Српски учитељи бољи од наставника, зато су нам млађа деца боља од старије

јун 14 20:51 2017

Српски учитељи бољи од наставника, зато су нам млађа деца боља од старије: То више неће моћи, на снагу ступа ново правило!

Ученици нижих разреда основних школа показују знање које је изнад просека на међународним тестирањима, док су ученици виших разреда на зачељу листа и показују знање испод просека

Ђаци млађих разреда основних школа показали су на ТИМШ тестирању да знају да повезују научено и да то знају практично да примене, док су ученици виших разреда на ПИСА тестирању показали функционалну неписменост – да научено не знају да примене у пракси.

Јавност оправдано поставља питање ко је затајио у образовном систему и због чега су деца у савладавању градива до четвртог разреда изнад просека, док је њихово знање у вишим разредима испод просека.

Према оствареним резултатима може се закључити да учитељи добро раде свој посао, а да су резултати знатно лошији код наставника у предметној настави.

Национална координаторка ПИСА истраживања у Србији Драгица Павловић Бабић каже да одговор на то питање није једноставан, јер многи фактори доводе до образовног постигнућа.

– Међутим, када све те факторе саберемо и размислимо о њима, свакако је настава онај фактор који у највећој мери доприноси образовним постигнућима. Тако да одговоре на питање о овим разликама треба тражити у разликама у квалитету наставе код ученика у млађим и старијим разредима основне школе, а касније у средњим школама, јер нам ПИСА пада у првом разреду средње школе – рекла је Павловић Бабић за Тањуг.

Она каже да је предност разредне наставе у млађим разредима то што учитељ са ученицима проводи готово све време, па може боље да користи време и садржаје једног предмета да повезује са садржајима другог, а то је оно што се тражи у задацима ТИМС истраживања.

– То је много мање у прилици наставник који ради у предметној настави, који има на располагању 45 минута, звонило је, час се завршио и све стаје тог тренутка – објашњава.
Такође, иницијално образовање наставника може да објасни део ових разлика, јер, како каже, школујући се на учитељском факултету будући наставници добијају значајан фонд часова из предмета који се тичу саме наставе, као што су педагошка психологија, развојна психологија, дидактика, методике наставе.

– Док у предметној настави можете да имате наставника који никада није слушао ништа од тих предмета или слушао веома мало током иницијалног образовања. Такође, питање је да ли се спремао да буде наставник у професионалном животу или је некако случајно залутао у просвету – појашњава Павловић Бабић.

Да учитељи ипак “владају целом ситуацијом до четвртог разреда” сагласан је и министар поросвете Младен Шарчевић и додаје да се млади људи избором учитељског факултета опредељују да ће радни век провести у учионици.

– Наставник хемије може да ради у лабораторији, наставник математике као програмер, географ у туризму. Многи од њих када су бирали позив можда су и залутали. Kаква је селекција рађена, јел неко анализирао – није – примећује Шарчевић.

Он каже да у Финској за просвету одвајају највише пара и да је направљена таква селекција да су у просвети најбољи људи, док се у Србији све заснива на ентузијазму.

– Ако је директор педагошки руководилац школе, а не само менаџер, ако је њему у опису посла унапређивање васпитно – образовног рада, значи квалитета, онда то мора да почне да ради – каже Шарчевић.

Једно од решења, сагласни су наши саговорници, је и обука наставника како би се побољшао квалитет рада у учионици.

Извор: Танјуг

  Categories:
  1. јун 18, 10:41 #1 СЛАВОЉУБ

    УЧИТЕЉИ БОЉЕ РАДЕ ОД НАСТАВНИКА?! ТЕШКА ЗАБЛУДА!
    1. АРГУМЕНТ:
    СКОРО 30% УЧЕНИКА ИЗ РАЗРЕДНЕ У ПРЕДМЕТНУ НАСТАВУ ДОЛАЗЕ НЕПИСМЕНО ИЛИ ПОЛУПИСМЕНО!
    2. АРГУМЕНТ:
    АКО БИСТЕ СПРОВЕЛИ ИСТРАЖИВАЊЕ КОД УЧЕНИКА 5. И 6. РАЗРЕДА, ДОБИЛИ БИСТЕ ИДЕНТИЧНЕ РЕЗУЛТАТЕ КАО КОД УЧЕНИКА У РАЗРЕДНОЈ НАСТАВИ! ГДЕ ЈЕ ОНДА “КВАКА”? СТВАР ЈЕ У ТОМЕ, ДРАГЕ МОЈЕ КОЛЕГЕ, ШТО СУ ДО 6. РАЗРЕДА, ДЕЦИ УЗОРИ И АУТОРИТЕТИ, НАСТАВНИЦИ И РОДИТЕЉИ, А ОНДА НА СЦЕНУ СТУПАЈУ “ЈУНАЦИ” РИЈАЛИТИ ПРОГРАМА, ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ И ДРУГА ЛУДИЛА МОЗГА ИЗОПАЧЕНОГ САЗРЕВАЊА!

    Одговорите на овај коментар
    • август 03, 14:13 Goran

      Ne bih se bas slozio sa tom konstatacijom. Generalno, ucitelji drze konce i kontrolu u rukama. Redovno zadaju domace zadatke i te iste pregledaju i kontrolisu. Od drzanja olovke i kicme pri pisanju do formula za povrsine, zapremine i obime, savjesni ucitelji stvaraju bazicna znanja koja treba samo nadograditi… E sad, naravno da i tu postoje pojedinci koji otaljavaju, ali ih je manje. Vecina ucitelja se jos od djetinjstva opredijeli za taj poziv, poziv iz ljubavi. Poziv strpljenja i stalozenosti, posvecenosti… Kap sto u gore pomenutom tekstu pise, nije mali broj nastavnika koji se slucajno “zadese” u skoli. Npr. inzinjeri kao prof. matematike. I slicno… Ne zamjerite na iznosenju suprotnog stava, samo moje misljenje kao ucitelja.

      Одговорите на овај коментар
      • август 03, 17:40 Tanja

        G.Gorane,slažem se,lepo ste definisali rad učitelja,nastavnika ili profesora razredne nastave sada mastera.Problem je u ”neselekciji kadrova”.Malo je ”stvarno učitelja”.Nadam se da razumete o čemu je reč.Ko sve ima diplome učitelja i rade – dno.Jao nama,slovo š nije merilo tim kadrovima (Leposavić)

        Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.