Šta zapravo nastavnici rade i koliko? Hajde da budemo iskreni. Kada sračunamo sve raspuste i praznike, rade svega devet meseci. I to što rade, nazovimo to pravim imenom, zapravo je čuvanje dece. Bebisiting, što bi rekla braća Englezi. Zašto uopšte mora da se obezbedi minimum proseca rada kada nastavnici štrajkuju? Pa, sigurno ne zato što će deca ostati uskraćena za neka znanja (uostalom, šta bi bilo da su bolesna i da nekoliko dana moraju da ostanu kod kuće – i dalje mogu sve to da nadoknade i postignu sjajan uspeh), već zato što dok su roditelji na poslu, neko mora da pazi na decu.
Dakle, nastavnike treba platiti kao bebisitere. I to samo dok su na časovima sa decom, jer to je ono što se računa. Nećemo valjda još da ih plaćamo i za pripremanje nastave i vannastavne aktivnosti, kada to, ionako, nikog i ne zanima, a i ne vidi se Bog zna kakva korist od toga. Dakle, nastavnik sa punom normom održi 20 časova nedeljno. To je 4 časa dnevno puta 45 minuta jednako je 180 minuta ili tri sata. Baš kako je uvaženi ministar Vujović i tvrdio. Sat čuvanja deteta je 251,08 dinara, kaže „Bebi-servis“ i to samo za čuvanje (kućni poslovi nisu uključeni). Neka bude 250, neće nam nastavnici valjda zameriti dinar! Dakle, tri (pišljiva) sata čuvanja puta 250 jednako je 750 dinara dnevno. Jedan mesec, ne računajući radne subote, a nekad zbog takmičenja i nedelje, ima 22 radna dana. Dobro, meseci sa 31 danom imaju 23, ali nećemo sad da sitničarimo, kad sve do sada nismo. Dakle, 22 puta 750 (trebaće nam digitron) jednako je 16.500. Mesečno. No, rekli smo da nastavnici rade (svega) devet meseci, pa ovaj iznos nećemo množiti sa 12, nego sa 9, kako bismo izračunali godišnji prihod. Znači, 16.500 puta 9 (a ne 12, kako bi oni voleli) iznosi 148.500 dinara za godinu dana.
Po detetu. Jer tako rade i bebi-servisi. Pa dobro, nastavnici čuvaju odeljenja. Koliko može da bude dece po odeljenju? Pa, ne može više od 25. Dobro, možda neki i rade sa više, ali šta sad, život nije fer prema svima. Uostalom, neki u odeljenju imaju i decu sa posebnim potrebama, pa da li ih iko šta pita? Dakle, godišnju sumu po detetu, protiv koje niko ništa protiv nema, naprotiv (bebi-servisi rade, čak i za Novu godinu, videli ste na prethodnom linku), koja iznosi 148.500 samo treba pomnožiti sa 25. I dobijamo 3.712.500. Napokon izračunasmo.
Pre godinu dana prosečna zarada nastavnika iznosila je 43.021 dinar. Hajde ovaj put da taj dinar ne opraštamo (nije to bilo čiji dinar, to je narodni dinar). I ceo ovaj iznos množimo sa 12, jer toliko puta u godini nastavnici (neopravdano) primaju platu. Dakle, 43.021 puta 12 iznosi 516.252 dinara… Ah, da, umalo zaboravismo. Od kraja prošle godine imaju manje za (svega) 10%, što je 464.627 dinara…
Čekajte malo! Pa ova naša cifra (3.712.500) je od ove njihove (464.627) gotovo osam puta veća! Oni rade za osam puta manju zaradu i to samo čuvanje dece na časovima (pripreme, pregledanja kontrolnih, dodatne, dopunske, dežurstva, takmičenja, projekte, organizacije koječega… sve to nismo računali). I dok čuvaju decu, oni ih još i obrazuju i vaspitavaju. Svaki ekonomista bi rekao da je ovo jedna dobra pogodba. Drugim rečima: ljudi moji, ućarili smo! 🙂
Osmeh vam želim, pa makar i od muke. 🙂 Stručnjaci kažu da štiti zdravlje.
Tekst napisan 9. 01. 2015. godine
Izvor: izperajednog.wordpress.com/