Srđan Dragojević: Svedok sam kako škola „skida deci krila”, suzbija maštu i kreativnost

maj 05 14:08 2018

U jeku izmene nastavnih planova za prvake i petake, priče o udžbenicima i njihovom diskutabilnom sadržaju, nailazimo na intervju sa Srđanom Dragojevićem koji je uradio hrvatski Novi list. Njegov pogled na obrazovanje je oštar i on to ne krije. Tvrdi da škola danas deci seče krila, a da nikome ne odgovara da recenzenti udžbenika budu najkreativniji ljudi. Intervju pročitajte u nastavku.

Otac ste, ako ne grešim, petoro dece. Prvu knjigu za decu „Krilata deca” napisali ste dok vam je kćerka bila u pubertetu. U toj priči deca s planeta Re rađaju se s krilima i uživaju dok lete nebom sve dok im, ulaskom u pubertet, krila ne počnu da otpadaju. Koliko naše školstvo kreše ta krila? Izjavili ste jednom da su naše škole ubice kreativnosti.

Foto: N1

– Da, petoro. Dvoje su već odrasli ljudi, najstarija kćerka je snimatelj, sin je nakon studija psihologije radio kao „copywriter” u jednoj reklamnoj agenciji, sada se bavi nekim sofisticiranijim oblicima književnosti i scenaristikom. Srednja kćerka, kojoj su posvećena „Krilata deca”, sada izlazi iz puberteta, učenica je muzičke gimnazije; nadamo se da će biti pijanistkinja.

I da, roditelj sam već skoro tri decenije; svedok sam kako škola, školski programi i udžbenici deci „skidaju krila”, uspešno im suzbijaju maštu i kreativnost. No, to nije toliko do učitelja i profesora; mi smo imali neke zaista dobre, već više do pisaca udžbenika.

Bio sam saborski zastupnik tri godine i, pored kulture, bavio sam se i obrazovanjem. Video sam koliko je teško pomeriti nešto u ovom važnom području i zbog okoštalog sistema obrazovanja, inercije u njemu, ali i zbog jednog komercijalnog pristupa pisanju i izdavanju udžbenika, gde je umešan i strani kapital, veliki novac. Kreativnost je tu najmanje bitna.

Nikome u tom proizvodnom lancu ne odgovara da najkreativniji ljudi u zemlji, pisci, umetnici, slikari, budu recenzenti udžbenika i ne dopuštaju da suvoparni i nekreativni udžbenici dođu do dece.

Izjavili ste svojedobno da je politička korektnost veliki neprijatelj dečje literature. Zašto?

– Deca nisu „politički korektna”, kao ni kreativni odrasli koji su sačuvali dete u sebi. Politička korektnost je jedan vid „uljudnog fašizma” i može se samo, s tugom, konstatovati da je on pobedio. To vam je kao ona podobnost u socijalizmu, služi za kontrolu svega što iskače, što se protivi proseku i mediokritetskom duhu. Na žalost, ti trendovi, uvezeni sa zapada kod nas dominiraju.

To vam je kao s ovom pomamom za realiti emisijama, zdravim životom i ishranom, tim glutenskim dijetama i glupostima. Uvezli smo sve najgore i još ga obogatili domaćim primitivizmom i radikalizmom.

Koliko je humor u tom kontekstu važno piščevo oružje?

– O, pa naravno da jeste. Humor je jedino oružje umetnika danas protiv gluposti. Često, i protiv nepravde. No kada živite u autoritarnim društvima, kakva su naša u regiji, i humor postane sasvim nedostatan. On onda pre svega koristi da spasite dušu i zdrav razum.

Koliko je važno da pisac za decu ima iskustvo roditeljstva? Mogu li biti dovoljna autorova mašta i „dete u svakom od nas”?

– Teško je to reći. Luis Kerol je imao sestričinu po kojoj je stvorio Alisu, ne po vlastitoj deci. Blagosloven sam da imam svoju decu koja su nepresušan izvor inspiracije. Ne verujem da bih se bavio literaturom za decu da nemam svoju. Previše sam veliki cinik i deca mi pomažu da održavam neki balans, da na ljudski rod gledam, ipak, s izvesnom dozom optimizma.

Koje su dečje knjige obeležile vaše detinjstvo?

– „Vlak u snijegu”, „Družina Pere Kvržice”, „Junaci Pavlove ulice”, Nušićevi „Hajduci”, „Tri musketara”, „Grof Monte Kristo”, „20.000 milja pod morem”, „Baf, vođa karavana”, mnogo naslova koji su, na žalost, već zaboravljeni i koje deca danas slabo čitaju. I stripovi, naravno, „Komandant Mark”, „Blek Stena”, „Poručnik Bluberi” i, pre svega, „Alan Ford”.

 

Izvor: novilist.hr

  Article "tagged" as:
  Categories:
napišite komentar

3 komentara

  1. maj 05, 15:23 #1 Roditelj

    Šta reći na “pljuvanje” prosvete iz dana u dan.Šta pametno reci i ne napraviti grešku.Najlakše je da se kola polome na plecima nastavnika koji su i oni koji obrazuju i vaspitavaju i ne retko su “bejbisiteri…?Kako objasniti narodu da u Srbiji ima 1300000 funkcionalno nepismenih?Kako objasniti deci da ona dolaze u školu da bi se edukovala ,ne zato što kući nema ko da ih čuva,dok se roditeljima ne završi radno vreme?Kako objasniti narodu i deci da postoje određene norme i pravila ponašanja u školi? Kako objasniti roditeljima da nastavnik vaspitava,ali je on sa tim detetom od 45 minuta dnevno tokom dana.Ostatak dana bi trebalo da su sa roditeljama i da ih oni vaspitavaju..Šta reči na to da vaspitanje od malih nogu treba da ponesu iz kuće. Koliko roditelji provode vremena sa svojom decom? Znaju li ,gde su ta deca posle škole i šta rade?Uz sve moguće zalaganje nastavnika našu decu vaspitava ulica.Niko poslednjih 20 godina od dece nije rekao da mu je uzor Nikola Tesla,Rudjer Boskovic,Milutin Milankovic i mnogi drugi (bez kojih bi ovaj svet bio obična pecina).Ne,uzori su im starlete i narkomani sa estradne scene i mnogi drugi živopisni neobrazovani likovi.Kako objasniti deci da vrede onoliko koliko znaju,kad im državu privatizuju oni koji ništa ne znaju ali su prvaci burazerske ekonomije.Mogao bih danima da pišem, da navedem milion razloga zbog kojih je naše skolstvo dobro…Svedoci ste koliko dece je poslednjih nekoliko godina dobilo titulu prvaka sveta iz mnogih oblasti obrazovanja….Ali ne,nije naše školstvo dobro,mi smo na nekom tamo testu na samom dnu..Otkud onda ove silne medalje iz matematike,fizike,hemije,jezika,ko zna iz kojih sve predmeta još….Pljujte i dalje po entuzijastima koji od Vaše dece prave dobre ljude i stručnjake….Vašu decu ce upropastiti država sa nakaradnom zakonima i sa ljudima koji prave udžbenike a da dan jedan nisu proveli u nastavi.Ona deca koja svojim trudom i zalaganjem postignu zapanjujuće rezultate u svim oblastima idu iz zemlje.Zato što ih ovde ne cene ,ne poštuju i ne plaćaju. Zato sto ne mogu da nastave sa radom i istrazivanjima a trebalo bi da mogu.Deco,srećan vam put…

    Odgovorite na ovaj komentar
  2. maj 07, 20:45 #2 Tijana Bajic

    Moj kolega Dragojevic je potpuno u pravu! Skolski sistem i program u Srbiji ne odgovaraju danasnjem detetu. Knjige su izrazito dosadne i zastarele, a program toliko obiman da se svi pitamo: “Sta ce im to u zivotu?” Svedok sam toga da se moje dete koje je bilo kreativno potpuno promenilo od polaska u skolu. Prestalo je da crta, ne zeli vise ni da cita, samo zeli da nema toliko obaveza i da moze da stigne i da se poigra dok je jos dete. Deca treba da se igraju, a ne da im se kicma krivi od skolske torbe prepune knjiga (za svaki predmet ima po 4 knjige ). A da ne govorimo o nedostatku vaspitnog faktora u skoli. Nekad nas je skola ucila da starije treba postovati, da treba voleti svoju skolu, svoju otadzbinu. Gde je to nestalo danas? Nije ni cudo sto svi zele da odu iz Srbije.

    Odgovorite na ovaj komentar

Dodajte komentar

Vaši podaci će biti bezbedni! Vaša imejl adresa će biti vidljiva samo administratorima sajta. Komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede, kao i komentare koji se ne odnose na vest koju komentarišete, nećemo objaviti. Iz bezbednosnih razloga, neće biti objavljeni ni linkovi ka drugim sajtovima.