Недавно сам остала без посла и првих дана сам мислила како то и није тако велики губитак за мене и како ћу сада коначно моћи да се одморим и више посветим деци и супругу и свим оним пословима и обавезама које сам раније непрестано одлагала. Е па ту сам се преварила и ако ми верујете већ после неколико дана сам рекла „Е да ми је да одем на посао и одморим се као човек“.
Овим текстом желим да разуверим све оне мајке које мисле како је незапосленим женама лако и како оне по цео дан испијају кафе и оговарају оне пријатељице које су због посла затрпане обавезама.
Kако изгледа дан једне „само“ маме?
За почетак могу да препричам свој дан. Устајем у исто време у које сам устајала и док сам била запослена. Затим будим децу и спремам их за вртић. Сматрам да вртићи не служе само за чување деце док су мајке на послу већ имају за сврху социјализациију деце и образовање. А још ако немате баш пуно среће као што је ја немам па вам деца иду у два различита вртића, на два различита краја града и то компликује ствар.
Пошто сам оставила децу у вртиће следи пијаца, продавница и редовна јутарња набавка. Долазим кући и док пијем кафу у глави састављам списак обавеза за тај дан. Наравно, да искључимо оне редовне као што је спремање ручка и прање веша. Невероватно је то колико ћете ствари приметити када сте кући – овај ормар би требало пресложити, јао погледај ове прозоре, па они просто вапе за прањем, погледај ову терасу, па то је страшно… И наравно пошто себе већ сматрате доконом женом осећате обавезу да своје најмилије обрадујете на адекватан начин – желите да им направите омиљени колач, да умесите кифлице и слично.
И док се ви тако „вртите“ по кући већ је дошло време да одете по децу и онда по други пут у току истог дана идете са једног краја града на други. Долазите кући и следи ручак, а после тога зна се.
Kако је сада лепо време деца желе напоље, у стану је досадно и врућина. Спремате се и одлазите на игралиште, једно дете трчи на једну страну, друго на другу. Скоком у стилу бенгалског тигра хватате дете које управо пада са пењалице и прети да остане без зуба, на захвату коме би вам позавидели и најплаћенији голмани браните једногодишње дете да га не погоди лопта коју управо шутирају старија деца. У тим моментима размишљате да се клонирате или да неким чудом уградите себи бар још једну руку или ногу. И док сте ви тако преморени, они су и даље пуни енергије и ви се питате шта је то што њих покреће.
Прегледате их да их нису можда прошле ноћи отели ванземаљци и уградили им неке батерије или мотор у задњицу пошто су тако неуморни. Kада дођете кући следи вечера, купање, прича пред спавање… И док читате ту исту причу у више наврата вас дете опомиње да наставите јер сте ви ето мало придремали.
Пошто су деца заспала, излазите из собе и видите да се плодови вашег рада тог дана уопште не виде. Ручак је поједен, корпа са вешом је опет пуна, паркет који сте орибали је већ испрљан, а на тепиху који сте усисали су мрве од кифлица којим сте их обрадовали… Лепо вам дође да седнете и плачете.
Да се ја питам свим незапосленим мамама бих давала месечну плату и уплаћен бенефицирани радни стаж. Оне немају радно време, раде 24 сата, седам дана у недељи.
А где је тата?
Знам многи ће се сада запитати где је у овој причи тата. Ту је он, ништа не брините, али пошто сте ви већ остали без посла, тата мора много више да ради да би обезбедио све неопходне услове за живот своје породице.
И да, кафу са другарицама сама нисам попила не памтим. Већина њих је запослена и због обавеза се састајемо углавном у кућним посетама или играоницама.
Док ово пишем већ се лагано ближи поноћ и надам се да ће ми администратори исправити правописне и словне грешке јер ја извините молим вас, али на очи не видим.
Милена Миленковић
Извор: bebac.com