Култура поклањања оцена

март 17 16:23 2017

 

Већ дуже време наставници у основним школама нереално оцењују ђаке. Проблем је с временом попримио озбиљне размере и „прелио се“ на средњу школу и факултете. Пракса се на крају претворила у културу поклањања оцена, што је довело до инфлације „вуковаца“. (Према неким подацима данас их има до десет пута више него пре 30 година).

Разлози настанка ове културе су тројаки. С једне стране, за њен настанак су одговорни родитељи који су, када је деведесетих година отпочела транзиција, искористили нормативни вакуум створен распадом старих институција и почели да врше притисак на наставнике да поклањају оцене. Са друге стране, праксу потпомаже министарство просвете које критикује школе када види да просечна оцена у школама пада, тумачећи то често као попуштање у раду. Да би избегли двоструки притисак, наставници су одговорили поклањањем оцена.

dnevnik-foto-D-JEVREMOVICH

Ускоро је поклањање оцена постало ствар самоиспуњавајућег пророчанства (self-fulfilling prophecy). Када наставник очекује да ће сви други наставници дати високу оцену, онда и он сам даје високу оцену. (Томас Шелинг заправо ову појаву зове селф-дисплацинг пропхецy, јер се просек помера све више и више.) Временом се пријемни испит за средње школе (данас завршни испит, мала матура), уведен почетком 1990-их, претворио у делимично ефикасно средство којим се долази до верније информације о знању ученика и које помаже да се раздвоје изврсни ученици (прави вуковци) од просечних (лажних вуковаца).

Ипак, тест мале матуре решава проблем само делимично, јер оцене из основне школе чине 60% неопходног резултата за упис у средњу школу. Дакле, још увек вам се исплати да добијете поклоњену, а не реалну оцену. Може ли институција мале матуре, поред корекције вредности ученика, да се искористи за реалније оцењивање током основне школе, то јест за сузбијање културе поклањања оцена? Постоје три начина да се то учини.

(1) Први је да се сваки наставник редовно контролише. У том случају мала матура више не би била потребна. Али то је јако скупо. Практично вам је потребно скоро исто онолико контролора колико има наставника. Уместо тога, потребна је мера која је слична мери преласка са зимског на летње рачунање времена. Замислите да рачунање времена остане какво је било (без померања сата), али нам влада нареди да све морамо да радимо сат раније. Сви бисмо морали да устанемо сат раније, оперемо зубе сат раније, дођемо на посао сат раније, доведемо децу из вртића сат раније итд. Неки би успевали да се прилагоде, неки не, и настао би општи хаос. Слично би било и са појединачном контролом наставника. Неки наставници би успевали да оцењују реалније, неки не би, што би целу ствар учинило још гором. Уместо тога, довољно је да сви у истом тренутку вратимо часовнике за сат уназад, и проблем је решен. Нико нема потребе да се појединачно замара темпирајући време, а циљ је постигнут.

Овакво решење треба да се нађе за искорењивање праксе поклањања оцена. Предлажем овде два таква решења.

(2) Смањити или потпуно укинути пондер за оцене из основне школе као критеријум уписа у средње школе. Сада је успех из основне школе пондерисан на 60%. То значи да ваша просечна оцена из основне школе носи 60% укупног резултата који треба да постигнете да бисте се уписали у средњу школу. Друга половина стиче се на основу резултата пријемног испита. Када би се удео резултата из основне школе смањио на, рецимо 25%, поклоњена оцена би имала више него дупло мањи утицај на коначни резултат који се вреднује за упис. (Нешто слично је урадила Математичка гимназија у Београду.)

Радикалнија верзија овог решења би била да се оцене из основне школе потпуно укину као критеријум за упис у средњу школу. Када би пондер за оцене из основне школе износио 0%, а мала матура 100%, наставници би с временом престали да поклањају оцене, и усредсредили би се на наставу и припрему деце за малу матуру. Родитељи вуковаца за које се на крају испостави да нису вуковци (лоше ураде тест) сматраће да су школски наставници поклањањем оцена детету направили медвеђу услугу. Ускоро ће такве школе почети да се избегавају, или ће родитељи почети да врше притисак да наставници реалније оцењују ђаке и нагласак ставе на припрему за малу матуру.

(3) Оцене из основне школе могу да се задрже као критеријум за упис у средњу школу (са пондером од 0,6), али је неопходно установити колико оне одговарају знању показаном на малој матури. По овом решењу, сваком ученику (одељењу; школи) рачуна се просечна оцена, као и сада. Потом се та просечна оцена упореди са оценом на малој матури. Ако просек ученика (одељења; школе) са теста не одудара више од 10% од просека ученика (одељења; школе) из основне школе, запослени у дотичној школи добијају ванредно повећање плате за 5%. И тако сваке године. (Могуће је смислити и другу врсту награде ако овакво повећање представља терет за буџет.)

Како би решење (3) променило понашање основношколских наставника? Сада би сви наставници били заинтересовани да реално оцењују ђаке, јер је свако подударање важно. Другим речима, наставник би био заинтересован да ученик који зна за двојку заиста добије двојку, јер ће ту оцену вероватно добити и на малој матури. Ако се то деси, наставник добија награду. Ако просечна оцена из основне школе одудара за више од 10% од оцене на малој матури, нема награде.

Ова мера може да сузбије поклањање оцена јер га поскупљује и чини мање атрактивним. Цео проблем је у томе што поклањање оцена сада ништа не кошта. Увођењем овог правила оно би носило већи опортунитетни трошак, што би наставнике подстакло да реалније оцењују.

Извор: .dusanpavlovic.in.rs

  Categories:
напишите коментар

32 коментара

  1. мај 17, 16:52 #1 Јелена

    Нема поклањања оцена, колико ја знам. Само утицај инклузије је довољан да се све испомера: нема више понављача, сад су они инклузивци, па имају двојке, они што су имали некада двојке постадоше тројке, некадашње тројке сада су четворке, а све раније четворке и петице сада су петице. Са увођењем инклузије, требало је додати и шестицу, ја бих онда много лакше оцењивала. Тако данас оцењујем оне изванредне ученике, даровите – извиним се детету пред свима, што не смем уписати шестицу, и дајем нажалост, само петицу 🙂

    Одговорите на овај коментар
  2. мај 17, 19:33 #2 nastavnik

    Inkluzivne ucenike u skolu ili razred koja njima odgovara!!!
    Nerealno je vaspitati deca zajedno.
    Na nekim nevaznim predmetima kao sto su muzicko, likovno, veronauka, fizicko… oni mogu biti zajedno. ali predmete kao sto su srpski, matematika…. nesmeju

    Одговорите на овај коментар
    • мај 17, 21:23 Profesor muzike

      Poštovani “nastavniče”, da ste zaista nastavnik, i da ste iole samosvesni, nikad ne biste napisali da su muzičko i fizičko nebitni predmeti, makar iz poštovanja prema kolegama sa kojima radite. Kad bi se ovi predmeti poštovali i učili onako kako se to radi u normalnim zemljama, i kad bi ljudi razumeli da su to, uz srpski jezik i istoriju, najvažniji predmeti za njihovu decu kao buduće odrasle ljude koji treba da vode ovu zemlju, ne bismo imali zakržljalu omladinu iskrivljene kičme, koja ne može da pretrči 200m, i koja sedi na internetu 24 sata dnevno, trudeći se da izgleda i da se ponaša kao Ceca, Jeca i ostale “zvezde”, jer se njihovi idoli ne bave matematikom i fizikom (koji, realno, većini ljudi u životu njihovom nisu bili potrebni), već muzikom i sportom. Dakle, to su ljudi koji, uz podršku roditelja kao što ste Vi, zaista vaspitavaju našu decu i “uče” ih “pravim” vrednostima, i na koje se generacije naše dece ugledaju svakog dana, dok sa 14 godina u štiklama od 15cm vise po splavovima i klubovima, slušajući iste gorespomenute spodobe koje im govore kroz svoje pesme i svojim “glamuroznim” životima šta je “in”, a šta “out”, i kako treba da se “ponašaju” da bi u životu postigli istu takvu “glamuroznost”. A da ste zaista “nastavnik”, znali biste i da se “ne smeju” piše odvojeno… Kao što ne znate. Pozdrav!

      Одговорите на овај коментар
      • мај 17, 22:01 Чарлс

        Не бих да лицитирам, али историја битан предмет !? Дајте молим вас. Један мој колега је био у праву када је рекао да јој треба одузети звање науке… Деца у мојој школи само уче историју, а све је мање знају и разумеју !

        Одговорите на овај коментар
        • мај 17, 23:24 Profesor muzike

          Pa nije problem u istoriji, već u profesoru. Naravno da je istorija izuzetno važan predmet, jer je za jedan narod važno da zna ko je, odakle potiče i šta ga čini baš tim narodom, a ne nekim drugim. Problem je u pristupu, jer joj se prilazi na bubalački i suvoparan način, što je čini dosadnom i neshvatljivom. A rešenje je upravo to što ste i rekli – treba je približiti učenicima, i na pitak i zanimljiv način pomoći da shvate značaj događaja čije posledice danas živimo. Veliki broj nas je imao ludake od profesora istorije, koji su nas gušili suvoparnim informacijama i satirali ako ne znamo napamet godine, ali ja ne mislim na to, smatram da je to predmet koji obiluje zanimljivostima, ako se na takav način pristupi. Uostalom, pročitajte bilo kojo istorijski roman, pa ćete shvatiti koliko istorija nije dosadna, kad vam na stranicama ožive ljudi i događaji sa kojima možete da se poistovetite. Ljudi danas potpuno potiru i ne shvataju značaj kulture, a bez opšte kulture, koja podrazumeva i poznavanje sopstvene istorije i korena, nema zdravog društva. Džaba sve ostalo ako smo nekulturni ljudi, bez poštovanja za svet oko sebe, a na tom polju nas obrazuju maternji jezik, istorija, likovna i muzička umetnost i sport, jer izgrađuju stav i mišljenje svakog pojedinca, obrazuju lični ukus i pravila ponašanja i postavljaju postulate za celokupnu ličnost. Sve ostalo je nadogradnja. Nemojte misliti da omalovažavam bilo koji predmet, daleko od toga, već samo ukazujem na to da su ovi predmeti fundamentalni da bi društvo zdravo funkcionisalo.

          Одговорите на овај коментар
          • мај 27, 14:32 Divna prosla vremena

            Učeći istoriju, znamo ‘ko smo? Udzbenik nijedne godine nije isti i uvek se menja. Zašto??? Jer ga pišu “pobednici”! Kada sam ja učila istoriju, učila sam da je Tito bio najbolji čovek na svetu, da nije bio ono sto je danas tj.zločinac (to je samo jedan od 100 primera).Moje dete ce da uci drugu istoriju itd u nedogled. I na kraju ne znamo ko smo, sta smo, odakle smo, sta je istina a sta laz.

        • мај 27, 23:14 Ceki

          Kako možete da odvalite i ostanete živi da je istorija nebitan predmet?! Ubite narodu jezik i istoriju i ubili ste narod! Svašta!

          Одговорите на овај коментар
      • април 30, 23:27 Milena

        Dodajem i ovo – poslije tačke ide veliko slovo.

        Bravo za komentar!

        Одговорите на овај коментар
      • мај 27, 20:31 matematičar

        Gospodine zbog nastavnika muzičkog djeca slušaju ono što slušaju, a ne zbog ostalih. Zbog nastavnika fizičkog hodaju kriva. Ljudi koji se bave matematikom u većini dobro žive. Djeca koja imaju dobru ocjenu iz matematike imaju i iz muzičkog. Čovjek vam nije ništa rekao što nije istina.

        Одговорите на овај коментар
    • мај 01, 10:17 Goran

      Marginalizujes predmete kao sto je fizicko, za koje je isto tako trebalo skolovanje, jos si plus i nepismen. Ne smeju se pise odvojeno. Posle srpskog jezika i matematike fizicko je najbitniji predmet da deca ne bi odrasla nesposobna. Predajem matematiku tako da sam objektivan po ovom pitanju.

      Одговорите на овај коментар
    • јун 01, 16:25 Kobra

      Natavnici ne smeju da pišu “nesmeju”.

      Одговорите на овај коментар
  3. мај 17, 19:59 #3 vlada

    Ocena na maturi često nije realna jer nastavnici/profesori koji čuvaju djake pri izradi – rešavanju testa, pomažu, kako bi rezultati bili bolji. Na taj način se osnovne škole medjusobno “takmiče” čiji su djaci bolje uradili test. Mislim, da je predlog broj 2 najbolji.

    Одговорите на овај коментар
  4. мај 18, 07:50 #4 Ivana

    Koliko ja znam, nastavnici koji cuvaju djake na maturi nisu iz te skole, pa samim tim otpada opcija da pomazu deci kako bi ta skola postigla bolji uspeh. Osim toga, nastavnik ne dezura sam, pa je samim tim nemoguce da pomaze ucenicima.

    Одговорите на овај коментар
  5. мај 18, 10:14 #5 natasa platisa

    ja mislim da su krivi roditelji koji pritiskaju nastavnike i oni idu linijom manjeg otpora. danas vise nema vrlo dobrih ucenikaili su svi odlicni ili za dopunsku nastavu

    Одговорите на овај коментар
  6. мај 18, 15:06 #6 Jasmina

    Slozicu se sa misljenjem”profesor muzike”,i konstatacijom da problemi u ocenjivanju postoje i to oduvek.Ali ,kao prakticar sa iskustvom mogu reci da svi beze od odgovornosti i problema i to prebacuju na druge .Radim posao sa velikom ljubavlju i za mene je najteze “oceniti realno”.Uvek sam za to da uceniku pomognem ,da ga podrzim ,ohrabrim ,ali i osvestim sta je to “petica”.Ja sam se za svoje borila sama.Nije mi tata bio neko ,kao danas ,nismo imali puno toga ,pesacila sam u skolu svih osam razreda i to dosta daleko po brdima i dolinama.Nastavnici mi nisu bili “kucni prijatelji”.Bili su mi prijatelji,jer su mi pomogli da naucim i budem samostalna u svom zivotu.Zato znam da je u ucionici “gazda “onaj ko izvodi nastavu ,pa samim tim je on taj koji tacno zna koju ocenu zaradjuje njegov ucenik i ako ceni sebe ,svoj posao i ucenike ,onda ne moze da se dodje u “kupoprodaju,trgovinu i poklanjanje ocena”i sto je najgore na kraju skolske godine.To ja nazivam “nastavnici carobnjaci”jer od dnevnika sa mnogo jedinica u toku skolske godine i skrivenih “vukovaca ‘,dobijemo idalno,zeljeno stanje ,ali i lazni rejting pojedinih nastavnika.

    Одговорите на овај коментар
  7. мај 18, 21:48 #7 Nenad Nis

    Uz duzno postovanje kolegama koje predju tzv. “lepe umetnosti”, moram da konstantujem, izuzimajuci zaista vrlo retke izuzetke, njihovi problematicnu vrednost onako kako se sad predju. Nemojte pomisliti da ih nipodastavam, stavise veliki sam poklonik umetnosti, ali… Cinjenica je da posle devet ili deset godina pohadjanja npr. Likovnog, jednostavno nema NIKAKVOG napretka kod dece – niko nije NAUCIO da nacrta bolje – ni ruku, ni zivotinju, ni pejsaz… Posle x godina niko nije naucio ni JEDAN JEDINI akord da odsvira, bez prevelikih pretenzija ka virtuoznoscu… Onako kao se fizicko predaje, deca mogu imati jos pet casova dodatno, opstace i kifoza i skolioza i ravni tabani…
    Za sve ostale pedmete postoje neki parametri pracenja napredovanja – iz matematike moraju da nauce u sestom ono sto ne znaju u cetvrtom, u osmom ono sto se ne radi u sedmom i tako redom… Iz fizike i hemije je slicno…
    A problem je u tome sto NIKO ne zeli da resi problem poklonjenih ocena – da se to zeli, prvo bi se definisao problem a onda bi se pronaslo i resenje…

    Одговорите на овај коментар
  8. мај 20, 20:42 #8 nena

    ocene se dele ovako:

    Nema poklanjanja, radi se po jedinoj mogućoj šemi

    1 – nema – jer nema smisla pored inkluzije

    2 – inkluzija + svako drugi koga je društvo prisililo da ide u školu i uči npr.polinome, a postaće kuvar, frizer, fizički radnik i sl., jer može da ponavlja do kraja života i neće shvatiti te iste polinome, a i ne treba mu.

    3 – ko ponešto zna i ponešto razume

    4 – ko malo više zna i ponešto razume, može da nauči šablone, ali se nikad neće baviti poslom za koji mu treba ovo gradivo

    5 – ostali

    Одговорите на овај коментар
  9. мај 20, 20:56 #9 nena

    A možda je trebalo da ostane ovako:

    5 – ko stvarno zaslužuje

    4 – ko stvarno zaslužuje

    3 – ko stvarno zaslužuje

    2 – ko stvarno zaslužuje

    1 – ko nije za školovanje

    Onda bismo kao nekad bili sigurni da kad odemo kod lekara, stvarno zna da leci, da inženjer stvarno zna svoj posao, da je majstor stvarno majstor, a država stvarno država.

    Одговорите на овај коментар
  10. јун 02, 16:48 #10 bozic bata

    Poklanja se….to svi znaju…i ..teško se sa time izboriti(prosvetar kome je od toga muka).
    Roditelji hoće da im dete bude odlično,vole da se pohvale komšijama,rodjacima ,a opet znaju da ispišu dete iz škole u kojoj nije odlično.Zato neke škole imaju problem sa manjim brojem učenika.

    Одговорите на овај коментар
  11. јун 02, 17:02 #11 nimfeta

    A onda im, kad zavrse skolu i traze posao, traze znanje engleskog i niko ih ne pita da li du imali ekonomsku grupu predmeta i koji je predmet onda najbitniji?

    Одговорите на овај коментар
  12. јануар 13, 21:08 #12 LJUBISA

    “Ipak, test male mature rešava problem samo delimično, jer ocene iz osnovne škole čine 60%”
    Ovo je 70% a Ministar pricao o ovome pa sa 60% podigao na 70%.
    Posto je sve otislo dodjavola predlazem da svi budu VUKOVCI i jos bolje da se u opste ne ocenjuje.
    Tako bi bili zemlja genijalaca!!!!
    I treba da propadnemo kada politicare ovo ne interesuje.
    Nije me vise zao za SRBIJU, kad svi gledju svoja posla i okrecu glavu od problema.

    Одговорите на овај коментар
  13. мај 01, 12:09 #13 Koja

    Niko nas ne ferma. Šta onda očekujete od nas?

    Одговорите на овај коментар
  14. мај 02, 20:36 #14 Smilja

    Radim u srednjoj školi. Nastava opštih predmeta je odeljenska a nastava stručnih predmeta se odvija u manjim grupama. Sve je manje zainteresovanih učenika. Primamo sve koji žele da dođu.
    Ukoliko ne bi poklanjali ocene,
    – (rukovodstvo kaže) da ne bi bilo toliko zainteresovanih učenika,
    – smanjio bi nam se broj grupa,
    – smanjio broj časova,….
    i onda,…
    bi došlo do proglašavanja tehnoloških viškova.
    I šta sad? I kako sad?

    Одговорите на овај коментар
  15. јануар 10, 00:07 #15 Sne

    A sta ćemo sa prepusivanjem na maloj maturi!?
    Po meni je pritisak na visinu ocene veći od strane ministarstva. Pogledajte samo pravilnik o ocenjivanju – ne tako davno učenik je za 2 trebao da zna, ponavljam ZNA 60% gradiva i to je bilo dovoljno za 2 a danas se ocena zove isto dovoljan (2) a dobija se za prepoznavanje gradiva! Vodela bih da mi neko objasni šta znači prepoznavanje gradiva i kakva je to diploma ako se zasniva na prepoznavanje, gde je tu znanje?

    Одговорите на овај коментар
  16. мај 28, 10:45 #16 Učiteljica

    Ne slažem se da je test male mature pravi pokazatelj učeničkog znanja. A što se neregularnosti tiče…. Ima ih i te kako.

    Одговорите на овај коментар
    • мај 28, 17:47 Natasa

      Naravno da nije pokazatelj ako postoje pripremne zbirke i sablonski zadaci i po oblasti dobijes 15 primera. Onda sigurno ne znaci puno. Znacila bi kad bi bilo zadato 40-50 primera po predmetu i kad bi bilo vise primene. I itekako bi bilo bitno kad bi se naglasilo da uspeh na maturi ne sme da odstupa vise od pola ocene od zakljucne ocene iz tog predmeta.

      Одговорите на овај коментар
  17. мај 28, 11:40 #17 Natasa

    Zivim u zemlji gde ne postoje “sve petice” i gde neko ko ima prosek ocena 8,5 (maksimum je 10) je klasa za 98% srpskih “svih petica”. Zar mislite da je normalno da u jednoj zemlji 1/5 populacije budu vukovci, a 80% odlicni. Ta degradacija skolstva i inflacija petica vodi u depresiju koje za sad niko nije svestan, a to znaci imas diplomu koja nema nikakvu vrednost.

    Одговорите на овај коментар
  18. мај 28, 20:41 #18 Anchy

    Onda direktor uporedi prosek ocena svih srbista,matematicara… i javno pohvaljuje ove sa vecim prosekom. Oni koji imaju manji prosek,nisu dovoljno pruzili deci.
    Posle se nekoliko opstinskih skola medjusobno uporedjuju. Ko ima bolje proseke. Pa kad ti je manji prosek od onih drugih PP sluzba vrsi pritisak jer nece se deca upisati,pa necemo imati fond.
    Onda dodju i roditelji,pa sve u krug.
    Ko realno oceni bude najgori!!!
    Da ne pominjemo inkluziju i da vise niko ni nema jedinicu. I ko je kriv???

    Одговорите на овај коментар
  19. новембар 22, 20:31 #19 Natasa

    Mislim da u Srbiji ljudi uopste ne shvataju koliko je sistem ocenjivanja degradiran, tu se vise ne radi o poklanjanju, vec o izmisljanju. Naravno da je inkluzija doprinela tome extra. Totalno je pogresno razmisljanje da neke izmisljene petice motivisu i stimulisu decu. Naprotiv samo im pokazuju da je sve laz i prevara i da se ne treba uopste zamarati i uciti. Apsolutno pogresan sistem vrednosti, demotivisuci, nekreativan, neinspirativan. Sramota koju niko ne zeli ni da vidi, a ni da konstatuje, a jos manje da promeni. Pisalo se svojevremeno o losim rezultatima na PISA testiranju…. Nisu deca losa na PISA testiranju toliko zbog samog sistema obrazovanja, vec zbog toga sto se uzorak populacije koji se testira bira da bude priblizno istog uspeha….a problem je sto mnogi odlicni u Srbiji su losiji od dobrih u Finskoj, Kanadi ili Holandiji. I zato je nas rezultat posebno los.

    Одговорите на овај коментар
    • новембар 23, 01:17 IQ

      U Srbiji se niti ocenjuje, niti ceni znanje. Pametna Srbija se ucutkuje, proteruje, negira. Posle toga sta je preostalo je sa punim pravom glasno i aktivno i zahteva svoju ocenu pet. Kada sistem skrajne i zamagli najbolje, prosecni i ispodprosecni zauzimaju mesto na vrhu. Medju decom, medju nastavnicima. U svim sektorima. I starosnim grupama. Drustvo nam je palo. I sta sada tu mogu nastavnici? I to oni najbolji? Da budu dosledni i principijelni? A zakon im ne dozvoljava to. Zeljenu ocenu ces dati milom ili silom. Prvi je tehnicki laksi, a profesionalno i moralno tezi put. Drugi je mnogo tezi po svim osnovama i predstavlja siguran put do otkaza, profesionalne sramote i drustvene osude. Logicno je da ljudi izmedju dva zla biraju manje. I sacuvaju svoj zivot i porodicu od kontaminacije. Zar ne?

      Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.