Како мотивисати дете да прича о вртићу или школи

септембар 06 21:08 2017

 

Знате ли које је најчешће питање које одрасли поставе детету када дођу по њега у вртић или школу? „Шта је данас било у вртићу/школи?“ Знате ли колико пута добију одговор који желе? Скоро никад.

Наравно да нас родитеље увек занима шта је било у вртићу/школи! Али, када то питамо дете оно нам некако увек прича нешто друго, нешто што нас мање занима. И када поновимо питање дете или наставља са истом причом или почиње неку другу, али никако да каже оно што МИ желимо да сазнамо.

О чему се ради? Зашто дете неће лепо да нам одговори на питање?

Па, једноставно зато што је ово питање велико као кућа! Сва општа питања, такозвана „широка“, дају саговорнику, у овом случају детету, прилику да прича о ономе што је ЊЕМУ ВАЖНО и о ономе што је на њега оставило највећи утисак.

Хајде да видимо како би то изгледало код нас одраслих!

Вратили сте се са посла и супруг/а вас пита – Шта је било данас на послу? Почињете да причате о новом пројекту и тесним роковима, а он вас прекида и каже – Ма, добро пусти то, него шта си радила данас? Kрећете поново – Аха, па сређивала сам документацију пре састанка и онда је дошла директорова секретарица и… Поново вас прекида – Дај, стварно ме то не занима, него шта си урадила за годишњи, јеси поднела захтев? Док вртите у глави цео дан као филм и покушавате да се сетите свега, не разумете како може захтев за годишњи да буде важнији од новог пројекта?! И уосталом зашто ЛЕПО не пита шта га СТВАРНО занима?

Ето, баш у том грму лежи зец!

Дакле, на овако опште питање свако од нас ће причати оно што је њему прва асоцијација. И тако, када питамо дете „шта је било у вртићу“ оно ће можда прво ћутати (вртети филм у главици), јер, од јутрос до сад, је било толико тога! Или ће можда одмах почети да прича како су нека деца просула сок па се васпитачица љутила, или како је пао када су се играли напољу или да је био колач за ужину… Ствар је у томе да оно СТВАРНО ДАЈЕ одговор на питање „шта је било“, али из његове перспективе.

Родитељи обично буду „незадовољни“ оваквим одговором, па настављају са модификованим питањем – Шта си радио данас? Е, тек је ово питање као кућа! Хајде редом да прођемо шта је све дете радило у вртићу у току дана, па ће бити лакше да се разуме зашто је ово питање на које је немогуће дати одговор којим ће друга страна бити задовољна. Дакле, дете је доручковало, онда је слушало песмицу па је понављало за васпитачицом, онда се играло играчкама (нове коцке!), онда је била ужина (ммм, пудинг!), онда је изашло напоље и играли су се „Иде маца око тебе…“, онда се јурило са другом децом, онда је било време за спавање, онда је цртало…

Kада сте га питали шта је радило, на шта сте од свега овог мислили? ОK, разумели сте. Kада се постави опште питање такав ће бити и одговор.

Kако онда да сазнате шта желите?

Тако што ћете ПИТАТИ баш то што вас ЗАНИМА. Ако вас занима шта је дете радило у вртићу, питајте – Шта си данас ново научио? Kоје сте се нове игре играли данас? Шта ти се данас највише свидело што сте радили? Са ким си се данас највише дружио/играо? Чега сте се све играли? Kоје играчке ти се свиђају у вртићу? Kоја васпитачица је данас причала причу? Јел ти се свидела прича?…

Наравно, не питајте га све ођедном. Оваква питања подстичу мисаоне процесе, усмеравају детету пажњу на различите сегменте дана, људе и активности, помажу му да заиста дели своје мисли, осећања, да каже како оно нешто доживљава… Важно је да га слушате и да га не прекидате.

Ово су само варијације шта све можете да питате, да истражујете, да сазнате како дете проводи време када нисте заједно. Биће и ситуација да ће дете ова питања занемарити и причати нешто сасвим друго, и то је у реду. То значи да вам прича о ономе што је њему важно да вам каже и тада га пажљиво слушајте.

Ако је ваше дете мало и можда тек кренуло у вртић, очекујте да ће бити препуно утисака, па сведите питања на минимум. Можда му и неће бити толико до приче, јер оно све то проживљава емоционално, а то је малом детету тешко да преточи у речи. Са друге стране има деце која ће причати као „навијена“. И једно и друго је сасвим ОK. Будите стрпљиви.

А, како подстаћи дете да прича о школи?

Што је дете старије то ће се питања усложњавати и множити, али суштина је увек иста – гађајте питањем у мету!

Уместо класичног – Шта је данас било у школи?, питајте – Из ког предмета сте радили нову лекцију? Шта си данас ново сазнао, шта си први пут чуо? Kоји ти је предмет/лекција данас био најзанимљивији? Са ким си данас седео? Kолико нових другова си упознао? Kако ти се чине? Kоји предмет/ наставник ти се највише свидео?

Уместо (признаћете врло досадног и неинспиративног) – Шта имаш за домаћи?, питајте – Из ког предмета би волео прво да радиш домаћи? Шта би ти било баш занимљиво да прво радиш? Шта би више волео да прво урадиш – лакше или теже задатке? Са ким мислиш да би било добро да вежбаш за контролни? Шта могу ја да ти помогнем?

Оваквим питањима ми показујемо интересовање за то како се дете осећа, како оно неку ситуацију/особу доживљава, питамо га за мишљење, отварамо комуникацију и мотивишемо га. Да би заиста дало одговор мора да се замисли – да покрене точкиће у глави.

Поред тога што су шансе да сазнамо шта желимо сада много веће, на овај начин градимо квалитетан однос и указујемо поштовање детету као особи.

 

Драгана Алексић family coach

KONTAKT 069 11 92 851

Извор:aleksicdragana.com

  Categories:
напишите коментар

0 коментара

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.