strane babe, strine, tetke… ili bilo koga jer sam smatrala da mi ništa oko bebe ne znači pomoć od mesec dana – ne može do veka… i šta dalje?….. Što se pre osamostalim kao majka bolje je.
    Vrtići, škole i ostale obaveze koje smo imali sve smo prošli sami jer smo tako želeli. Nikome nismo nametali obavezu čuvanja dece jer smo bili samosvesni.
    Moji roditelji su uzimali decu najčešće leti, ponekad i zimi (da se deca malo provedu i na snegu ) kada god su i koliko god su želeli da budu sa njima, bez ikakve obaveze i presije. I sve je funkcionisalo.

    Одговорите на овај коментар
    • август 17, 03:37 Coka

      Pa dabome, slazem se, kad ste se odlucivali za decu valjda ste videli da nemate pomoc I svejedno odlucili da rodite. Ove koje smatraju da su dede I babe koje ne cuvaju decu sebicne, verovatno misle da penzioneri nemaju drugu svrhu osim te. Drage mame, ako hocete da vam svekrve, majke itd. cuvaju decu, nemojte se zacuditi kad pocnu da vam se mesaju u brak, odluke, vaspitanje, zimnicu, letovanja I sve ostalo. Mozete vi popiti tu kafu na miru ako vam je pomoc babe ili dede pri ruci, ali vam iz iskustva govorim da cete je platiti na mostu kad vec niste na cupriji. Nije sve tako sjajno ni sa pomoci ni bez nje, treba da razumemo jedni druge.

      Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.