Где је нестало достојанство просветног радника

март 30 23:18 2015

 

На нашу адресу стигао је искрено написан текст наше колегинице из Ужица. Преносимо га у целини.

“Предајем физику и хемију у школи у којој су деца штрајковала и која је због тога доспела у жижу јавности. Годинама уназад наши ученици и школа освајају прва места на републичким такмичењима у свим образовним профилима у сва четири наша подручја рада, што медијима никад није било интересантно, али се зато ових дана камере налазе у зборници, у ходницима, испред школе… Није више вест да су наставници у штрајку, није вест ни да су наставници са својим ученицима, ”помоћу штапа и канапа” постигли неки успех, али је зато ударна вест када ученици изађу из школе противећи се хаосу који је настао после наредбе (нашег?!) министра да се обавезно звони на 45 минута, а (непослушни) наставници казне додатним умањењем плате.

STRAJK-PROSVETARA-18-1703-2_620x0Дошло је време да деца којима је место у клупама, а не у политичким или социјалним превирањима, нама одрже лекцију. Кажу, лекција је о јединству:
„Договорите се хоћете ли пола сата или 45 минута, нама је свеједно, али морате бити сложни!“

Али, ово није била само лекција нама који радимо с том децом. Била је то и лекција и онима који месецима игноришу масу незадовољних просветних радника и својим изјавама, али и нечињењем само подгревају незадовољство. Људи запослени у просвети слабо су плаћени, понижени, заплашени , а сада постају и апатични.

Пристајемо на мало новца, на нелогичне промене у наставним плановима и програмима, на коришћење често безвредних уџбеника…
Плаћамо из свог џепа поједина бесмислена стручна усавршавања, само да бисмо добили обавезни број бодова за лиценцу.
Користимо уџбенике у којима је и у деветом издању сваки наслов погрешан, учествујемо у фарси званој завршни испит у основној школи.
Пристајемо на то да се у 21. веку као основно наставно средство, а често и једино, користи креда из донација која је неупотребљива за писање по дотрајалој табли.
Пишемо дописе које од нас захтевају, а никада не добијамо повратну информацију.
Бринемо се да ли ће сутра радити школа зато што општина није платила струју, телефон или грејање…

Зато, оно са чиме се ни случајно не смемо мирити је осуда од стране јавности, неких интелектуалаца, јавних личности, родитеља! И ми смо родитељи, и наша деца су у школи!

Свима је јасно да су просветни радници једна огромна група људи која се школовала на државним факултетима (велики део од оних фамозних 6% високообразованих). Наравно да и међу нама има вредних и мање вредних радника. Разлози су многи: различити критеријуми за запошљавање, недовољна новчана сатисфакција да задржи неке способне и вредне људе, недовољна мотивисаност, атмосфера у друштву… Јавност манипулише фразама: „Нема ни за кога“, „Шта се они више буне“, „Докле деца да испаштају“, „Колико мало радите, добро сте плаћени“, „Имате велики распуст“…

Просветни радници имају четрдесеточасовну радну недељу. Оно што свако од нас ради није само непосредан рад с децом, ту су и допунска и додатна настава, секције, рад у тимовима, рад на инклузивном образовању, писање разних планова, рад у стручним и одељенским већима, рад у органима школе, припреме за такмичења, припремање часова, припремање и прегледање контролних задатака, обавезе око разредног старешинства, сарадња са родитељима, стручно усавршавање, дежурства… За годишњи
одмор имамо законом тачно одређен број дана као и сви запослени у јавним службама, ни мање ни више, али га не можемо користити када хоћемо (за разлику од других делатности), већ када морамо. Зато нисмо у ситуацији да користимо предсезону или крај сезоне да бисмо летовали јефтиније. То је једина професија где радници и када су
болесни долазе на посао, јер углавном нема ко да их замени, а боловање би додатно умањило и онако мизерну зараду.

Овај штрајк просветних радника, као и сви претходни, осуђен је на пропаст. Постоје многи разлози за то. Власт ради све да га уништи. Она прави и дели синдикате, уцењује, смањује плате, прети отпуштањем 10 000 радника… Велики проблем је и осуда од стране јавности, а најважнији разлог је изостанак јединства међу просветним радницима. На то су нам указали чак и наши ђаци.

У тешким временима озбиљна друштва улагала су новац у образовање и културу. На тај начин борили су се против опасности које прате кризна времена. Овим штрајком просветних радника деци се на примеру предаје можда најважнија животна лекција о борби за грађанска права, истрајности, солидарности… Учимо их чувању личног
достојанства и достојанства професије и значају и вредности образовања! Рушењем нашег достојанства чините неправду према сопственој деци, њиховој будућности и
будућност целог друштва!

Дозволите им да ову лекцију науче! Будућност ће им тада бити сигурно боља од наше.

Анела Милетић”

  Article "tagged" as:
  Categories:
  1. март 31, 17:41 #1 Mire

    sta bre strajkujete ljudi nemaju platu 15.000 hiljada vi strajkujete sramota da vas bude

    Одговорите на овај коментар
    • април 01, 11:37 miroslav

      Baš kao što ti potpis nije pametan, takav ti je i komentar … Ja sam se skolovao da bih imao platu veću od 15000 … čak sam i dva fakulteta završio, a da nisam nijednu diplomu kupio ili neki ispit položio na prevaru kao tvoji nalogodavci i miljenici … valjda se zati zovu Narednjaci jer su extremno “napredni” u završavanju raznih škola … očas oni to preko noći otresu … A i to je super primer za klince, već sada znaju da moraju da kupe diplome i radna mesta …

      Pa ti ako možeš isto, ti ajd’ … pa ni ti neš imat 15000

      Одговорите на овај коментар
    • април 01, 15:23 Nenad

      Mire, da ste se školovali koliko i mi ne bi ste tako govorili.

      Одговорите на овај коментар
    • април 28, 19:43 IRIS

      ko sa fakultetom ima platu 15000?

      Одговорите на овај коментар
    • април 28, 19:50 IRIS

      Bravo Anela!
      Jedino sto ne mogu da uzmu prosvetnim radnicima je dostojanstvo. Kasno će ova država shvatiti da je je obrazovanje prioritet.
      Beograd na vodi, a neke škole i dalje imaju bubnjare i poljski wc.

      Одговорите на овај коментар
  2. март 31, 21:48 #2 Zorica

    Pitam se koliko vi dobijate Mire za pisanje ovakvih komentara?Da li hocete da svi sagnemo glave i radimo za 15000,hoce li to biti resenje? A,onda neka potpuno nepismeni i neobrazovani vode ovaj narod i drzavu,a nasi nastavnici sa DRZAVNIH fakulteta ce im pisati govore!!

    BRAVO za koleginicu iz Uzica.

    Одговорите на овај коментар
  3. април 29, 11:19 #3 macola

    Ne znam gde je nestalo dostojanstvo prosvetnog radnika ali dobro znam kao poduzetnik da sam na rubu izdrzljivosti i prinudjen sam raditi i po 15 sati da izmirim sve vece obaveze i namete i da mi preostane nesto za zivot.Nemaju vam odakle dati nego da uzmu od mene i ovakvih kao ja.Ako nas nekoliko hiljada odjavimo firme necete imati ni toliko a od tajkuna sigurno nece uzimati.Ako ce mo iskreno ima vas na hiljade viska.Cast starim prosvetarima ali izbacite one koji su po vec poznatoj tarifi kupili radno mesto u prosveti pa cete imati vece plate.I moja snaja je nezaposlen profesor i bila je odlican student ali mi ne pada na pamet da joj kupim radno mesto na kredit.Dakle metlu u ruke pa ocistite svoje dvoriste a u moje vise ne zalazite.
    Postovanje!

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.