Strašno je važno da roditelji rade na razvoju samopouzdanja svoje dece. Pre dve godine, naučnici sa Univerziteta Vašington došli su do zaključka da se samopouzdanje deteta gradi do 5. godine života. Već od tog uzrasta se ne može mnogo stvari promeniti. A dobro je poznato da je upravo samopouzdanje ključ za uspeh u životu.
A šta je zapravo samopozudanje?
Samopouzdanje je uverenje da možete da upravljate svojim telom, ponašanjem i izazovima na koje nailazite u svetu oko sebe. Ako naša deca veruju u sebe, preuzimaće više rizika u životu, češće će ostvarivati zadate ciljeve i postići velike stvari. Dobra vest je da samopouzdanje nije nešto što se dobija (ili ne dobija) rođenjem, već se na njegovom razvijanju mora raditi. Roditelji mogu pomoći deci da razviju bolju sliku o sebi tako što će im stvoriti prilike da vežbaju i usavršavaju svoje veštine. Dozvolite im da greše, ali budite tu da ih bodrite kako bi nastavili da pokušavaju.
Osnovni izvor detetovog samopouzdanja je – roditelj. A ako ne znate odakle da krenete, evo nekoliko efektivnih načina da pomognete detetu da postane srećno, samouvereno i uspešno.
1. Pomozite im da poprave sliku koju imaju o sebi tako što će raditi na govoru tela.
Da bi neko popravio sliku o sebi potrebno je da ume da se ponaša onako kako želi da sebe vidi. U nekom trenutku, ta stvorena slika postaje stvarnost. Pokušajte ovo: Učiniti svoje telo „višim” tako što ćete ispraviti leđa, spustiti ramena i podići glavu. Istog trenutka osetićete kako vam samopouzdanje raste. Vaše dete mora na sebe da gleda kao na nekog ko može uraditi velike stvari i ko je vredan ljubavi. Dakle, naučite ga da stvara tu sliku o sebi da bi to mogao da postane.
2. Dozvolite deci da prave sopstvene izbore
Kada deca dobiju mogućnost da prave izbore u skladu sa svojim godinama, osete veću moć, a samim tim i veće samopouzdanje.
3. Pazite da ih ne hvalite previše
To ih neće naterati da se više trude i rade bolje. U stvari, ako govorite deci da su jedinstvena i vanredno pametna i talentovana, lako će se obeshrabriti kad naiđu na prepreku ili zadatak koji je možda malo teži. Ako pohvale dozirate, biće motivisaniji da se trude kad naiđu na izazovnije zadatke.
I još jedno pravilo – uvek hvalite trud, a ne rezultat.
4. Naučite dete manirima.
Možda vam se čini kao malo čudan savet, ali znati kako se treba nekom pravilno obratiti, kako se ponašati kad nekom treba pomoć, ili čak kako se postavlja sto za ručavanje, jedna je od stvari koju će okolina primetiti, a to će vašem detetu podići samopouzdanje.
5. Naučite dete da rešava probleme.
Kada se pojavi problem, ne rešavajte ga umesto deteta, već mu pomozite da to uradi samo. Kao roditelj, vi imate zadatak da vodite dete i podržite njegov trud kada rešava određeni problem, ali ne da sami uradite posao umesto njega. Ponekad, kad se suoče sa teškim situacijama, to može biti odlična prilika da, kroz rešavanje problema, razviju osećaj samouverenosti i sposobnosti. Dete treba da hrabrite, ali ne i da dozvolite da se osloni na vas da ćete uskočiti sa rešenjem. Umesto toga, stanite sa strane i budite sasvim malo od pomoći, ali savetom i ohrabrenjem, nikako delovanjem.
6. Dodelite im odgovornosti.
Odgajanje samopouzdanog deteta podrazumeva i obaveze u kući. Dobro je za vas, dobro je za dete. Zašto je to važno? Ovo im pomaže da se osete vrednijim i kanališe njihovu energiju u poželjno ponašanje. Mogu da slože obuću, nameste krevet, obrišu prašinu.
A kad sve to završe, ostaje jedan težak ali važan zadatak za vas – nikad ne popravljajte ono što su uradili.
7. Pokušajte da poboljšate sopstveno samopouzdanje.
Ovo je najvažniji korak. Kao odrasla i formirana ličnost, verovatno nećete moći da se promenite iz korena, ali pokušajte da uradite makar toliko da dete ne vidi kad korite sebe. Ne dozvolite da primete ako vam manjka samopouzdanja. Jer, vi ste njihov uzor.
Na kraju, naš zadatak kao roditelja je da odgajimo srećnu decu, a posao oko toga počinje još dok su deca veoma mala. Sva deca u nekom trenutku odrastu i počnu da vode svoj život. A kako će živeti zavisi mnogo od toga da li smo mi, roditelji, bili u stanju da se izdignemo iz sopstvenog stresa i anksioznosti, kao i da se odupremo želji da kontrolišemo svoju decu.
A. C.