Ne postoji letnji raspust slučajno

17 marta, 2021

Na tekst na našem sajtu Prijatelji dragi, nemojte me pogrešno shvatiti… stigao je komentar koji smo odlučili da prenesemo kao zaseban tekst. Zato što mislimo da to zaslužuje. Bez ikakvih intervencija ga prenosimo u nastavku.

Glavni nesporazum između prosvetara i ostalih ljudi je u tome što volimo da uopštavamo stvari. Naime, rekla bih da su svi u pravu. I ja sam prosvetar, a sebe smatram jednim od onih koji mnogo rade. Juče sam, na primer, celo pre podne pravila radne listove za moje osmake, tražila po internetu zanimljive materijale, prevodila ih itd… Dakle, za jedan čas mi je bilo potrebno nekih tri sata vremena da bih pripremila sve što mi je potrebno. Nije svaki dan takav, ali ako želite da se dobro pripremite za jedan “običan” dan, zaista je potrebno najmanje sat i po vremena, bez pregledanja testova i slično.

Prednost prosvete je u tome što svoje radno vreme mogu da rasporedim kako meni odgovara, dakle ne moram da ga smestim u određeni kalup, nego ono što treba da uradim mogu da radim u vreme koje meni odgovara, pa makar to bilo i u ponoć. To onda mnoge dovodi u zabludu da mi imamo vremena na pretek. Drugo je činjenica da i među nama ima onih koji zaista dolaze na časove nespremni, otaljavaju ih kako znaju i umeju, a da za to ne snose nikakve sankcije. Drugim rečima, njihov nerad svi vide, deca pričaju, roditelji komentarišu (s pravom), ali oni koji treba da reaguju ništa ne preduzimaju. Na sreću, u mojoj školi su takvi manjina. Ta “manjina” je u stvari i ovakvom platom nagrađena, a ostali koji rade su kažnjeni.

Što se tiče našeg raspusta, u junu se mnogi od nas zaista osećaju psihički potpuno iscrpljeni i mislim da je to specifičnost našeg posla.

A kad smo već kod raspusta, ne znam samo zašto ga samo nama broje, kad u to vreme novinari na radiju i televiziji prelaze na letnju šemu rada, pa gledamo sve moguće reprize. A i naši političari takođe tada obustavljaju rad. Ne znam da li su nekada novinarima merili radno vreme, ili voditeljima programa. Ispravite me ako grešim, ali volela bih da znam da li i novinari (koji su uzgred i najveći krivci negativne kampanje koju imamo) svaki dan rade tačno osam sati.

Najbolje rešenje našeg problema bi bilo merenje postignuća svakog nastavnika različitim parametrima (postignuća učenika, ankete roditelja, učenika, praćenje rada nastavnika-sekcije, izložbe, projekti, takmičenja, angažovanja u školi, praćenje njegovog usavršavanja, ali ne samo da dobije neke bodove, nego i da primeni u praksi). Kada bi sve to bilo obavezujuće za sve nastavnike, onda bi mogli da odvojimo žito od kukolja. Zašto da primamo svi istu platu, ako ne radimo isto? Onda bi i ova hajka na nas možda bila manja.

Vera

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


12 komentara na "Ne postoji letnji raspust slučajno

  1. mamica kaže:

    Da radite na ucinak kao kod privatnika,pa bi imali prava da se zalite pola godine vam slobodno,a stalno kukate.

    1. tina kaže:

      Radi se kod privatnika i ostvaruje dobar prihod ali zavisi od sektora u kom je ”učinak”plaćen.Mislim da ste shvatili .

    2. Dušan kaže:

      Čim se pročita tekst, shvati se odmah zašto je takav kakav je. Očito da ga je pisao neko ko od škole ima dva časa i jedan veliki odmor. A takvih je mnogo, i među onima koji odlučuju o sudbini prosvetara. Jad i beda. Primitivizam.

    3. Eto kaže:

      Vama bi bilo lek za dusu da radite kod privatnika koji je- bivsi prosvetni radnik!

    4. Eh prosveto kaže:

      Pa Vi pojma nemate a dajete sebi za pravo ovakav komentar… Ne znam ima li drugog resenja sem da okusite tih 6 m.’nerada’ i 6 m.rada, ne biste ovako ni mislili ni govorili kao sad

  2. Ivana kaže:

    Novinari nemaju fiksno radno vreme, pa ponekad rade i do iza ponoći ( kada je prelazni rok ili zbog nekih utakmica), a žive pod stalnim stresom i uslovima šta sme, a šta ne sme da bude objavljeno i napisano (moj suprug). Tako da mislim da nije umesno poređenje, jer ni njima nije ni malo lako.
    A što se nas, prosvetnih radnika tiče, apsolutno se slažem sa konstatacijama. Problem je što je deo našeg radnog vremena fiksiran i nikad ne možemo da idemo na odmor kada mi želimo ili nam je potrebno. Zato obično “takvima” kažem: ” Da, uživam tri meseca na odmoru! Dođi da radiš u školu, ako možeš!” Pa, nek se misli. 🙂

  3. Neko kaže:

    U normalnim uslovima zna se prioritet prosvete tj. znanja. Ako nekome nije jasno, neka ode na izlozbu M. Pupin u Istprijskom muzeju Srbije. Sva ostala poredjenja i polemike služe za zloupotrebu protiv prosvete tj. dece i magla su za oci dok se skolstvo i kultura sinhronizovano urusavaju. Biti ucitelj “tudjoj” deci je jedno od najhumanijih zanimanja.

  4. Vesna kaže:

    Sasvim normalan tekst. Čemu tako ružni komentari. Sve je tačno, i da je manjina neradnika i da se većina trudi i radi i kad se vrati kući. Teže je pisati pripreme u školi jer je i to vrsta kreativnog posla, potrebna je ugodna atmosfera. Nemojte napadati koleginicu bez potrebe.

  5. Marijana kaže:

    Uvek prosvetari misle da mnogo rade. Ja to razumem samo sa jedne strane, a to je da zaista ako nigde nisu radili nego samo u skoli, u njihovom sistemu vrednovanja rada, oni rade mnogo. Znam primere prosvetara koji su presli u privredu i pokajali se, takodje znam ljude koji su od privatnika presli u prosvetu i iskreno kazu, da se ne lazemo, tamo se ne radi ni blizu kao u privredi. Najbolje bi bilo samo da prestanu da objasnjavaju koliko rade i da cute, da budu srecni sto im je radna nedelja 20 sati (polovina normalnog radnog vremena) i sto im godisnji nije 20 radnih dana nego 3 nedelje zimi i 2 meseca leti. Moj prijatelj nastavnik kaze-meni leti treba 2 nedelje samo da se adaptiram da sam na raspustu. Nama, ostalim smrtnicima 2 nedelje je ceo letnji odmor i za te 2 nedelje smo otisli na more, vratili se i poceli da radimo do prvog sledeceg slobodnog dana, a to je 11.novembar. Znaci, samo cutite i ok je sve.

    1. Ivana Mirković kaže:

      Idem obično na odmor oko 10.jula i oko 20.avgusta već imamo prva veća. U dan mi je odmor 29 radnih dana, kao i kod ostalih u državnoj službi. Te dve nedelje, o kojima vi pričate, nusu u državi, verovatno kod privatnika, i to niži poslovi, jer i privatnik čuva radnika koji nije tako lako zamenljiv i koristi firmi. I da, prijatelj nastavnik laže, ili ga loše citirate. A i samo u prosveti ima, čak iako smo državni službenici, da radimo subotom i nedeljom bez dinara nadoknade. Evo npr ovog vikenda ću biti celog u školi od 9h do 5, 6, 7 popodne, na ispitima. Kako to nikad ne vidite, svi vi pregalnici van prosvete?!

  6. Novinar kaže:

    Pravi novinar sat vremena emisije priprema i po nekoliko dana, radno vreme nema fiksno, ali takođe ne može da izabere kada će ga raditi. Radi se onda kada tema to nameće. Uglavnom ostajemo budni do ranih jutarnjih sati da bismo pripremili sve do rokova, koji su nepromenljivi. Često posao zahteva putovanje sa jednog dela grada na drugi u sred saobraćajnog špica, komunikaciju sa ljudima koji i nisu uvek prijatni, komunikaciju sa često bahatim i partijski orijentisanim urednicima. Poređenje je potpuno neumesno

  7. Ivana Mirković kaže:

    Sa delom teksta, koji se odnosi na vrednovanje našeg učinka, ne slažem se u potpunosti, čak ni većim delom. Velika je to presija da stalno moraš učestvovati u projektima, takmičenjima i sl.i da nije dovoljno, već samo po sebi, da dobro radiš svoj deo posla, ne otaljavaš, budeš maestralan u učionici većinu svojih časova…kao u ostalim profesijama. Uostalom, što je nastavnik stariji, to je teže ići stalno u korak sa različitim projektima i slicnim nametima koji uopšte, nužno, ne povećavaju kvalitet znanja, nekako su više marketing i samoreklamerstvo. Jer, da bismo na časovima mogli da budemo najbolja verzija svojih mogćnosti, na te časove moramo dolaziti odmorni i bez pritiska rokova. A, ako se posvećujemo na nekoliko frontova, to nije moguće na duže staze.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama