Пролеће је идеално време да ваше дете изађе из куће. Предлажемо вам најпопуларније дечје игре на отвореном.
Сунце све јаче позива на свеопшти излазак напоље. Деци је у овом периоду свакако најзабавније да се играју на отвореном простору, игралишту. Играјући се са другом децом уче да побеђују и губе, радују се и тугују, склапају нова пријатељства и много тога још.
С обзиром на то да су данашња деца све гојазнија и да је то један од већих проблема савременог одрастања, време које је пред нама указује на путеве изласка из таквог стања. Родитељи треба да се присете безбрижних дана проведених у чаробном свету игре. Треба да се само присете, а деци да заголицају машту. Није тешко. А чини децу срећном, паметном, здравом, што је најбитније. Постоји другачији свет у односу на свет испуњен рачунарима, телефонима, видео-игрицама… Није тешко на ветру пуштати змајеве, играти се жмурке, кликера и безброј других корисних игара. Родитељима сигурно неће бити проблем да се присете детињства, а да децу после дуге зиме и затворености пусте у природу да се играју, маштају, јер то деца најбоље знају.
Поред многих игара из народа или оних спортских, неће им бити тешко да се одлуче. Ево неких:
1. Шуге
На почетку је потребно да изаберу „шугу“ како би остали могли да беже од ње. Када „шуга“ успе да дотакне другог играча, заједно почињу да јуре остале играче. Игра се може настављати док се не уморе или им игра не досади. Ова игра малишанима пуно значи за развијање оријентације у простору, координацију покрета.
2. Између две ватре
Бирају се два играча – „конзула“, док остали стоје у средини обележеног поља у облику правоугаоника. На два краја обележеног поља стоје „конзули“ који имају задатак да додају лопту између себе, тј. да погоде неког из средине поља. Играч којег погоде лоптом је „изгорео“ и излази из игре. Ако неко од играча ухвати две „живе лопте“, тада су „изгорели конзули“ и улазе унутар поља са осталима, док играч који је ухватио две „живе лопте“ постаје „конзул“ и бира још једног играча по жељи из поља. Тада они постају „конзули“, а игра се наставља из почетка.
3. Ћораве бабе
За игру је потребно више деце. Деца се играју тако што на отвореном простору (што равнијем) бирају неког ко је „ћорава баба“. Остали играчи везују му мараму преко очију, како играч „ћорава баба“ не би могао да види. Заврте га неколико пута да би изгубио оријентацију и онда се измакну са стране. „Ћорава баба“ тад покушава да нађе и ухвати неког, али то је тешко. Када успе, покушава да га препозна, а тада га голица како би се издао од смеха. Играч који је ухваћен постаје „ћорава баба“.
4. Ластиш
Ластиш је можда најпопуларнија игра за девојчице. Некада није било улице у којој се није играла ова игра за коју је потребно троје, а може да се игра у дворишту, парку, уз помоћ неког реквизита или сл. Најпознатије игре за ластиш биле су „Троугао“, „Ото Маријано“ и друге.
Како би се и дечаци укључили у игру, као варијанта може се применити јурњава у ластиш. Једном играчу се везује марама око очију, а остала деца јуре и беже унутар развученог ластиша. Када играч везаних очију успе да ухвати и препозна играча, игра се други круг, а ухваћени сада јури остале.
5. Фризби
Фризби је игра одлична за кретање детета, а врло је интересантна и смешна и изазива радост када дете покушава да хвата фризби да не падне на земљу. Ову игру је најбоље играти по трави на отвореном.
Поред наведених игара, деца могу још и да се играју ужетом тако што га прескачу, вуку, могу да се играју „школице“, када има ветра могу да пуштају змајеве. Могу да раде још пуно тога у природи, попут шетње, истраживања флоре и фауне, играња са својим псом, уколико га имају. Са родитељима могу да одлазе на излет и добро се забављају.
6. Школице
Школице активирају све мишиће, јер је то игра која тражи одржавање равнотеже док се на једној нози стоји у пољу с бројем на које је пао каменчић или креда која се баца са стартне позиције. Нису занемарљиве ни између две ватре нити било која друга игра у којој се користи лопта, као ни вожња бицикла или ролера. Најбитније је да клинци избаце сувишну енергију, да проведу што више времена на отвореном и да се лепо забаве.
7. Прескакање конопца
Са конопцем за прескакање може се забављати на много начина, соло или у друштву. Када дете прескаче конопац само, потребно је да се претходно подеси његова дужина. Идеално је да, када дете стане на средину конопца, ручке може да подигне до пазуха. Уколико је конопац предуг, може га обмотати око шаке, или га можете скратити код дршке. Прескакати се може тречећи, скачући, са обе ноге заједно или наизменично, са поскоцима између окрета конопца, унапред, уназад, крећући се или у месту…
Прескакање конопца у друштву подразумева да два играча држе конопац и окрећу га у великим круговима, док трећи играч стоји између њих и прескаче конопац. Трећи начин јесте да један играч држи конопац за једну ручку, и ротирајући га око себе, витла конопац у круг на десетак сантиметара изнад земље, док један или више играча прескачу.
8. Арјачкиње барјачкиње
За ову игру потребно је веће друштво које се подели у две једнаке групе. Играчи сваке групе се ухвате за руке и стану тачно прекопута друге екипе, на растојању од десетак метара. Тада један тим виче углас: „Арјачкиње, барјачкиње, кога ћете?“, а противнички тим одговара тако што извикује име неког од играча супротне стране. Тада се прозвани затрчи из све снаге, са циљем да пробије противничку линију. Уколико протрчи и разбије ланац играча, тада бира једног од играча противничког тима и води га са собом назад, у свој тим. Уколико га спрече да пробије ланац, онда остаје у другом тиму. Побеђује она група која сакупи све играче из противничке екипе.
9. Ланац
Једно дете започиње игру тако што јури осталу децу која трче слободно. Када неког ухвати, остаје спојен са њим, и држећи се за руке, они почињу потеру за осталом децом. Када ухвате следеће дете и оно заједно са њима вија осталу децу. Игра траје док последње дете не остане на слободи, а оно постаје прва карика следећег круга.
Деца кроз игру свакако побољшавају комуникацију, како са вршњацима тако и са ауторитетима. Уче да се сналазе у различитим ситуацијама. Побољшавају и развијају предиспозиције за спорт. Уче како да пронађу своје место међу другом децом, вршњацима. Траже начин да се изборе за себе. Толеранцију, тимски дух такође најбоље проналазе у играма са другарима. Деца се такође уче да контролишу своју љутњу, повређеност, као и то да имају одређене задатке и обавезе према себи и другима.
Све ово најбоље потврђује дечја радост и дечји осмех. Има ли важнијих и лепших ствари од тога родитељима? Верујемо да нема.
Имајући све ово у виду, Никола Кузански је написао:
Лопта и њено кретање су производ ума, ниједна неразумна животиња не прави лопту коју би потом усмеравала ка неком циљу, те да је игра такво људско дело којим човек превазилази сва друга жива бића наше планете.
Стога није ли игра нешто посебно, нешто фантастично и нешто што деца схватају на прави начин? Деца најбоље могу да ухвате нит савршеног света омеђеног радошћу, кроз игру, наравно, као посебном феномену човека.
Стигао је април, деца сигурно већ увелико размишљају о некој новој игри, лопти, игрању…
Извор: http://blog.novakdjokovicfoundation.org/