Шта заправо наставници раде и колико? Хајде да будемо искрени. Када срачунамо све распусте и празнике, раде свега девет месеци. И то што раде, назовимо то правим именом, заправо је чување деце. Бебиситинг, што би рекла браћа Енглези. Зашто уопште мора да се обезбеди минимум просеца рада када наставници штрајкују? Па, сигурно не зато што ће деца остати ускраћена за нека знања (уосталом, шта би било да су болесна и да неколико дана морају да остану код куће – и даље могу све то да надокнаде и постигну сјајан успех), већ зато што док су родитељи на послу, неко мора да пази на децу.
Дакле, наставнике треба платити као бебиситере. И то само док су на часовима са децом, јер то је оно што се рачуна. Нећемо ваљда још да их плаћамо и за припремање наставе и ваннаставне активности, када то, ионако, никог и не занима, а и не види се Бог зна каква корист од тога. Дакле, наставник са пуном нормом одржи 20 часова недељно. То је 4 часа дневно пута 45 минута једнако је 180 минута или три сата. Баш како је уважени министар Вујовић и тврдио. Сат чувања детета је 251,08 динара, каже „Беби-сервис“ и то само за чување (кућни послови нису укључени). Нека буде 250, неће нам наставници ваљда замерити динар! Дакле, три (пишљива) сата чувања пута 250 једнако је 750 динара дневно. Један месец, не рачунајући радне суботе, а некад због такмичења и недеље, има 22 радна дана. Добро, месеци са 31 даном имају 23, али нећемо сад да ситничаримо, кад све до сада нисмо. Дакле, 22 пута 750 (требаће нам дигитрон) једнако је 16.500. Месечно. Но, рекли смо да наставници раде (свега) девет месеци, па овај износ нећемо множити са 12, него са 9, како бисмо израчунали годишњи приход. Значи, 16.500 пута 9 (а не 12, како би они волели) износи 148.500 динара за годину дана.
По детету. Јер тако раде и беби-сервиси. Па добро, наставници чувају одељења. Колико може да буде деце по одељењу? Па, не може више од 25. Добро, можда неки и раде са више, али шта сад, живот није фер према свима. Уосталом, неки у одељењу имају и децу са посебним потребама, па да ли их ико шта пита? Дакле, годишњу суму по детету, против које нико ништа против нема, напротив (беби-сервиси раде, чак и за Нову годину, видели сте на претходном линку), која износи 148.500 само треба помножити са 25. И добијамо 3.712.500. Напокон израчунасмо.
Пре годину дана просечна зарада наставника износила је 43.021 динар. Хајде овај пут да тај динар не опраштамо (није то било чији динар, то је народни динар). И цео овај износ множимо са 12, јер толико пута у години наставници (неоправдано) примају плату. Дакле, 43.021 пута 12 износи 516.252 динара… Ах, да, умало заборависмо. Од краја прошле године имају мање за (свега) 10%, што је 464.627 динара…
Чекајте мало! Па ова наша цифра (3.712.500) је од ове њихове (464.627) готово осам пута већа! Они раде за осам пута мању зараду и то само чување деце на часовима (припреме, прегледања контролних, додатне, допунске, дежурства, такмичења, пројекте, организације којечега… све то нисмо рачунали). И док чувају децу, они их још и образују и васпитавају. Сваки економиста би рекао да је ово једна добра погодба. Другим речима: људи моји, ућарили смо! 🙂
Осмех вам желим, па макар и од муке. 🙂 Стручњаци кажу да штити здравље.
Текст написан 9. 01. 2015. године
Извор: izperajednog.wordpress.com/