Тиха трагедија коja погађа нашу децу

јун 01 00:55 2017

Пред нашим очима дешава се тиха трагедија. Ту, у нашим домовима, а тиче нашег највреднијег блага – наше деце. Можда нисте приметили, али наша деца су у разорном емоционалном стању! Статистике су поражавајуће и најгоре у последњих 15 година. Ево шта кажу:

– Једно од петоро деце има менталне проблеме

– Поремећај пажње, односно хиперактивност је повећана за 37%

– Тинејџерске депресије су повећане за 37%

– За чак 200% је повећана стопа самоубистава међу децом од 10 и више година.

Колико још показатеља, гласних сигнала је потребно пре него што се пробудимо?

Не, није оправдање то да је сада само дијагностика узнапредовала!

Не, „то је генетика” није добар изговор!

Не, „за све је крив школски систем” није добар изговор!

Болна истина је да смо МИ родитељи криви за све што се дешава нашој деци.

Научно је доказано да мозак има могућност да се прилагођава околини. Нажалост, у ту околину спада и родитељство које пружамо нашој деци и на тај начин усмеравамо њихов мозак у погрешном правцу.

Да, постоје и увек је било деце која су рођена са инвалидитетом и поред свих напора њихових родитеља да им пруже добро избалансирано окружење и родитељство, ова деца се много боре и пате. О таквој деци ја не причам овде.

Ја говорим о многим другим родитељима који чим почну да мењају своје поимање родитељства, и њихова деца почну да се мењају.

Шта, заправо, није у реду?

Данашња деца су лишена основа здравог детињства, као што су:

– Емотивно доступни родитељи

– Јасно дефинисане границе и смернице

– Одговорности

– Уравнотежене исхране и адекватног сна

– Вежби и игара на отвореном

– Креативних игара и социјалне интеракције

– Могућности за неструктурирано време и досаду

Уместо тога, деца добијају:

– Дигитално ометене родитељи, који стално гледају у телефон

– Попустљиве родитеље чија деца су “владари света”

– Осећај за права, али не за одговорност

– Неадекватан сан и неуравнотежену исхрану

– Стално седење, некретање и живот у затвореном

– Бескрајну стимулацију технолошке бебиситерке

– Тренутни успех и одсуство било какве досаде

Може ли неко замислити да је могуће да се подигне здрава генерација у таквом нездравом окружењу? Наравно да не! Не постоје пречице за родитељство, и не можемо преварити људску природу. Као што видимо, резултати су поражавајући. Наша деца плаћају губитак добро избалансираног детињства са својим емотивним благостањем.

Како то поправити?

Ако желимо да наша деца израсту у срећне и здраве особе, морамо се пробудити и вратити се основама. И даље је могуће! Већ и за недељу дана.

Поставите границе и запамтите да сте вашем детету родитељ, а не пријатељ. Понудите деци добро избалансиран начин живота испуњен оним што деци треба, а не само оним што желе. Немојте се плашити да кажете “Не!” својој деци за оно што они желе а није им  потребно.

– Обезбедите деци квалитетну храну и ограничите грицкалице

– Проведите један сат дневно у зеленом простору: бициклизам, планинарење, пецање, гледајући птице/инсекте

– Нека имају породичну вечеру без употребе телефона

– Одиграјте једну друштвену игру дневно (направите листу породичних игара)

– Нека ваше дете буде задужено за један кућни посао дневно (поспремање играчака, сређивање одеће, распакивање намирница, постављање стола, итд.)

– Усталите време за спавање, како бисте осигурали да ваше дете добије довољно сна. Не користите технологију за успављивање.

– Учите их одговорности и независности.

– Немојте их превише штитити од малих пропуста. То им тренира вештине потребне да превазиђу веће животне изазове.

Немојте паковати ранац вашег детета, нека носи свој ранац, не доносите у школу заборављене ужине и блокове, не љуштите банану петогодишњаку. Научите их вештинама а не да радите за њих.

Научите их да буду стрпљиви, да умеју да сачекају и нека им буде и досадно. Досада буди креативност.

Не осећајте се одговорним да будете забављач свог детета.

Немојте користити технологију као лек за досаду.

Избегавајте коришћење технологије за време оброка, у аутомобилима, ресторанима, тржним центрима. Користите ове тренутке као могућност да тренира свој мозак у стању досаде.

Помозите им да створе “комплет прве помоћи против досаде”.

Будите емоционално доступани за повезивање са децом и научите их саморегулацији и социјалним вештинама:

Искључите телефоне док су деца у кревету да би се избегло дигитално ометање.

Постаните емотивни тренер вашег детета. Учите их да препознају и да се суоче са фрустрацијама и бесом.

Научите их да честитају, врате позајмљено, поделе, саучествују, ћаскају…

Повежите се емотивно – осмех, загрљај, пољубац, голицање, читање, плес, скок, или пузање са својим дететом.

Морамо направити промене у животима наше деце пре него што цела ова генерација деце не постане медицински проблем! Још увек није касно, али ће ускоро ће бити …

Приредила: Андријана Максимовић

Извор: https://yourot.com/parenting-club

  1. јун 01, 12:27 #1 Mira Milosevic

    Svakako gospodjo Maksimovic da ste dobro prepoznali katastroficne posledice koje zivi savremena porodica. Dali ste mahom i dobre preporuke. I to je lek. Medjutim, propadanje je otislo toliko daleko, pa je stoga nuzno primeniti celovito Znanje, da bi se izaslo iz corsokaka u kome tumara savremena porodica. A sta je to celovito znanje ? To je za decu malog uzrasta, odrastanje u odsustvu svih 5 autoritarnih vaspitnih modela. Za odrasliju decu i svet odraslih u odsustvu onih modela, koji su nas osakatili u detinjstvu, potom u radnom i zivotnom okruzenju. Jer, ako smo se mi udaljili od IZVORA, ne mozemo biti dobar vaspitac ni cedu svome. Stoga je potrebno celovito Znanje, jer 21 vek to neminovno trazi. Celo Znanje, celog coveka. Mnogi ce u nemoci reci da je ovo filozofiranje… Ne, ne i opet ne, to je navodjenje da pogledate. bar jedno predavanje Prof. Milice Novkovic, da procitate Porodicni bukvar i Bi ( ka ) Ljubavi, ako se u prici nadjete. S tim sto treba da zauzdate svog gospodara, svoj EGO, da skruseno prihvatite da ste u neznanju gresili, da se popravljate – preobrazavate, usput i vi i deca. Samo tada ce biti mira, poslusnosti, reda i rada, pcelinje zajednice u kojoj sve besprekorno funkcionise. Eee, sada cete opet reci da je ovo utopija. Ne, nije, ja sam dete tradicionalnih nazora, rasla u zdravoj porodici u kojoj su se pravila znala. Podrazumevalo se da moras raditi i to je bilo tako. Ali se radilo bez radosti, ponekad sa teskom verbalnom reci i prinudom. U kom slucaju sam imala ugrozenu samo emociju ljutnje. Dok nisam usvojila ovo znanje, nisam mogla izvidati samo jednu emocionalnu i mentalnu ranu. Zasto vam ovo pisem, da razumete da je danas dete razapeto na krst, sa pet Hristovih rana na pet izvornih emocija. Ovo ukoliko dete nagradjujete – uslovljavate, kaznjavate – tucete, vicete , kritikujete i oduzimate mu obecano, ako ga prezasticujete od rada, reda, istine – zivota, ako ga stavite pred ekran do 3 god.ako posle trece godine prekomerno visi pred ekranom i gleda neselektivno sadrzaje. Na kraju, peta rana je verbalizam, odnosno lepa rec, kada popijemo bensedin i “lepo ” ga ubedjujemo kako treba da bude dobar, treba, treba…u nedogled. Ovo je najnemoralniji model, jer’detetu ispiramo mozak, a pre toga smo mu otvorili cetiri rane. Tada’ dete iskreno govori, kako ga smaramo, davimo i sl. Tada mu atakujemo na pluca kao oran, jer svaki model ugrozava dva organa. To se jasno vidi iz mape Dr. Djaevu Parka, na kojjoj je Prof. Novkovic naucno utemeljila pricu, dala prakticna, ali celovita resenja, koja su proistekla iz visedecenijske prakse i tako utrla put spasenja savremene porodice, put duhovnog rasta i promene svesti o kojoj se uprazno truca u medijima.
    Ministarstvo cuti na radost globalistima kojima i jeste cilj depopulizacija i propast porodice.
    Morala sam biti opsirna, da bi ste razumeli, zasto celo znanje? Jer, ako i primenite sve dobre preporuke autora ovog clanka, a dete uslovljauate – naradjujete( sto je zvanicno pedagoski model) vi ste ga blokirali na emociji radosti, naslovili je i dete raste u pohlepno. Pohlepan je manipulatiivan, lenj i agresivan, sve u paketu. Drugi modeli vam i ne trebaju. Put do vecnih vrednosti, Dobrote, Radosti, Llubavi i Slobode , je ZATVOREN.
    Ne zalim trud, neka se bar jedan roditelj probudi.a bicu zadovoljna.
    Sa srecom.

    Одговорите на овај коментар
    • јун 02, 19:33 Natasa

      Nema tu neke posebne filozofije, ako roditelj ima strukturu velike su sanse da ce to preneti i na dete, ne treba detetu davati ono sto mu nije potrebno, a neke stvari se moraju i uslovljavati dok se ne stvori navika. A sve pocinje sa 2,5 godine. Velika je razlika izmedju pitanja – Hoces li da idemo napolje? i “naredbe” “Idemo napolje”.

      Одговорите на овај коментар
      • јун 03, 22:20 Mira Milosevic

        Tako je, ako roditelj ima, kako vi rekoste strukturu, za ocekivati je dobro vaspitano dete.
        No zelim da pojasnim nedoumice oko uslovljavanja deteta.. Covek je najsavrsenije misaono bice, dato mu je da zivi i radi u Ljubavi i iz ljubavi prema radu. Uslovljavanjem umecemo interes izmedju srca i rada deteta. Gde je interes ljubavi nema, a izvorna emocija radosti naslojava se i krivi u pohlepu.
        Ljubav prema radosnom radu utemeljuje se kod dece odmalena, najbolje uz igru i zajednistvo. Naravno da su roditelji optereceni borbom da prezive, i gomilom obaveza, ali moraju znati da od institucija sistema nema pomoci. Nasuprot, na sve roditeljske muke, dodajte i nameru zakonodavca da za problematicno dete,i jedinim krivcem proglasi roditelja.. Pritom, pogresni vaspitni modeli nametnuti su i zvanicna pedagogija je u paketu tranzicije dobila dva najgora vaspitna modela, blagu prinudu i pozitivno uslovljavanje. O nakaznoj ulozi medija i prezasticivanju dece, da i ne govorim.To ce reci da su podjednake zrtve i roditelji i deca.
        Stoga, dragi roditelji, ako ulozite trud u odgajanje svog deteta u odsustvu autoritarnosti, imacete zdravo zahvalno potomstvo, koje vas nece dovesti svojim ponasanjem u situaciju, ili da vam ga oduzmu, ili da placate kazne za sta ne biste ni pomislili da je to moguce.
        I prosvetari ce imati svoju muku, jer je novina da deci daju jos veca prava, a njima za ” los materijal” slede kazneni poeni.
        Sve u svemu, pojacava se rat izmedju roditelja i skole, roditelja i dece, a drzava steze obruc kaznenih mera.
        Spreciti, a ne leciti, jedino je sto nam je ostalo.

        Одговорите на овај коментар
        • јун 04, 13:10 Natasa

          Znate kako ne bi da sad filozofiram i glumim korektnost, jer to samo problem danasnjice cini vecim, jer oni koji treba da se prepoznaju ne vide i ne zele da izmedju redova procitaju i pronadju sustinu i otkriju svoje greske. Rekla bi kratko i jasno da je tekst apsolutna istina. Dakle, uzrok svih izmisljenih dijagnoza danasnjice (ne iskljucujem da takvi slucajevi rodjenjem postoje, ali naravno ne u ovako velikom procentu) je iskljucivo roditeljska linija manjeg otpora loseg davanja i pruzanja u startu i stvaranja losih navika i kasnije politike “sta dete zeli to odmah i dobije”. I tako u kontinuitetu, pri tome mislim da je TV mnogo manje zlo od igranja igrica. A interesantno je kako ti takvi roditelji imaju vremena i za fitnes i za frizera i manikira i pedikira i izlaske i dolaske i odlaske, samo ne da nauce dete da se ljulja na ljuljasci, da vozi bicikl, da trci, da slusa bajku koju mu cita, da sedi pored njega dok crta (naravno da jedno ne iskljucuje drugo, za sve roditelji mogu naci vreme ako zele i vole, da vole dete)….. Za njih je izmedju novca i ljubavi znak jednakosti. Kasnije kad se takvoj deci bilo ko na bilo kakav nacni suprotstavi nastaje tragedija….to su ti buduci diktatori i u kuci i u drustvu i da za to su samo i iskljucivo krivi roditelji. Tekst je cista 10. Ako imate u okruzenju dete sa takvim problemima i poznajete dobro roditelje shvaticete da apsolutno zadovoljavaju po svakoj tacki navedenog teksta. Jednostavno to bi trebalo u skolama deliti roditeljima takve dece i po ovim pitanjima ih ispitivati, kako dete, tako i roditelja i davati dijagnozu los roditelj na vreme, a ne nekakvim korektnostima i blablausama zamazivati oci roditeljima i gle cuda i brutalnosti jos traziti od okoline da takva deca budu prihvacena. To sto neko ima dete sa savremenim poremecajima to je samo posledica, a uzrok je “RODITELJSKA LINIJA MANJEG OTPORA”. Ono o cemu vi govorite to je suprotnost sto i nije bas tema teksta, a izmedju toga postoje prihvatljive nijase solidnog i dobrog sto je dostizno u ovakvim slucajevima ako se na vreme reaguje.

          Одговорите на овај коментар
          • јун 04, 17:35 Mira Milosevic

            Ja sam vas razumela, isto koliko i autora teksta. No vi mene niste. Dakle, nisam poricala da je autor govorio jezikom istine, da je govorio o posledicama koje su toliko ocigledne, da ih ne moze prepoznati, samo onaj ko ne zeli, iz straha ponajcesce, ali i iz Ega. Nisam sporila ni cinjenicu da su preporuke autora teksta lekovite, ali ostajem pri stavu da mere za izlazak porodice iz ovog zamesatenija, nisu celovite i nece dati resenje, ukoliko svih 5 emocija nije postedjeno autoritarnosti.
            http://www.porodicnibukvar.com

            Naravno, roditelji ne mogu biti jedini krivci, jer im je plisane vaspitne modele nametnuo onaj isti zakonodavac koji h sada naziva jedinim krivcima, a koji ce ih stoga dobrano sankcionisati.
            Da im se to ne bi desilo, ja ih zdusno upucujem na put na kome ce sacuvati porodicu i izbeci oduzimanje dece i druge oblike kaznjavanja.
            Prema tome, draga Natasa, receno nije u suprotnosti sa temom, naprotiv.
            Nadam se da sam ovom prilikom bila blize vasem poimanju stvari.Sve najbolje.

        • јун 05, 14:16 Natasa

          Razumem ja vas, ali ja prosto ni ne verujem da takvi roditelji i takva deca mogu biti potpuno “izleceni” mogu se te posledice ublaziti. Prosto i jednostavno mislim da neke price tu ne pomazu posebno. Da li ste uopste videli da se takvi slucajevi izlece….ne jer i savremena psihologija je biznis, sto te duze mazim i zavlacim duze si mi musterija, a na kraju se zavrsi sa lekovima/drogom, niko vise danas ne koristi sok terapiju direktnog otvaranja ociju. Moje misljenje je da takvi roditelji treba da otvore vrata trecoj osobi koja bi detetu u odnosu 1:1 stvorile strukturu i radili sa detetom neke druge stvari i igre koje su takvom detetu nepoznate, a od roditelja zahtevati i kontrolisati ih da to slede. Znate tu u samom startu i pri promeni bice raznih emocija, ali to treba jednostavno preziveti. Kad se dete zapusti kroz vreme tu mora “sokom” da se odreaguje. Uostalom gledali ste sigurno pragram “Supernanny” i uvek je profil roditelja isti, istina je da su to programi, ali ipak su deca za vreme boravka bivala primetno uvedena u red. U Holandiji je na pr. je bilo porodica koje su odustale nakon jedne emisije od daljeg ucestvovanja. Slazem se ja sa vama da je Milicina metoda nesto sto bi trebalo biti opsteprihvaceno, no nju podrzavaju oni koji i prirodno jesu takvi. Ovakvi ne kucaju na njena vrata.

          Одговорите на овај коментар
  2. јун 01, 12:35 #2 Mira Milosevic

    I jos da dodam, koja god , od 5 emocija, da je ugrozena sa 5 pobrojanih modela, produkuje patoloske promene koje g-dja Maksimovic potvrdjuje statistikom. Aresija je posledica naslojene ljutnje, autogresija potisnute ili pak naslojene, sve zavisno od toga u kojoj je preteznoj emociji dete rodjeno. da li su roditelji u neznanju negovali dete- krpu ili zvezdu, svejedno, sve ide iz istog cabra.

    Одговорите на овај коментар
  3. јун 03, 02:49 #3 Katarina

    Ma vi niste normalni. Recite to socijalnim sluzbama koje vrse stalno pritisak na roditelje za gluposti, izmisljate jos drustvene mreze, modernu tehnologiju i ostale gluposti i onda su roditielji opet krivi ako dete nema android i najnovije sugave igrice, ako ima opet su roditelji krivi. Ja predlazem da niko vise ne pravi i ne radja decu tako je najbolje. Mi nismo imali nista od svega navedenog pa smo srecni i zadovoljni. Nasi roditelji su isli u njivu dok oni kopaju mi cuvamo ovce, i danas nista nam ne fali, i ako nisu imali vremena za nas. Lupate gluposti, sve su krivi roditelji. Budite prvo roditelj, ocuvajte 5 deteta pa onda pricajte, sistem od roditelja trazi 24 casa da rinta za bednu i sugavu platu da bi roditelj mogao detetu da priusti skolovanje, pa posle opet roditelji nemaju vreme za decu, naravno da ga nemaju, svaka susa moze besplatno da se skoluje samo Srpska deca nemaju nikakva prava.

    Одговорите на овај коментар
    • јун 03, 12:06 Natasa

      Kad kazete da “priusti skolovanje” ja mislim na privatne casove. U moru informacija i dostupnosti na jedan klik zalosno je da danaslja deca masovno imaju paralelne skole….a zasto, samo zato sto roditelji NE ZELE da se bave decom. I da, slazem se sa vama da srpska deca nemaju nikakva prava, jer velika vecina roditelja placa casove da bi deca imala petice, njima trebaju petice i “formalno znanje”. Oni ne zele da deca uposte imaju iskustvo sticanja znanja. Da roditelji su ti koji im uskracuju znanje na ustrb “obrazovanja”. A to vama vase dete kaze da ste krivi ako nema android i igrice i da zbog toga ne moze sigurno da uci, a vi se palite na jevtine decje manipulatorske trikove. E takvima ne vredi uslovljavati sa 15 ako ste ih navikli od rodjenja na “ti okom a ja skokom”

      Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.