Врло добри ђаци и ове године биће у великом проблему да упишу жељену средњу школу

март 27 17:25 2017

Врло добри ђаци и ове године биће у великом проблему да упишу жељену средњу школу, јер су оне најбоље резервисане само за одликаше. Ђаци који не остваре одличан успех не могу ни да приђу највећем броју гимназија, а исто важи и за најатрактивније стручне школе. Зато је јурњава за петицама, уместо за знањем, постало правило школовања.

 


Завршавање основне школе стресно је само по себи. Ипак, већу главобољу задаје упис у средњу, а то нарочито важи за ученике који су последње четири године завршавали са врло добрим успехом. И то не само зато што је за њих немогућа мисија уписати највећи број гимназија, а нарочито београдских, већ и зато што иоле тржишно атрактивне стручне школе попуњавају само ђаци са петицама, као јединим оценама у ђачкој књижици.

Миодраг Сакић, професор из Форума београдских гимназија, каже за “Блиц” да од 18 градских гимназија врло добри ученици не могу да се упишу у најмање 12.

– Најнижи број поена за упис у те гимназије био је 88. Они који заврше основну школу са врло добрим успехом често на прва три места жељених школа ставе гимназије, неретко и најјаче, али то ни на Марсу не би успели. И родитељи су тога свесни – каже Сакић.

Постоји и гомила стручних школа које по рејтингу имају ранг гимназија, па су тако недоступне готово за све осим за одликаше. Сакић наводи да су такве Прва економска школа, Медицинска, Правно – биротехничка …

Навала на медицинске школе

– За врло добре ђаке има места у Електротехничкој школи “Никола Тесла”, али и ту има смерова који су доступни само најбољим ученицима. Атрактивне профиле, попут рачунарства, медицинских уређаја или авио смера у Драпшину, ђаци са врло добрим успехом не могу да упишу. Све то није нелогично, јер логично је да бољи ђаци имају боље шансе – додаје он.

И Милорад Антић из Форума средњих стручних школа слаже се да су врло добри ученици у великом проблему када дође на ред упис у средње школе. Он наводи да су најбоље стручне школе још атрактивније за вуковце од гимназија и да у њих не може крочити малтене нико осим ђака са одличним успехом.

– Смерове попут информационих технологија, фармацеутских, административних и медицинских техничара не попуњавају врло добри. На пример, за упис на смер фармацеутски техничар у неким школама било је потребно и више од 100 поена (вуковци, максималан број бодова на матурском испиту и освојене награде на републичким такмичењима, прим.аут). Са друге стране, гимназије у мањим срединама је тешко попунити – наводи за “Блиц” Антић.

Он каже да се врло добрим ђацима не пружа велики опсег занимања и да су им на располагању школе неки смерови у машинским школама, погонски техничар у електротехничкој школи, железничка школа и слично.

– Прву, Другу и Трећу економску уписују само најбољи. Исти је случај и са смеровима у медицинским школама, чији су ђаци изузетно тражени у Немачкој и Аустрији, без обзира да ли је реч о медицинским техничарима, бабицама или фармацеутима – каже он.

Чак 50 одсто ђака су одликаши

Места увек има у пољопривредним школама, за које нема довољно заинтересованих, иако је стратегија државе да ту област развија и улаже у њу. Такође, врло добрим ђацима преостају трогодишње школе, у којима су повећане квоте за упис.

Како су се врло добри ђаци нашли у ситуацији да само попуњавају места у школама које нису довољно атрактивне? Одговор на то питање јаснији је ако се узме у обзир податак да чак 50 одсто ђака завршава основну школу са одличним успехом, а 45 са врло добрим. Само пет одсто ученика има добар успех. Наравно, овде се поставља питање да ли треба преиспитати критеријуме за оцењивање, или смо толико напредовали да су нам деца “чиста петица”, талентовани та све предмете и области.
– Нема сумње да има превише одличних ђака и да су снижени критеријуми. Ипак, то не важи само за одличне, већ и за врло добре. Ластиш је код одличних више опуштен, него код врло добрих. Ипак, основна школа не сме да буде судија младој личности, већ треба да васпитава и припрема за оно што следи – објашњава професор Миодраг Сакић.

У Министарству просвете наводе да врло добри ђаци приликом уписа у средње школе могу имати између 78 и 92.86 бодова од максималних 100.

– По досадашњим статистикама око 90 одсто укупног броја ученика који су завршили основну школу упише средњу школу која представља једну од прве три жељене школе са листе жеља – наводе у кабинету министра просвете Младена Шарчевића.

Извор: Блиц
  Categories:
напишите коментар

5 коментара

  1. март 27, 23:07 #1 Anna

    Treba onda samo zamisliti pod kolikim su pritiskom ta deca i koji stepen moći nad njima može da pokaže prosečan nastavnik. Ne bila im u koži.

    Одговорите на овај коментар
  2. март 27, 23:21 #2 Maraja

    Ja stvarno ne zelim da poverujem da je ovo istina, iz razloga jer sam ja bila uvek jak vr.dobar djak, iz razloga jer smo ucili da bi imali znanje, konkretno razmišljali svojom glavom, a usput snalazili se ….zavrišila sam fakultet, a ti isti odlikaši naravno ne svi mislim na bubulace koje su znale gde je zarez a gde tacka, nisu stigli ni do prve godine jel ne mozes nabubati 900 strana bar mislim da ne moze. jer ja svoje dete ucim da razmislja i ne nije vr.dobra odlicna je na granici ali znate li gospodo da ubijate deciju maštu ili po modernom kreativnost, pre smo hteli da budemo doktrori, vatrogasci ucitelji i mnogo jos plementih zanimanja koja su sada postala nazalost samo to zanimanja bez malopre pomenute mašte.

    Одговорите на овај коментар
  3. март 28, 01:40 #3 Miki

    Rešenje je prosto – prijemni ispiti ili standardizovani testovi kao u razvijenim zemljama, pa da se vidi ko je zaista nešto naučio a čija je mama dobra sa profesorima.

    Одговорите на овај коментар
  4. март 28, 07:48 #4 Vesna

    Ubiste nam decu….da li ocekujete da ce onaj ko upise sta mora a ne sta voli da bude sutra uspesan u poslu …pa nece ,cemu klasifikacija za srednju skolu sami se oni klasifikuju kad se stigne do fakulteta nema potrebe da to neko drugi radi…nisam jos cula da dovoljan ucenik hoce da upise fakultet…uostalom ovde se diplome kupuju tome stanite na put…

    Одговорите на овај коментар
  5. март 28, 12:06 #5 Tamara

    Mislim da bi dobro resenje bilo promena kriterijuma pri upisu u srednje skole. Ne znam kakav je sada odnos bodova koji se nose iz osnovne skole i sa male mature (kad sam ja upisivala srednju skolu bilo je 60 iz skole, 40 sa prijemnog), ali moglo bi da se definise da iz skole moze da se ponese max 20 bodova, a sa male mature / prijemnog 80. Time se minimizira uticaj stancovanih petica, a mozda se posle nekog vremena i smanji pritisak na nastavnike da ih stancuju.
    Takodje, smatram da bi bilo dobro da se vrate prijemni koji bi se polagali po srednjim skolama. Ovako sa distance imam utisak da su rezultati takvih ispita bili mnogo realniji.

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.