Pored toliko kontradiktornih saveta o roditeljstvu, možda se pitate kako podići dete koje će se lako prilagoditi? Pre nego što zakopate glavu u pesak, pogledajte ovih 13 navika koje svaki roditelj može da prisvoji.
U poslednje vreme često viđam objave o tome kako su deca nezahvalna. Zapravo, ne morate mnogo ni da pretražujete da biste videli da se piše o tome kako su deca „lenja“, „narcisoidna“ i „užasno grozna“.
Ako ste roditelj mališana, čitajući ovakve tekstove parališu Vas osećaji straha i mešovite poruke. Šta je, zapravo, ispravno raditi? Gde grešim? Da li bi trebalo da dignem ruke i da jednostavno štedim novac za buduće psihoterapije mog deteta?
Ono što me zastrašuje više od svega je to što smo svi preplavljeni osuđivanjem modernog roditeljstva, pa nam je bezbednije (a i lakše) da ne radimo ništa, uključimo televiziju i sakrijemo se u svet tehnologije.
Trebalo bi da znate nešto.
Promena počinje sa jednim roditeljem i jednim detetom. Imate pregršt mogućnosti da izgradite kvalitetne temelje Vašeg deteta, koji su mu potrebni.
Razvoj kvaliteta, kao što su darežljivost, odgovornost, zahvalnost, ljubaznost, upornost i spremnost da pomogne, kreće u ranom dobu.
Evo teže strane ovoga.
Sve počinje sa nama – roditeljima. Deca ne mogu ni pomisliti na nivo zrelosti koji je potreban za promenu ponašanja, a kamoli da urade nešto povodom toga. Tako da sve kreće od nas, roditelja. Temelj dobro odgojenog deteta smo uvek mi.
Sledi 13 jednostavnih načina koji pomažu u podizanju prilagodljivog deteta. Okrenimo se osnovnim stvarima.
OGRANIČENJA
Nije neka filozofija, zar ne? Ali… Teško je postaviti granice za decu i držati ih se. Naročito je teško kada se deca otimaju, vrište u nedogled i izgovaraju stvari kao što je „Mrzim te“. Zapamtite da, kada se dete ovako ponaša, ono se samo suočava sa svojim potrebama na jedini način na koji ume. U zavisnosti od postavljene granice, detetovo prihvatanje iste može potrajati.
Kada dete počne manje da se otima ili manje da vrišti, znači da ide ka prihvatanju postavljenih pravila. Ukoliko ste istrajni u ograničenjima, odnosno postavljene granice su kao zid, a ne kao vrata koja se s vremena na vreme otvore, dete će se prosto odbiti od tog zida i počeće da razmišlja o alternativnim načinima ispunjenja potreba.
Svet je veoma haotičan. Ograničenja pomažu deci, ne samo da budu prizemni, već i da uspevaju. Pogledajte iz svog ugla i razmislite o granicama koje Vi imate. I zapamtite, to su zidovi od cigle, ne vrata.
RUTINA
U detinjstvu ima toliko toga što je detetu novo i izazovno. Učenje samokontrole i empatije. Učiti kako se sprijateljiti i kako funkcionisati sa drugim osobama. Ovo su ogromne stvari za decu. Možete koristiti neke jednostavne metode, npr. kartice za svakodnevne aktivnosti i time će dete opušteno obavljati stvari koje se od njega traže.
Zapravo, kada dete zna šta se od njega očekuje za vreme obroka, ujutru, uveče pred spavanje, ono se oseća bezbrižnije.
Imate tvrdoglavo dete? Još bolje. Uvođenje rutine dopušta detetu da ima osećaj da kontroliše nešto, a to je stvar koja mnogo znači tvrdoglavom detetu.
VREME ZA SPAVANJE
Spavanje utiče na razvoj mozga. Pomaže nam da obradimo ono što nam se dešava i da učimo iz toga. Dečiji mozgovi se konstantno razvijaju i stvaraju nove neuronske veze. Njima je neophodan san kako bi negovali ovaj razvoj.
Zbog dečijih aktivnosti, škole i naravno, korišćenja tehnologije, deca idu na spavanje kasnije i imaju problema da se umire pre spavanja. Jedna od osnovnih stvari koju možete da uradite za njihovo ponašanje, zdravlje i njihovo dobro jeste da im pružite san koji im je potreban.
EMPATIJA
Šta je deci zaista potrebno da bi bili srećni i uspešni? Većinu iznenadi odgovor: Empatija. To je sposobnost da uđemo u tuđe cipele. Nova istraživanja pokazuju da empatija ima veliku ulogu u predviđanju sreće i uspešnosti dece.
Iako nam je usađeno da brinemo, ne rađamo se sa empatijom, kao ni što se ne rađamo sa tim da znamo da naručimo kafu u kafiću. To ponašanje se uči, to je stečena osobina.
„Empatijom pokazujemo ljubaznost, socijalizovanost, kao i moralnu hrabrost i ona predstavlja lek protiv maltretiranja, agresije, predrasuda i rasizma. Zato Forbs apeluje na kompanije da usvajaju principe empatije i perspektive, koje je Harvard Biznis naveo kao jedne od osnovnih sastojaka za uspeh u liderstvu i rezultatima.“ – dr Mišel Borba, psiholog i ekspert roditeljstva.
ZAGRLJAJI
Virdžinija Satir, porodični terapeut, rekla je: „Treba nam 4 zagrljaja dnevno da bismo preživeli, 8 da bismo održali ravnotežu, 12 da bismo se razvijali.“
„Zagrljajem naše telo oslobađa oksitocin, poznat kao hormon ljubavi. Ovaj hormon ima bitne uticaje na naša tela. Jedan od njih je stimulacija razvoja. Istraživanja su pokazala da grljenje automatski podiže nivo oksitocina. Kada je on u porastu, nekoliko hormona rasta takođe se povećavaju, kao što su insulin (IGF-1) i neuronski faktor rasta. Nežni dodiri i zagrljaji mogu doprineti razvoju deteta.“ – Pamela Li, autor dela Odgajanje dečijeg uma.
RAZIGRANI RODITELJI
Deca nam ne kažu – Imao sam težak dan… Možemo li da pričamo? – Oni nam kažu – Hoćeš da se igraš sa mnom? – Lorense Koen.
Ne izdvajamo više mnogo našeg vremena za zabavu i igru. Dani su nam ispunjeni stresom, obavezama i napornim radom i ni ne primetimo da smo sve udaljeniji od dece. Igra je posao naše dece i da bismo ostvarili vezu sa njima, moramo se i igrati sa njima.
Odvojite neko vreme kada ćete odložiti telefone i shvatite da smo potrebni deci da bismo se IGRALI sa njima. Možda zvuči smešno, ali svi ti besmisleni klipovi i recepti na internetu će biti tu godinama. Naša deca neće.
PROVODITE VREME U PRIRODI
Različite fizičke aktivnosti, pogotovu na otvorenom, dovode do poboljšanja svega, od kreativnosti, preko ostvarivanja uspeha, pa do emocionalne stabilnosti. Deca koja nisu aktivna mogu imati mnogo problema, od emocionalnih – na primer, plaču za svaku sitnicu – do problema kao što je pravilno držanje olovke. – Meril Dejvids Lando, autor knjige „Prosvetljujuće roditeljstvo“.
SVAKODNEVNE OBAVEZE
Iako je teško naterati dete da obavlja neke od svakodnevnih kućnih obaveza, deca imaju mnogo toga korisnog od toga.
Istraživanja su pokazala da deca koja imaju svoj deo kućnih poslova, imaju i više samopouzdanje i odgovornija su, ali i bolji su u suočavanju sa ljutnjom i žrtvovanju određenih zadovoljstava, što dovodi do boljih rezultata u školi.
Štaviše, istraživanje koje je sproveo Marti Rosman pokazuje da uključivanje deteta u kućne poslove ima pozitivan uticaj na njegov kasniji život. Zapravo, Rosman kaže da je najbolji pokazatelj uspeha mladog čoveka (srednje 20te godine) upravo to učestvovanje u kućnim poslovima u detinjstvu. – Deb Koen, Centar za edukaciju roditelja.
VIŠE OGRANIČENJA U KORIŠĆENJU TEHNOLOGIJE
Kako bi se neuronske veze normalno razvijale u kritičnom periodu deteta, ono mora da dobija specifičnu stimulaciju. Vidovi stimulacije se razvijaju tokom evolucije čoveka i – nimalo iznenađujuće – nju ne možete pronaći na ekranima tableta i telefona. Kada dete provodi previše vremena pred ekranima, a ne dobija kvalitetnu stimulaciju iz stvarnog sveta, njegov razvoj usporava. – dr Liraz Margalit
DOŽIVLJAJI, NE STVARI
Deci je potrebno manje materijalnih poklona, a daleko više značajnih doživljaja. Kada odrastu, neće se sećati poklona koje su dobijali, već će se sećati kako ste hvatali ribice ili kako ste napravili kulu od peska koju je talas potopio… Najbolja iskustva u životu koštaju malo ili nimalo, kao što je piknik u parku, pravljenje balona od sapunice, crtanje kredom na betonu ili dobacivanje loptom. Sve ove stvari imaju nešto zajedničko: radite ih zajedno. Ono što deca žele jeste kvalitetno vreme provedeno sa roditeljima. – Seli Vajt
USPORITE
Savetujem roditeljima da određeno vreme odvoje i samo da posmatraju decu, dok se igraju, dok rade domaći ili dok jedu. Izdvojite taj momenat i upijajte ih. Podsetite sebe koliko su Vam deca divna. Ove pauze, makar bile i minimalne, dovode do regulisanja tempa života. – Džon Dafi, psiholog.
ČITAJTE IM KNJIGE
Jedna od najbitnijih stvari koje roditelj treba da radi (pored brige da su deca zdrava i bezbedna) jeste da čita deci. Počnite od samog njihovog rođenja, i kada ne umeju da pričaju i čitajte im sve dok ne budu mogli sami da čitaju. Sva istraživanja na ovu temu pokazuju da čitanje doprinosi razvoju govora, interakcije i povezivanja sa roditeljima i kada nauče sami da čitaju, to će učiniti da se osećaju važnim, razumeće svet oko sebe i biće saosećajne osobe. – Ejmi Džojs
MUZIKA
Naučnici su dokazali da, kada dete uči da svira neki instrument, njegov mozak postane sposoban da čuje i obradi zvuke koje inače ne bi mogao. Ovo im pomaže da razaznaju određene neuropsihološke razlike između zvukova, što dovodi do poboljšanja sveukupnih rezultata kod deteta.
Priredila: Aleksandra Ivković
Izvor: themilitarywifeandmom.com