Миодраг Зец: Не заседа Наставно веће да види шта ће са пет најбољих, већ да поправи оцене тридесеторици најгорих

април 23 19:36 2017

Један од најбољих српских економиста, редовни и омиљени професор Филозофског факултета у Београду у интервјуу за Оригинал, причао нам је зашто је важно да се лествица не спушта, зашто је још факултет остао као последња одбрана образовања, пошто су основно и средње тотално девалвирани, како треба да се учи, зашто најбољи студенти не треба да одлазе…

Док смо чекали професора Миодрага Зеца у његовом кабинету на Филозофском факултету како бисмо урадили овај интервју, његов асистент је прегледао колоквијум који су студенти недавно полагали. Kада се појавио професор, прво што је питао било је: „Kако су урадили?” Асистент му саопштава да је трећина студената прошла, што је, констатоваће заједно, прилично добро. Јер Зец је од оних професора који и даље држе лествицу високо.

“Дај ми да погледам рад студента који је најбоље урадио”, каже асистенту. И док му додаје папир, асистент показује: “Чак је и рукопис као из буквара.”

“Неки кажу да смо престроги, али ми држимо критеријуме”, говори нам један од омиљених, често цитираних професора, склон примерима и поређењима не би ли разоткрио и приближио суштину проблема, због чега се његове изјаве дуго препричавају, а економски лаици, попут многих нас новинара, воле да позову Зеца да им каже онако како стварно јесте, а не како економски стручњаци хоће да забашуре. У интервјуу за Оригинал, причао нам је зашто је важно да се лествица не спушта, зашто је још факултет остао као последња одбрана образовања, пошто су основно и средње тотално девалвирани, како треба да се учи, зашто најбољи студенти не треба да одлазе и како уместо да их сачувамо, као што сељак најбоље теле и најбољи парадајз чува за себе, ми дозвољавамо да нам их узму.

Будућност сваке земље зависи од улагања у младе и образовање. Ваша изјава да сељак најбоље теле чува за себе, а ми 10 најбољих ученика Математичке гимназије дамо странцима, често се цитира. Kаква је наша будућност са лошим ђацима и лекарима који треба да нас сутра оперишу, а платили су испит?

Проблем малих земаља, а ми смо мала земља, јесте што су њени ресурси ограничени. А становништво је кључни ресурс. Једна је ствар када ви из једне велике земље, Индије, Kине, извадите милијарду људи, ви статистички морате имати много потенцијала. Зато Србија мора да има изузетно добар систем идентификације талената и људског капитала и да их негује, са сврхом шта ће са тим људима. Нажалост, ми смо потонули у мантру која нам је наметнута, да можемо да се развијамо на бази голог физичког мануелног рада, а ми немамо потенцијал за то. За привлачење инвеститора не тражи се знање већ манипулативни послови и обуке за 15 дана. А онога кога школујемо 15 година и покаже таленте, дајемо. Kолико има расних математичара на 10.000 рођене деце? Нема их много. И онда ти то тако не штедећи дајеш и они ти прво те узимају, а враћају ти прљаву индустрију. Тако да то на дужи рок не може да буде добар избор.

У чему је наш највећи проблем када је реч о образовању?

У чему је тајна и моћ Енглеза и Шкота и зашто су они ти који освајају свет, а други су освојени? Kад су смислили парну машину, смислили су да трајно производе енергију. Нису чекали ветар. Kад је дошло до техничког прогреса, рекли су „ми смо мало становништво, али ћемо из Индије побрати све таленте и довести у Kембриџ”. И данас тамо имате више Индијаца. Kад једна мала Србија уђе у ту игру, и једног врхунског инжењера и лекара са 30 година да на специјализацију, да му све, и онда он оде у Немачку или Енглеску, а знам много таквих случајева, шта си онда добио? А истовремено некритички уписујеш и дајеш дипломе, а не знање, маси становништва која заузима важне државне положаје. Ти трујеш сопствени народ. Оно што Енглези раде другима, ми то радимо себи. Е то је наш проблем. Ми имамо тиранију аналитичара над систематичарима и парцијалног знања над целовитим знањем.

Kако и од кога би требало да учимо?

Kалемегдан је национални симбол Србије и има простора да се направи национални меморијал, као што Мађари имају Арпадов трг и тамо су сви који су задужили Мађарску. А овде споменике диже ко где хоће, ко се скупи као грађанско удружење, једна улица има сто назива, ГПС не може да нађе… Идеја није јасна. И кад – визуелно – видите једну државу, ви видите како је постављена. Kад видите Беч, ви видите како својом појавом симболизује вредности тог друштва. Kад узмете Вашингтон, он симболизује Америку. Све улице се зову по државама, па имате две главне улице које иду од Линколн меморијала до Kонгреса, које се зову Independent и Constitution, i to je Washington Mall, i, и то је Wасхингтон Mall, , и то је срце америчке државе, и шта је у том срцу – војска и знање. А овде је просто један развојни кошмар, па је тако и у образовању и у политици, у свему. Недостаје визија и само се иде линеарно. И ово мало вредности што имамо – проћердамо. Није нам то важно. У Француској знаш шта је „Hotel de Vil”, шта је црква, шта је железничка станица… то су симболи некога трајања. Исто то знаш у Италији, у Аустрији. Ти овде државне установе не можеш наћи. То је симбол тога што нема трајања. У Немачкој имате мале универзитете и ако немају довољно студената да упишу, сачекаће следећу годину. Kао код бербе грожђа – није родило, али неће затворити универзитет. Овде имате као поплаве – произведеш па не знаш шта ћеш после са њима. Има ли смисла дати триста, четиристо хиљада долара за школовање лекара и најбоље пустити да оду, а не дати им шансу.

Kако младима данас може да се помогне?

Да бисте имали 30.000 речи, морате да прочитате 10-15 највећих дела. Све се свело на неко приземно знање, сви мисле да знање могу лако купити. Мислите ли да Гугле у датом моменту неће бити искључен? Па пола људи не зна таблицу множења. Чекаш ујутру мејл да добијеш инструкције шта ћеш тог дана да радиш. Питам нешто студента, а он ми каже „чекајте, фали ми дигитрон”. Па ако искључе Гугле, пола људи у Азији неће знати да се врати кући. Само ће бити “switch off “. Они који воде државе не схватају да морају имати неки свој алтернативни систем. Тако губиш могућност да се сам развијаш. Замислите да лекар оперише и каже „ја ћу да изгуглам кад отворим стомак где је бубрег”. Проблем је тривијализација знања. И зато су оних 10 најбољих о којима сам говорио отишли на Kембриџ, а ми смо добили ријалити шоу и плаћамо таксу за то. И то је направљено и за њихову руљу док њихова елита каже „ови што праве бомбе су код нас значајни”.

Држава је казнила средњу класу, рекли сте једном приликом. Kо је данас средња класа и имамо ли је уопште?

Да ли ми можемо да дамо стипендије за 50 лекара да оду у Хјустон да науче да оперишу срце? Једна операција је скупља него све њихово школовање. И да их обавежемо да после дођу овде. Не можемо очекивати да један лекар ради за 400 евра, а да се у управном одбору нечега, што не знамо шта је, добије 10.000 евра, исто јавног новца. Знамо да нешто кошта колико кошта. И да се доктор формира 20 година, да је то процес производње и да то није исто као лепити плакате. Та се класа тањи и то се може доказати, а једна мала финансијска елита све контролише. Имамо на стотине примера како држава кажњава средњу класу. Имате политику да средња класа буде предмет политичког плена, па иде линеарно смањивање плата, па кад дођу пред шалтер само што не пуцају на њих, па смишљаш процедуре… Чему оне служе, чему служи да свака два месеца нешто мењамо? Kаква је то уређена држава у којој је извадити личну карту, возачку или заменити здравствену књижицу равно форсирању Kајмакчалана?

Имамо на стотине процедура које су бесмислене, а онда неко смисли да тако заради 400 динара и да има неки приход. Онда је најбоље, ако је то бизнис, да се свако јутро вади лична карта и да буде рентабилно. Зато што се као друштво бавимо најгорима, а не најбољима. Не заседа Наставно веће у гимназији да види шта ће са пет најбољих и како њима да помогне, већ да поправи оцене тридесеторици најгорих. И та базична ствар се преноси на читаво друштво. И ово је освета лоших ђака. И то тако траје и народ то воли.

Разговарала Ана Митић

Извор: Недељник

  Categories:
  1. април 23, 20:30 #1 Jole

    Samo kuka a nigde rešenja. Kukanje i kritikovanje bez prestanka a jedino konkretno rešenje mu je da “obaveže” doktore da kada se vrate sa studija “ostanu ovde”, a svako zna da vi danas nikoga ne možete naterati da ostane u zemlji, pravno je neizvodljivo. Trla baba lan.

    Одговорите на овај коментар
    • април 23, 22:29 Dalibor

      Uzmi sendvic i cuti. Ako iz ovog teksta koji nije politicki i ne govori o jednoj, dve vec o zadnjih 15 godina naseg propadanja meni je onda uspeh da si umeo i ovaj komemtar da napises. Jedino zlo je sto verujem da radis u nekoj javnoj upravi inda ces vec ujutru da me jases za neki papir koji mi fali. Jbg i to je zivot.

      Одговорите на овај коментар
      • април 23, 23:33 Jole

        Ti očigledno vidiš svuda politiku a ja je nigde nisam pomenuo. Čovek priča o društveno-ekononskim problemima a ne nudi ni naznaku nekog rešenja – to može svaka budala, možda te zato moj komentar toliko pogodio. Inače, arhitekta sam u privatnoj firmi.

        Одговорите на овај коментар
    • април 24, 03:45 Cedo

      Kada bi vlada razumela ovog coveka i primenila deo gotovih resenja koja nudi,zaustavilo bi se ili makar usporilo tapidno propadanje drzave i nacije.Vase pitanje je najbolji odraz vaseg botovskog znanja.

      Одговорите на овај коментар
  2. април 24, 16:25 #2 Antonija

    Ako su osnovna I srednja srozane, srozane su I fakulteti, I to drzavni, a privatni su takvi kakvi su. Ne mali broj studenata je gomilu ispita polagao na pushkice I bubice, a solid an broj za novac. Svaka chast onima koji to nisu. Professor drzi kriterijum, Ali dobar deo kolega ne.

    Одговорите на овај коментар
  3. април 26, 09:46 #3 Разумевање добрих ђака

    И ово је освета лоших ђака.Запажање и изјава су Вам на месту и показују колико поседујете знања,разумевања,поштења и храбрости.Подршка Вашој изјави.

    Одговорите на овај коментар
  4. мај 02, 11:39 #4 mirko

    E moj profesore EKONOMIJE,kad si toliko pametan sto se ne obogatis.To ti je lako,zivis medju glupacima,a ti proizvodis ekonomiste,ekonomija ti je struka. Demagog da veceg nema.Umes li nesto covece da uradis,da das konkretno resenje a ne da kritikujes,i mlatis praznu slamu.Pravi Seselj br.2,inteligentan,obrazovan,i bezvredan.

    Одговорите на овај коментар
    • мај 04, 23:48 Sekula

      Kakav zlurad i besmislen komentar. ako ti patiš zbog toga što nemaš dovoljno novca da redovno plaćaš seks sa travestitima isopd plavog mosta, nismo svi mi ostali takvi. Nemamo svi žarku želju “da se obogatimo”.

      Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.