За родитеље – порука једног учитеља

Много се говорило (и још се говори) о томе колико се образовни систем и однос деце и родитеља према едукацији и едукаторима у новије време променио. И то не на боље. Сви се са носталгијом сећају неких, и не тако давних времена када је учитељ уживао поверење и поштовање целог друштва и када се није могло замислити да родитељ, а камоли ђак макар и помисли да подигне глас у разговору са професорима. Данас, у свету, учитељи се у сфери образовања задржавају у просеку 4,5 године, бежећи главом без обзира из просвете у неке друге, хуманије професије. И већина њих као разлог за одустајање наводи немогућност да се изборе са, пазите сад, не децом, него родитељима!

Код нас то време још није дошло, из простог разлога што променити професију није ни једноставно ни лако онима који су овај пут изабрали због љубави према деци и подучавању и због жеље да, утичући на оне на којима свет остаје, барем мало помогну да планета на којој живимо постане боље место.
Наравно да је систем пре 50 година био лош. Не желимо учитеље који ће носити прут у школу и децу дисциплиновати плашећи их гомилицом кукуруза која стоји у сваком углу учионице. Ми, заправо, не желимо да их дисциплинујемо, то је посао родитеља. Ми желимо да на часу имамо лепо васпитано дете, којем родитељи сваког дана усађују жељу за знањем. Само од такве деце можемо извући максимум и помоћи им да остваре свој пуни потенцијал.

Шта је то што би учитељи желели да родитељи знају?

За почетак, ми смо учитељи, не дадиље. Ми смо учитељи професионалци који раде са децом свакога дана и често видимо вашу децу у другачијем светлу него што их ви видите. Ако вам дамо савет, не одбијајте га. Усвојите га и примените на исти начин као што бисте усвојили савет лекара или адвоката. Сусретала сам се са родитељима који напросто нису хтели да чују ништа негативно о својој деци, али је понекад добро прихватити благовремени савет да би се избегли проблеми који касније могу имати веће последице.

Верујте нам. Када бих рекла родитељима да њихово дете има проблем са понашањем, скоро да сам могла видети како им се коса диже на глави. Одмах су спремни да бране своје дете. Највише ме наљути када кажем мајци да је њен син нешто лоше урадио а она се окрене њему и пита га: “Је ли то истина?” Па, наравно да је истина! Управо сам вам рекла. Молим вас, немојте тражити да његов друг или другарица из разреда потврде да ли се то заиста десило. То ће само понизити учитеља и ослабити сарадњу између учитеља и родитеља.

Не тражите изговоре! Ако заиста желите да помогнете свом детету да буде успешно, престаните да га оправдавате и тражите изговоре за сваки пропуст или лошу оцену. Наравно да постоје објективне ситуације које могу спречити дете да на време заврши задатак, али то може бити изузетак, никако правило. Јер, ако од малена науче да уместо да седну и загреју столицу решење траже у заобилажењу обавеза, шта мислите, како ће се понашати кад одрасту? Па исто тако, наравно!
Молим вас, не говорите учитељу неистине, нарочито не пред својом децом. Замислите ситуацију у којој родитељ долази у школу на разговор са учитељем и, у жељи да оправда своје дете (или себе) свесно заобилази истину, и то пред дететом. Да ли знате да сте ви свом детету узор? Ако ви говорите неистине, порука коју њему шаљете јесте да је у реду лагати. Да ли желите дете које ће вас сутра лагати?

И најважнија ствар коју никако не смете заборавити, ваша деца су ваше огледало! Ако на час дођу без домаћег задатка, учитељ скоро никад неће окривити дете, већ родитеља који је дозволио да се то догоди. Ви сте га одгајили, ви му усадили основне вредности, од вас је научио шта је важно у животу. Зато, ако вама није битно да задатак буде уредан и лекција научена, неће бити важно ни детету. Обрнуто важи још више. Ваша посвећеност детету и његовом образовању најбољи је мотив сваком ђаку!

Аутор: Александра Цвјетић

напишите коментар

48 коментара

  1. септембар 22, 06:49 #1 Анонимни

    Od kada je to skola zagubila obrazovno vaspitni karakter? Cesto se pitam zasto deca idu u skolu ako roditelji moraju da revidiraju i objasnjavaju lekcije. Odavno je u modernim sistemima obrazovanja, model ponasanja profesora i dece u ucionici, prestao da bude ex catedra sistem. Radi se na interaktivan nacin. U mnogim zapadnim kulturama roditelji i ne znaju sta deca uce. Odveli bi ih u ludnicu kada bi sa decom radili domace zadatke, ili kod kuce objasnjavali lekcije. Znam da je problem u planu i programu koji donosi prosvetni savet ili ministarstvo prosvete, ali da li je neko zaista procitao bilo koji udzbenik i uporedio sled lekcija. Tako se desava da se simetrala ugla iz matematike radi pri kraju petog razreda, a u knjizi za OTiIO to znanje se ocekuje vec krajem septembra. Ako pocnem da nabrajam deci nepoznate pojmove kao sto su standard, tehnologija, vaseljena ili arhaicne izraze na srpskom ili besmislene delove mikroskopa, kraja nece biti.
    Kako bilo ko moze da ocekuje od dece da na miru sede i slusaju nesto sto ne razumeju? Ocekujete postovanje, s pravom. Da li ste se ikada zapitali da li su sva deca podjednako tretirana ili svako ima svoje pulene, sto je ljudski? Neko je vise, neko manje simpatican, neko muca, nekome treba vise vremena da da odgovor. A vremena uglavnom nema, jer je u ucionicama po tridesetoro djaka.
    I kakvi bi to roditelji bili kada ne bi verovali svojoj deci? Odakle ta potreba da sebe stavljate na pijedestal i delite etikete bez prava zalbe i provere navedenog? Autoritet se tako ne stice. Zasluzuje se radom, postenjem, trudom, iskrenoscu, dobrotom.

    Одговорите на овај коментар
    • септембар 22, 08:08 Анонимни

      Ako vi cekate da vase dete bude tek u skoli vaspitano, onda mi je stvarno zao vaseg deteta. i jos nesto, prirodno je da deca koriste lakse zaobilaznice, i takodje da se koriste “dobrim” lazima kako bi jednostavnije dosli do cilja, tako da nikako ne treba slepo verovati deci, i odmah sumnjati u istinost iskaza ucitelja, sve se to da proveriti, ali se ne treba “raspravljati” pred detetom. Zivim na zapadu, i nikako se ne mogu sloziti sa iskazom, da ako pomazem detetu kuci da stekne znanje, zavrsicu u ludnici, stvarno ne znam o kom zapadu vi pricate. Potpuno razumem zabrinutost ucitelja.

      Одговорите на овај коментар
    • септембар 22, 09:31 ...i roditelj i učitelj

      Pročitajte pažljivo tekst ponovo. Nije rečeno da roditelj treba da radi sa decom zadatke (neki ga urade i umesto deteta- nego da kontroliše i vodi računa da li je urađen, dok dete ne stekne samostalnost i naviku da to radi i bez kontrole. Škola nije izgubila vaspitnu ulogu, jer nije vaspitanje samo lepo ponašanje- ono se uči i van škole. Eh, ta škola, zar stvarno mislite da se od dece očekuje da nešto znaju a da im se to prvo ne objasni i pokaže, bez obzira što se to radi i iz drugih predmeta a ne u isto vreme (uglovi se rade i u nižim razredima a i tehničkom im to treba za crtanje). No, valjda postoje i prethodna znanja i iskustva na koja se novo znanje može nadograđivati. Kaže u komentaru Anonimni i pita se …da li je neko pročitao…pa naravno da jeste, hiljadu puta, o tome se razgovara i korelira koliko je moguće i dozvoljeno, ali prosto ne može da se menja, ili se menja ali ne zapisuje tako (administracija se strogo kontroliše i to na 5-6 nivoa, čega nema ni u jednj drugoj profesiji). U svojim primedbama je stotinu puta već rečeno i ukazivano kreatorima programa…Mnoge delove gradiva deca čuju i vide na jednom nivou, npr o prirodnim pojavama, a kasnije uče u višim razredima, npr o elektricitetu. Niko ne očekuje da dete sve odmah i sasvim razume, zato postoji postupnost, sazrevanje, ponavljanje, proširivanje znanja…Danas je škola interaktivna, i to najviše u nižim razredima, to je nauka, i nisu deca jednako “tretirana” jer i ne treba, čak postoje i individualni planovi rada sa decom , praćenje napredovanja svakog deteta, korelacija među predmetima u višim razredima…Primer sa delovima mikrospkopa: ne treba napamet i bez razumevanja, naprotiv, mikroskope koriste u V raz. una časovima biologije, a funkcionisanje , optičke principe uče u VIII. kad naravno treba i da razumeju…a to što se delovi zovu okular ili objekat…pa to je jezik nauke, a za strane reči postoji i rečnik, važno je da dete potraži a ne da mu se servira gotovo, kao ručak, to se zove osposobljavanje …a to rade sa nastavnicima. E, sad, ovde ovo deluje nabacano, suština je, neko će reći to što nije svuda tako, što nema svaka škola i svaki pojedinac takav pristup…Danas su u razredima učitelji koji su školovani tako da rade…a i stariji su “doškolovani ” na raznim seminarima i vežbama koje uče pod obavezno do kraja svog radnog veka. Akcenat na savlađivanju gradiva je aktivno učestvovanje dece u tom procesu…a ne predavanje , bar u osnovnim školama. Ni dete kod kuće ne bi usvojilo ni jednu veštinu ni naviku (spremanje, pranje zuba, neke poslove, ponašanje u društvu, itd itd) da je samo slušalo “predavanje roditelja” da to treba i kako treba…(primer sa laganjem je vrlo ilustrativan).
      Kada se gleda samo spolja, ne može se videti “život” u učionici…i nije objektivna samo slika deteta…da, tu su i drugi problemi sa programima, brojem dece u odeljenju, neopremljenost škola…ali ima i divnih primera saradnje sa roditeljima … gornji tekst je jako dobronameran, kao uostalom i svaki savet roditelju u vezi sa detetom, ali je uvek izgleda lakše da se zauzme”gard” , da se izvlače kontraprimeri, da se osipa paljba na učitelje, a oni, bar većina, uprkos svemu lošem u našem društvu istrajavaju i dovijaju na razne načine da se sa narastajućim problemima i izbore na ljudski način. Pitati pred decom “Je li istina to što učitelj govori” jeste fraza ali ima težinu koja poražava, ponižava…a vaspitno je to što je u razgovoru sa roditeljem prisutno i dete, to je vidite, pravo koje učitelj poštuje, pokušava da zajedno reše neki problem, da dete shvati…
      No, ima roditelja i dece koja poštuju rad učitelja i nastavnika, ali izgleda da su manje “glasni”. Zahtevati posvećenost učitelja deci a ne biti roditelj posvećen svom detetu u najmanju ruku nije fer- pre svega prema sopstvenom detetu.

      Одговорите на овај коментар
      • јул 20, 23:06 Србољуб

        Желео бих да Вам поставим једно просто питање, на које не верујем да ће те имати одговор. А питање је јако просто и једноставно као на пример “Колико су 1 плус 1?”. Зашто је из школства избачен предмет “Домаћинство”? Ја имам 43 године. Своје детињство сам провео у једној хармоничној породици где сам стицао сва ова предзнања о пословима које треба обављати у кући. Када сам пошао у школу, похађао сам је у средини где се нису радвајали мушки и женски послови. Уз тај животни ритам сам и ја растао потпомогнут истим ритмом од стране родитеља (поготово мајке). Од петог разреда сам променио средину живљења и наишао на људе који су били затуцани балканци и који нису схватили реченицу “Брачна равноправност” а о којој сам ја са 12 година знао више од њих, само нисам знао да се то тако зове. У петом разреду сам почео са предметом “Домаћинство” у којем нисмо учили само да веземо и хекламо (мада данас поред свега и то знам), него смо учили све ове поделе послова у породици и о пословима за малолетне чланове породице. Учили смо о много чему, али нам наставник није долазио код куће, него је то био обавезан предмет у школи. Што данас није случај. Данас још много тога, нажалост деце, није случај. Али то такво стање некоме из министарства просвете одговара. Одговара му да нам деца постану неписмена а били смо најобразованија нација на Балкану и у ЕвропиЗа коју годину ћемо дочекати судбину америчке деце која и данас тврде да млеко расте на дрвету. Да Швајцарску траже на месту Аустралије, Шпанију на месту Британије и тако даље и тако даље. А у том предмету “Домаћинство” се учило баш оно што је потребно да би се деца развила у праве људе. Не видим да је икоме тај предмет донео лошег у животу, па ни мени. Данас сам самохрани отац који издржава једног мушкарчића од 12 година. И све наведено са овог сајта, сам га ја научио до дана данашњег. Где је у томе била школа? За неке ставке сам, у истину, и пожурио јер је мој син брзо напредовао и неке ставке је брже савладао. Од његовог првог разреда сам желео да иде на предмет “Грађанско васпитање” како би и у школи допунио оно шта је понео од куће. Али… Некоме се није долазило на посао за једног ученика коме треба предавати “грађанско” јер је мој син од 1-4 разреда био једини којиј е уписан за тај предмет. Сви “Верници” су своју децу уписивали на “Веронауку” а свакога дана исти ти родитељи псују Бога, Цркву, Кандило, Олтар, Богородицу….и остале свеце и реликвије. Наравно, то деца слушају и упијају јер им је то једини извор васпитања. Па тако нити постадоше верници, нити постадоше васпитани грађани. А необорива чињеница је да су нам деца неваспитана и безобразна, глобално гледано. Има изузетака али у веома малом броју. Историју су скратили за 60%, а историју Срба за 50%. И да не набрајам даље да се у тој књизи нигде не спомиње “Олуја” као терористички акт Хрвата (Усташа). Али у хрватским уџбеницима стоји та “Олуја” као домовински рат против српских агресора. Мало сам се више удаљио од теме, али све ово је ствар васпитавања деце, и духовно и матерјално.
        Укидањем предмета “Домаћинство” је скинута обавеза државе да васпитава децу, већ је та обавеза у тоталу препуштена родитељима. А родитељима су угрожена права на посао, зараду, исхрану деце… и поред свега тога, родитељима се намећу други проблеми услед којих нису у могућности да још и васпитавају своју децу. Знам особе које су такође самохрани очеви који, као и ја раде у надници од 7 – 19 часова и увече када дођу кући, једва да успеју да пољубе дете у главу. Живот гази и нас, а и децу са нама. Ја лично успевам да своје дете изведем на прави пут и ако ми школа у томе не помаже. Али зато гледам другу децу која већ у овом узрасту знају за разне чатове, камере, телефоне и да не набрајам даље а могао бих до ујутру тако. У школама нам се све више појављује и адолесцентни криминал, порнографија, насиље…. И све је то производ Нео-Западне културе коју нам намећу а сами се боре против тога. И онда ви кажете да је лакше “da se zauzme”gard” , da se izvlače kontraprimeri, da se osipa paljba na učitelje…” Има ли неког контрапримера у целом мом тексту? Или су то реалистичне слике данашњице? Просветна инспекција (Просветни саветник) у овој земљи постоји али само на папиру. Никада се и нико од њих није усудио да напусти своју столицу у канцеларији и спроведе контролу у школама, и види шта се заправо стварно дешава по школама. Држава је поставила школског полицајца коме је дужност да са помоћним радницама испија кафе и уговара личне састанке. А ипак се догоди малолетничко насиље у школи. Да ли је ово био антипример? Да ли је малолетник насилник лепо васпитана особа која је “лепо понашање” понела из куће и допунила га у школи? Да ли је средњошколац наркоман дрогу добио у школи или на улици? Зашто се школе у Русији закључавају за време наставе а код нас ђак може и да не дође на час и да за време часова посећује кафиће којима је законом забрањено да се налазе у близини школа? А у тим кафићима се свашта дешава. Да ли је то неоснована “паљба” по просвети или су то де факто дешавања наше данашњице везано за школство? Све ово спада под предмет “ДОМАЋИНСТВО” којег је држава избацила због не знам чега. Лично сам огорчен на само школство, на сам рад многих просветних радника (не свих). Држава је деци дала демократију коју она веома добро искориштавају у своју корист а на штету прво родитеља а онда и друштва у опште. Па се онда питамо откуда многе системске грешке, а најмање грешке су у деци. Њима су руке одвезане а права и превише допуштена тако да не сметано могу да раде шта им је воља (Као пуштени с ланца). Не бих да пишем више јер имао бих заиста да пишем до Нове Године. Размислите Господине, или Госпођице аутору овог текста “…i roditelj i učitelj” о свему шта сам написао. У мом тексту су јасно изражени узроци и последице узрока, као и последице пасивности државе као основног инструмента у васпитавању деце, а онда и деградирању родитеља у друштву. То о чему Ви пишете су фразе. А ово о чему сам ја писао су свакодневне и видне, необориве, чињенице. Родитељ сам па знам и видим јер ме као родитеља занима куда иде моје дете. Ви! Уместо што седите и забављате овај народ, покрените се и учините нешто конкретно по питању деце у друштву. Ако то нисте у могућности, или нисте довољно школовани за такво шта. Онда се искључите и радите оно за шта сте оспособљени и оно у чему сте најбољи. У овој теми то очигледно нисте. Деца су широк и преширок појам. Науче се и коњи да вуку рала, али сваки коњ је персона за себе. И на основу популације и глобалних проблема, траже се решења. А Ви износите само скраћене чињенице, фразе које одговарају само Вама и вашим читаоцима. Проблем деце је много већи од онога каквим га представљате. За Вашу информацију, ја имам само средњу машинску школу и поред ње, основну, животну школу опстанка и преживљавања. Та друга школа ме је научила свему, а њу данас у школама не уче. На жалост не више. Зато се и распадамо као друштво јер нам је поремећен систем вредности. Ви знате ко је томе кривац, а знам га и ја. Зна га и велики број српске нације. Али појам “Деца” се кроз закон и медије провлачи само када су у питању нечији лични интереси, а не интереси од општег значаја за друштво. Не желим више да Вам причам ни о чему. Себе сматрате паметним али то не игра улогу у одређивању квалитета неке особе. За то је потребна ставка која се зове морал. То ретко ко данас има.

        Одговорите на овај коментар
        • март 15, 04:11 Maja

          A vi provereno znate da americka deca misle da mleko raste na drvetu i ostale stvari koje ste napisali. Varate se dragi Gospodine, iz prve ruke vam saljem ovu informaciju. Deca u Srbiji su preopterecenja nebitnim informacijama pa i ono sto nauce kratkog je trajanja i totalno nespremni i bez imalo prakse izlaze na trziste rada.

          Одговорите на овај коментар
    • септембар 22, 10:23 Lajos

      Da tačno ! Samo ako DECA VASPITANO PRISUSTVUJU NA SVAKOM ČASU, ONDA NIJEDAN RODITELJ NE BI TREBAO DA POMOGNE OKO LEKCIJE !!!!!!
      Ali danjašnja deca pre će izmisliti svakakve “FORE” kako bi nastavnika videli kako izgubi kontrolu…. Iako još to mogu i snimiti to je NAJ NAJ……

      Одговорите на овај коментар
  2. септембар 22, 06:52 #2 Анонимни

    Bas lepo receno

    Одговорите на овај коментар
  3. септембар 22, 08:18 #3 Gradjanin, otac troje dece

    Prvo bi morali da znate da u svakoj, iole normalnoj zemlji, vas ucitelje kontrolisu oni koji vas placaju, to jest, poreski obveznici, s obzirom da ste korisnici budzeta. Ja sam jedan od privilegovanih, koji je imao srecu da studira u Americi. Nakon zavrsetka svakog semestra studenti su ocenjivali svoje profesore. Nije ni cudo sto su im predavanja kvalitetna i sto je obrazovanje u inostranstvu vrhunsko. Ko vas kontrolise?
    Dovoljno je samo da procitate uvode u udzbenicima za vise razrede osnovne skole, pa da ostanete zaprepasceni. Kad je moja generacija zavrsavala srednju skolu, najbolji ucenici su upisivali medicinu i tehnicke nauke, a oni najgori predagoske akademije i vise skole, jer nisu imali gde drugde. Nelogicno je ocekivati od takvih ljudi da u kasnijem zivotu i radu pruze bilo kakav kvalitet. Ako ovome dodamo i spregu sa politicarima sa sega-mega fakultetima, onda je jasno zasto nam je obrazovanje u ovakvom stanju. Uve imajte na umu da skola nije samo obrazovna vec i vaspitna institucija. Sto se tice plata, na koje stalno kukate, moj licni utisak je da ste preplaceni, u odnosu na vreme provedeno na poslu. Imate zimski, letnji i dva kraca odmora. Nemate osmocasovno radno vreme, niti petodnevnu radnu nedelju. Bolje da ne pocinjem da govorim o efektima vaseg rada. Koliko dana godisnje strajkujete i upozoravate na strajk skracenjem casova?
    Da li ste svesni da pravite klasne razlike medju decom? Da li ste svesni da spadate u najkorumpiranije profesije u ovom drustvu?
    Da li je ikada, iko testirao vase znanje? Koliko vas govori neki strani jezik? Koliko vas moze da vidi na internetu sta se desava u obrazovnim sistemima visoko razvijenih zemalja? Preporucujem da procitate tekst iz Guardian-a da petogodisnjaci u britaniji pocinju da uce programiranje. Mi se za to vreme bavimo narodnom tradicijom, veronaukom i ostalim “izbornim predmetima”. Da li ce neko od ucitelja znati da mi objasni zasto smo po svim merilima i testovima najnize rangirana nacija u Evropi?
    Umesto pozdrava, dacu vam savet da vise obratite paznju na decu, a manje da drzite lekcije njihovim roditeljima, jer hteli vi to ili ne, oni su vasi poslodavci.

    Одговорите на овај коментар
    • септембар 22, 09:46 anonim

      Ja sam roditelj dvoje dece, jedan od najboljih djaka dokazano jake gimnazije koji je svesno postao prosvetni radnik racunajuci unapred na ovakav potcenjivacki stav vecine, pa me to ne pogadja.
      Moje radno vreme ne postoji, tacnije ne prekida se, ja cak svakodnevno sanjam ucenike. Patim sto inteligentna deca od mene ne uspevaju da prime ni trecinu onoga sto na svakom casu planiram da pruzim, jer nisu nauceni da saslusaju i razgovaraju, vec prekidaju kad koga hoce, pricaju o cemu god hoce kada god im to padne na pamet, pokusavaju na razne nacine da privuku paznju, nemaju svest o tome da im pricam nesto bitno za njih i, naravno, ne prihvataju kad im to objasnjavam.
      Neciju vrednost, koristeci civilizacijsko iskustvo do kog sam preko knjiga dosla, ne bih procenjivala kroz novac, posebno ne necije znanje, a posto vama od oblasti duse bolje ide tehnika, objasnicu Vam matematicki: ako neko prica, ne moze da me u isto vreme cuje; ako je oko nekoga buka, ne moze da me cuje sta pricam; ako neko ne cuje sta govorim, ne moze da mi pruzi povratnu informaciju da li mu je nesto jasno, a posebno ne moze da anagazuje svoju istrazivacku i kreativnu sposobnost i postavi neka dodatna pitanja; ako mu roditelj prica da sam neznalica i nesposobnjakovic, nece mi verovati da pricam istinu koja je od znacaja za njega.
      Meni je sve jasno: sta su vrline, prave vrednosti, obrazovanje, kultura, zasto moja radna nedelja traje mnogo vise od propisanih 40 sati, a prvo na umu mi je da novcana nadoknada za ono sto obavljam svakako nije ekvivalent na pocetku recenice nabrojanih cinjenica.
      Roditelji treba da odluce: zele li dete potkovano znanjem, sto je tezi put za sve, ili hvaljeno i mazeno dete koje ima znanje mediokriteta, sto je lakse za sve i plus otvara prostor kolegama za dodatnu zaradu drzanjem privatnih casova.
      A ako je vase dete zaista dopalo ruku nekom nastavniku koji ne vlada znanjem i metodikom, potrudite se da gaspasite.

      Одговорите на овај коментар
    • септембар 22, 10:20 uciteljica

      U Vasoj prici ima elemenata istine, jos ste u boljoj situaciji od ostalih komentatora jer ste upoznati sa sistemom obrazovanja u Americi ( s’ one strane katedre). Ali sve to Vam ne daje za pravo da generalizujete stvari, jer pedagoske fakultete ne upisuju samo najgori ucenici, jer nasa profesija nije najkorumpiranija, jer Vi niste kompetentni da govorite o stvarima koje ne poznajete (nase radno vreme, nase profesionalne obaveze, nase odmore).Mi nismo radnici za trakom u nekoj fabrici i nas posao je mnogo kompleksniji od Vaseg vidjenja istog. Kada govorite o efektima naseg rada ocekujete da mi kreiramo vasu decu, u potpunosti, a kao sto i tekst kaze, mi ih pre svega obrazujemo, a porodica je tu da ih pre svega vaspita. Rezultati raznih testiranja nisu zadovoljavajuci jer se nas sistem obrazovanja razlikuje dosta od onog na koji su se oslanjali kreatori tih testova, a s’ druge strane oni su ogledalo naseg ucenika ”kampanjca’, a za to nikako ne mozete da optuzite prosvetnog radnika,ni u prvom ni u drugom slucaju. Nadam se da ste shvatili moje objasnjenje. Mi nemamo nista protiv roditelja, naprotiv, ali u vecini slucajeva roditelji djaka sa losijim rezultatima ne prihvataju taj neuspeh na pravi nacin, vec je lakse da se optuze oni najmanje krivi, kao i za sve u ovoj banana drzavi. Ne kazem da svi fantasticno obavljamo svoj posao, ali verujem da se svako od nas trudi kao i bilo ko iz neke druge profesije na svom poslu. Napadi na nas su prevazisli sve mere, jer su sad svi pametniji od nas, i oni koji nas kontrolisu a nikad nisu bili u razredu a i roditelji sa par razreda srednje skole, pa nam, koliko vidim ostaje samo da zanemimo na ovakav bezorazluk, jer kako neko rece, ono sto o drugima govorimo, najvise govori o nama samima. Ja necu da se borim protiv ovakvih stvari, samo cu da nastavim da s ljubavlju obavljam svoj posao. Svako dobro, roditelju, pre svega gradjaninu.
      Seoska uciteljica.

      Одговорите на овај коментар
      • септембар 23, 08:42 pupulina

        Gospođo učiteljice ne podcenjujete nikoga a “niste radnici na traci u nekoj fabrici”…mnogi radnici na traci su završili više škole i fakultete pa rade ono što moraju…posao koji neko obavlja ne predstavlja stepen njegovog obrazovanja…inače učitelji i učiteljice prilično favorizuju svoje učenike u zavisnosti koliko su roditelji spremni na “saradnju”.Tako beše kada sam ja išla u školu,tako je i sada….i doveka http://zelenaucionica.com/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif

        Одговорите на овај коментар
        • септембар 24, 11:45 uciteljica

          S’ duznim postovanjem pupulina, niste razumeli moj komentar. Zao mi je sto je “toliko” ljudi zavrsilo visoke skole i fakultete, a nisu u stanju da razumeju jedan krajne pozitivan komentar, bez obzira gde rade. Ja sam poslednja koja potcenjuje necije obrazovanje, niti se vodim time da u fabrikama za trakom rade “losiji i manje kvalitetni ljudi” od visokoobrazovanih (a i takvih ima medju njima,kao sto kazete). Kada sam ih spominjala, pre svega sam mislila na kompleksnost njihovog posla u odnosu na nas, ako me razumete, a ne na njihovo “neobrazovanje”. I da ne bude da smo mi prosvetari najpametniji, eto, priznajem da ne razumem bas najbolje Vas komentar o favorizaciji ucenika (mislim da to nije TEMA diskusije).http://zelenaucionica.com/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_mail.gif

          Одговорите на овај коментар
    • септембар 22, 20:07 Ivana

      sramota

      Одговорите на овај коментар
    • септембар 23, 00:04 Profesor srpskog jezika i književnosti - nezaposlena

      Gospodine, trebalo bi da Vas bude sramota! Da li su Vas u Americi naučili da ne čitate sa pažnjom već samo “preletite” preko teksta i onda delite savete pričajući o porezu koji nije ni u kakvoj vezi sa gore napisanim??? Učitelj ne učestvuje u pripremi školskog programa!!!!!!!!!
      Postoji izraz “close reading” odnosno tekst koji je napisao engleski kritičar A.Ričards, tako da bi bilo dobro da pročitate. Prevodi se kao PAŽLJIVO ČITANJE, ne zatvoreno.
      Inače, imamo u Srbiji internet, čitamo vesti…. Ja govorim dva svetska jezika i moram da kažem da većina u Srbiji zna engleski jezik (kompetentni smo da diskutujemo čak i na osnovu Vaših “kriterijuma”)
      Naravno, plate profesora u Americi i plate profesora u Srbiji nisu ni približne kao ni uslovi rada. I ne treba učitelj da ćuti i hvali dete ukoliko dete radi nešto pogrešno samo zbog toga što roditelj plaća porez. Da, promenila se situacija u zemlji u odnosu na Vaše vreme. Sada je teže upisati većinu tzv. društvenih fakulteta u odnosu na tehničke. Izuzetno je teško naći posao zbog politike i stanja u državi. Uživajte u Americi i ne brinite. Doći će stručnjaci iz Srbije koji su kao što je svima poznato izuzetno cenjeni. To nije u vezi sa ovim tekstom, ali ja stvarno ne mogu da poverujem da ste mogli sve to da napišete….

      Одговорите на овај коментар
    • новембар 21, 10:14 jovana

      Prvo da pohvalim autora teksta,pa da se obratim gradjaninu-ocu troje dece.To sto ste skolu zavrsili u nekoj drugoj zemlji,ne daje vam za pravo da komentarisete nesto za sta niste kompetentni.Istina je da prosvetari imaju i letnji i zimski raspust i dva kraca odmora,ali oni slobodne dane mogu da koriste samo tada.Sto se tice letnjeg raspusta,on ne traje tri meseca kao sto “carsija “misli,vec pocinje 30-og juna,a zavrsava se polovinom avgusta(to naravno zavisi od godina staza itd.)Ne znam ko je ucio ili uci vasu decu,ali poznajem mnoge ucitelje i nastavnike koji odlicno govore strane jezike i poseduju znanje za rad na racunaru.Ako dete zna da koriste Internet,zasto i ucitelji i nastavnici to ne bi znali?Ili ste vi gospodine toliko ogorceni na prosvetare,da ih smatrate najnizom klasom?!Prosvetari ne rade samo u skoli,vec i kod kuce.Naravno imaju da pisu pripreme,pregledaju pismene i kontrolne zadatke,ukljuceni su u razne timove itd.Toliko o njihovom “kratkom radnom vremenu”.Da li znate da vecina ucitelja kupuje materijal koji je neophodan za rad,odrice se svojih dnevnica da bi sva deca krenula na jednodnevnu ili visednevnu ekskurziju?Da li znate da radnici u Distribuciji sa 4-tim stepenom obrazovanja,kao i mnogi salterski radnici imaju vece plate od ucitelja?!Da li neko kontrolise rad?Naravno da kontrolisu,pocev od pedagoga,psihologa,direktora,prosvetne inspekcije,pa i vas roditelja.Kao sto u svakom zitu ima kukolja,tako ima i u prosveti i medju roditeljima.Ne mozete govoriti o efikasnosti rada,niti o korumpciji.Zao mi je ako ste imali lose iskustvo u skolovanju vase dece,pa ste osetili i klasne razlike i korumpciju,ali to nije razlog da sve prosvetare “stavljate u isti kos”.I kad ste toliko odusevljeni vasim skolovanjem u inostranstvu,zasto to isto deci niste omogucili?!Umesto pozdrava ,dacu vam savet da vise obratite paznju na vase dete,a manje da kritikujete prosvetne radnije.I na kraju,ako je bas toliko lako zavrsiti i postati prosvetni radnik,odmah se latite posla.Citiram”Sitni su oni ljudi koji uciteljev rad smatraju sitnim”

      Одговорите на овај коментар
    • децембар 05, 12:52 Olivera

      Potpuno se slazem. Pre neki dan sam dobila obavestenje da ce “dopunska nastava biti u Ponedeljak, pretcas”. Potpuno sam razocarana ponasanjem ucitelja.

      Одговорите на овај коментар
    • јануар 20, 12:12 Neprocenjiva

      To o čemu pričate ima svoju cenu – znate, dolazite iz Amerike gde se učenici međusobno sistemski otuđuju od nižih razreda i rastu u mediokritete kojima se lako upravlja. Ko ste vi da procenjujete prosvetnog radnika i njegovo znanje? To što ste nekad bili đak ne znači da znate sve o prrosveti. Naprotiv, ne znate ništa više nego pacijent o stomatologiji posle posete zubaru. Mora da vas je nešto u našem školskom sistemu zabolelo pa ste promenili zubara.

      Одговорите на овај коментар
  4. септембар 22, 08:31 #4 Анонимни

    Svaka čast Vama za uloženi trud i ljubav koju očigledno imate za rad sa decom, ali to nije pravilo. Ne treba praviti stereotip roditelja koji napada, neće i ne govori istinu, kao što ne treba ni veličati učitelja/nastavnika kao jedinog ispravnog, vrednog i dobrog.
    Iz ugla roditelja koji je veoma upućen u rad svog deteta, u situaciji sam da kažem da većina dece uzrasta od 1-4. razreda nema obaveznu nastavu fizičkog vaspitanja, što je u godinama njihovog rapidnog razvoja od izuzetnog značaja.
    Izmene rasporeda časova su svakodnevne, tako da ni sama deca više ne znaju kad koji predmet imaju. Skoro svakodnevno nam se nude kojekakvi “skoro obavezni” časopisi, priručnici i flajeri za školice sporta, plesa i sl., dok su obavezni udžbenici besplatni za niže razrede.
    Od obavezne lektire koju smo takođe naručivali i kupovali jer je u tom momentu bila od izuzetnog značaja za našu decu, obrađene su skoro 2 knjige.
    Školske sekcije su po principu, mora da vas bude svuda podjednako, tako da se stvarna interesovanja dece zanemaruju na konto broja i izbora učitelja…. ako si dobar matematičar, ne možeš na likovnu sekciju i sl.
    Ovo sve govorim, jer sam povukla debele veze da mi dete ide baš kod te učiteljice, po preporukama nekih prethodnih generacija, pa se mislim ako ona koja je “najbolja” tako radi, kako rade ostali za koje nisam čula nikakve hvale.
    Nema pravila i kao što ne postoje dva ista deteta, ne postoje ni dva ista roditelja niti nastavnika… Suština je samo u tome da je obrazovni sistem u ovoj zemlji u potpunom rasulu, kao i skoro sve ostale profesije i da nešto suštinski treba menjati.

    Одговорите на овај коментар
  5. септембар 22, 11:46 #5 DreamSky

    Poruka je bezveze, da ne kazem glupa. Da roditelja ima svakakvih, to se svi slazemo, ali da isto tako i ucitelja i nastavnika ima svakakvih, niko da pomene! Necu nista da komentarisem, samo imam poruku za Gradjanina , oca troje dece: Odgovor na Vase pitanje ima dr. Ranko Rajovic, pa ako Vas zanima pogledajte na youtube-u (ako vec niste slusali doktora, ili citali njegove knjige…) Nesto mi govori da vec znate o cemu pisem…

    Одговорите на овај коментар
  6. септембар 22, 11:59 #6 anoniman

    Čitajući ove komentare, pitam se, da li se oni odnose na gore naveden članak? Jer ovi komentari, apsolutno nemaju veze sa onim što piše u članku. Zašto saveti nekome deluju kao uvreda? U članku se niko ne veliča, ne napada i nije mi jasno čemu onda potreba da se neko brani, a još manje da napada i vređa!!! Upravo o tome govori autor.

    Одговорите на овај коментар
  7. септембар 22, 12:04 #7 Neko iz škole-za anoniman

    U ovoj zemlji se svi razumeju u školstvo, i svako ima pravo da se lupi po stomaku i oplete po prosveti. Nema zemlje na svetu (osim, možda, Finske) koja je zadovoljna svojim školskim sistemom. Ni mi u prosveti nismo zadovoljni onim što se dešava. Mislim da je svako uopštavanje pogrešno u bilo kom segmentu života pa i u sferi obrazovanja. Ima svega kao i u svakoj drugoj profesiji, ljudi i neljudi, radnika i neradnika. Ne možete o prosveti suditi na osnovu iskustva iz jedne škole jer nije u celoj zemlji tako. U školi u kojoj radim deca imaju fizičko vaspitanje, ne nude im se flajeri, časopisi se nude, ali niko ne mora da ih kupi, ponuda vannastavnih aktivnosti je u skladu sa resursima kojima škola raspolaže, ne kupuju se knjige za lektiru zato što škola ima biblioteku u kojoj postoje knjige koje deci trebaju. O tome što povlačite veze za učitelja “na glasu” nemam komentar, samo pitanje: Šta to ona radi što druga učiteljica ne radi? ( a rade po istom planu i programu propisanom od države) Za autora teksta sve pohvale.

    Одговорите на овај коментар
  8. септембар 22, 13:44 #8 Nis

    Hahahhaha. Pa lepo se zabavih i nasmejah citajuci sve ovo. Zavadismo se: crni protiv belih, ucitelji/nastavnici protiv roditelja. Svako sedi u svom uglu i prica svoju pricu. I to naravno ne vodi nigde i ne zove se saradnja. A u slucaju obrazovanja dece mislim da je neophodna. Kada bi obe strane imale razumevanja za suprotnu sve bi bilo mnogo lakse, i njima a i deci. Cinjenica je da se svet promenio pa i obrazovanje, cak i kod nas :). Jedino sto mi ne uzmemo u obzir uslove koji kod nas vladaju pa tek samo onako primenimo nesto sto je negde dobro funkcionisalo. Tesko da moze da se radi sa 30 djaka u odeljenju! Posebno tinejdzera. A trazi se da budu dobri, tihi, da slusaju, saradjuju. A ucenik V-og razreda verovali ili ne ima svakog dana po 6 casova a samo jednom nedeljno 5. Ja sam bila zapanjena, i mislim da je to mnogo.
    I znate sta mi je jos cudno? Skole se rangiraju i po prosecnoj oceni svih djaka. Da li znate da skole imaju prosek 4.80 ili 4.90? Nije mi jasno ko bi se i na sta tu “zalio”. Dobra i pametna deca pa imaju dobre ocene.
    Ti isti koji kukaju na decu i na roditelje a ne kazem da nemaju razloga (ima i te kako) im isto tako dele 5 iako neki od njih ne znaju ni za 3. Jer se po tome vrednuje rad nastavnika. Kukaju ali daju 5.
    Naravno, nisu svi takvi. Ali se plasim da vecina jeste. I moram da kazem da se plasim za svoju decu u ovoj zemlji u ovom obrazovnom sistemu. U zemlji gde sam ja stekla odlicno znanje na svim nivoima i na koje sam ponosna.
    Takodje moram da kazem da je jedno od moje dece ima uciteljicu kojom sam odusevljena. Svima sam to pricala i jos uvek pricam. Ona svako dete posmatra posebno i radi sve sto treba da budu samostalni, srecni ali odgovorni. I znate sta, ne mari mnogo za misljenje roditelja, i razmislja svojom glavom a ne propisanim pravilima iskljucivo. Deca je vole a ja sam ponosna sto je bas ona ucitelj mom detetu.

    Одговорите на овај коментар
  9. септембар 22, 14:05 #9 Lektor

    Ima mnogo istine u tekstu, roditelji i deca često gube kompas kad je sistem vrednosti u pitanju. S druge strane, kad sam lektorisala jedan udžbenik iz matematike za osnovnu školu, učiteljica iz komisije Ministarstva prosvete je imala primedbu da se 200 i 300 ne pišu dvesta i trista, nego dvesto i tristo. Druga učiteljica, tvorac knjige za Svet oko nas, napisala je da je većina kuhinjskog posuđa napravljena od drveta. Primera ima mnogo.
    Ljudi koji obrazuju našu decu zaslužuju veliko poštovanje, osim ako to poštovanje sami ne obezvrede. Brojni su slučajevi elementarne nepismenosti i nedostatka opšte kulture (koja se stiče svakodnevno). Učitelji dragi, ako ništa drugo, prelistajte povremeno pravopis, i mnogi drugi to rade.

    Одговорите на овај коментар
  10. септембар 22, 15:14 #10 sanja

    истина јесте да најмање образовани раде у образовању,осим изузетака,који потврђују да је ово правило.каква иронија!није крив онај који не зна,већ онај који неће да научи.просветару,било шта да понудиш,најчешћа реакција је:Јес,ти ћеш да ми кажеш!,без обзира ко је тај који”хоће да каже”.
    радим у основној школи која има 70 предавача,и то већ пуних35 година.сви имају диплове VIIстепена,најчешће из Сремеске Митровице,или Шапца.поменути градови су одлично одрадили план уништавања квалитета просвете,од које зависи комплетно друштво.учитељ васпитава и развија љубав према науци,што се данас,на жалост и не догађа..
    износим чињенице из школе у којој сам:имамо једну учитељицу која чита белетристику, и једну наставницу срског језика коа чита и научне часописе,а осталих 68, подваличим- после књига обавезне лектире, нису прочитали никада више књигу.кога они да просвете?!
    а ове разне “едукације” и “евалуације”, су ироничне игрице за ментално заостале,уколико полазници не виде да то јесу.
    А тек средње школе и стање у њима!.овако описане основне школе су пример добре праксе у односу на већину средњих школа које су ми познате,а доста њих јесу.
    јадна просвето,докле доведе ову дивну младеж,са одличним потенцијалом! цео радни век се не можемо ослободити последица и поклопаца наших способности и талената.
    докажите да је другачије,већино!
    п.с. ништа чудно,када се погледа ко су нам министри просвете, уназад 2-3 деценије.тешко да би решили све задатке из наставних листића основних предмета за 3. разред ош. чак сам сигурна да не би.
    а зна се и да је обавезна основна,а биће и средња,смишљена да би се “затупили”бриљантни дечији умови и претворили у заглупљене послушнике и робови.прочитајте мало литературе,па ћете видети од кога и од када то потиче.
    коначно,овај план се одвоја без икаквих сметњи.чак шта више!све иде још боље него што су очекивали владари из сенке.

    Одговорите на овај коментар
    • новембар 21, 15:58 "Ma šta kažete?"

      Ako neko ima nešto protiv gore napisanog teksta nije shvatio poruku istog, što naravno nije greška onoga ko ga je napisao…Neko ko 35 godina radi u prosveti, ne bi smeo da pravi ovako kardinalne greške u pravopisu i da blati Sremsku Mitrovicu i Šabac…generalizujući na osnovu svog subjektivnog i čini mi se šturog,kratkovidog zaključka… Na svu sreću danas postoje drugi instrumenti za merenje stručnosti i kvaliteta izvodjenja nastave ,u šta sigurno ne spada zlurado podsmevanje kolega pred penzijom…kao i standardi znanja koje smo dužni da prenesemo svojim učenicima. Ne znam i ne zanima me u kojoj školi Vi radite ali me zanima u kom gradu se nalazi ta Vaša škola koju su uzurpirali mitrovački i šabački ex studenti , sadašnje Vaše “kolege” koje ne možete da smislite…da i još nešto u kom gradu ste vi “dobili ” diplomu?

      Одговорите на овај коментар
    • новембар 21, 16:02 nataša

      A Vi ste?

      Одговорите на овај коментар
      • новембар 21, 16:15 nataša

        Mislim da ne treba Vi da preuzimate ulogu nadzornika…sa dužnim poštovanjem smatram da već neko prima platu za posao kojim se Vi volonterski bavite…osim toga i kod Vas bi lektor imao posla da se oznoji…pozdrav za gospodju Sanju!(Koju su to školu i koji grad uzurpirali mitrovački i šabački ex studenti?…)

        Одговорите на овај коментар
  11. септембар 23, 21:04 #11 vesna

    Da li je moguce da se oko svega u ovoj nasoj nasoj nesrecnoj zemljici moramo sukobiti?Uciteljica sam 24 godine i imala bih svasta da kazem ali gubim volju,snagu i nadu da ce se ista izmeniti kad ostavljamo ovakve komentare…

    Одговорите на овај коментар
  12. октобар 10, 11:38 #12 mama malena

    Da ste mi svi zivi i zdravi!! Za pamet se ne brinem, posto vidim da ste svi imali “pametan komentar” da napisete!!! Neka nam je Gospod u pomoci, jer ovo nicemu ne vodi!!!! Eeee da iz svakog procitanog komentara sam naucila nesto… Hvala vam!!!

    Одговорите на овај коментар
  13. новембар 21, 13:10 #13 jovana

    Prvo da pohvalim autora teksta,pa da se obratim gradjaninu-ocu troje dece.To sto ste skolu zavrsili u nekoj drugoj zemlji ne daje vam za pravo da na taj nacin komentarisete rad prosvetara.Sto se tice kontrolisanja rada prosvetnih radnika,kontrolisu ih i pedagog,psiholog,prosvetna inspekcija,direktor i vi-roditelji.Istina je da imaju i zimski i prolecni raspust i dva kraca odmora,ali isto tako ne mogu da uzmu slobodne dane kad oni zele.Letnji raspust ne traje tri meseca kao sto prica “carsija”,vec mesec ipo dana.Mnogi prosvetni radnici poznaju strani jezik,kao i rad na racunaru i odlicno se snalaze.Ako dete ume da koristi Internet,zasto to ne bi mogao i ucitelj ili Vi gospodine zaista smatrate da su prosvetari neobrazovani u tolikoj meri.Posto toliko znate o radu ucitelja,da li znate da vecina njih kupuje materijal iz svog dzepa,odrice se svojih dnevnica,da bi sva deca krenula na jednodnevnu ili visednevnu ekskurziju?Pricate o platama koje su po vasem misljenju prevelike,o tome da nemaju osmocasovno radno vreme?Niste culi za to da se nastavnici i ucitelji pripremaju svaki dan za nastavu,imaju sastanke,aktivno ucestvuju u radu skole,…i jos mnogo toga.Naravno da u svakom zitu ima i kukolja,pa tako i medju prosvetnim radnicima i medju roditeljima.Vi verovatno spadate u onu grupu da je ucitelj kriv za sve?!Sto se tice vaspitanja,mislim da se to donosi od kuce,ili ocekujete da posaljete dete u prvi razred,a da ga ucitelj vaspitava ili prevaspitava.Ako ste toliko zadovoljni svojim obrazovanjem,zasto vasoj deci niste to priustili?Ako smatrate da je tako lako zavrsiti i biti prosvetni radnik,odmah se latite posla!I vama umesto pozdrava savet-BAVITE SE SVOJOM DECOM,A NE PROSVETNIM RADNICIMA!!!Citiram-SITNI SU ONI LJUDI KOJI UCITELJEV RAD SMATRAJU SITNIM!

    Одговорите на овај коментар
  14. новембар 21, 15:04 #14 jap

    ma daj kometara kao na utakmici zvezde i partizana roditelji pljuju ucitelje ovi roditelje a i ovoi i onih svakakvih

    Одговорите на овај коментар
  15. новембар 22, 08:49 #15 Анонимни

    Da ne kritikujem ni roditelje ni ucitelje, samo brinem za djecu posle svega sto sam procitala. Neka roditelji obavljaju svoje obaveze i dozvole uciteljima da rade svoj posao( izabrali ste plemenit posao (nimalo lak) samo djeci ali svakom djetetu pruzajte ljubav, ljubav, samo ljubav, sve ce biti dobro, ovo se odnosi i na raditelje i kad bi bilo manje price….

    Одговорите на овај коментар
  16. новембар 22, 08:50 #16 nana

    Da ne kritikujem ni roditelje ni ucitelje, samo brinem za djecu posle svega sto sam procitala. Neka roditelji obavljaju svoje obaveze i dozvole uciteljima da rade svoj posao( izabrali ste plemenit posao (nimalo lak) samo djeci ali svakom djetetu pruzajte ljubav, ljubav, samo ljubav, sve ce biti dobro, ovo se odnosi i na raditelje i kad bi bilo manje price….

    Одговорите на овај коментар
  17. јануар 14, 12:55 #17 Marijan Stefanovic

    za ucitelje – poruka jednog roditelja

    iz tog ugla verovatno tako i izgleda.. “Сви се са носталгијом сећају неких, и не тако давних времена када је учитељ уживао поверење и поштовање целог друштва и када се није могло замислити да родитељ, а камоли ђак макар и помисли да подигне глас у разговору са професорима.” nedostaje vam to vreme, ne? meni ne. vidi to svi i nostalgija vezano za ovo ipak ne kod svih. i dan danas sretnem ponekog od ostarelih nastavnika sto su sa parolom “batina je iz raja izasla” umeli da deknu i samar i packe onako “da nas nauce”.. sad su manji od zrna a ja u punoj snazi, ne ljutim se, nisu znali za bolje, prastanje izjednacava coveka sa bozanstvom te eto da im se oprosti. I moji roditelji nisu dizali glas, valjda su deca “zasluzila” sljagu, ili da im oderu prste, bilo je i po turu… ali avaj, karma mora se naplati pa sad klinci sibaju profane.. naravno da to nije u redu, ali dug je dug… niti je rasa to zasluzio, niti moji eks nastavnici treba da se tresu kad prolazim pored njih, nije na meni da vracam, vracaju im uredno “ucenici”. Ali sta sad da i ja budem roditelj koji ce reci “udri uco ako zasluzi” jos ni kod mene moje dete nije zasluzilo a ne kod vas… drugo cime ce te vi da ga naucite. moje dete jos nema ni tri melje paralelno srpski i engleski zna da broji racuna boje oblici slova, sa tri ehej, meni je bilo smor jer sam to znao u 5 pa te ponovo uce isto sa 7 i ocekuju da imas fokus i paznju. prevazidjeni ste prosvetari, pored toga sto nevoljno obavljate svoj posao smoreni verovatno platom koju ne bi ni trebali da imate a ni taj posao te da se ne smarate kako da objasnite mom detetu nalazim vremena da ga sam obrazujem, i naravno da ce vas nagojeni sistem bezvoljnih na narodnom koritu sa metodom iz kamenog doba i isto toliko u toku da ga smara, ali ne brinite naucio sam ga da ne bije slabije od sebe, a ako nekome padne na pamet da koristi bilo koji oblik nasilja protiv njega onda ce te videti koliko sad moze da se zamisli da roditelj podigne i nesto drugo ne samo glas.

    Одговорите на овај коментар
  18. фебруар 08, 13:55 #18 Cinjenica

    Zivim I radim u beogradskom naselju koje broji oko 80.000 stanovnika. U nasem kraju ima cetiri osnovne skole, a svaka minimum cetiri odeljenja svakog razreda. Svake godine su roditelji u panici kod kog ucitelja da upisu svog prvaka, a na polugodistu tekuce skolske godine je nezapamcen broj djaka napustio dve od cetiri skole smo zbog uciteljica. Slucajevi su razliciti…od nezadovoljstva roditelja zbog nesposobnosti I neznanja mladih uciteljica, do nemogucnosti razumevanja sa uciteljicama koje su odavno trebale biti u penziji.
    Kao profesor, a pre svega strog I pravican pedagog, mogu vam reci sledece:
    Mi imamo tri ogromna problema u prosveti. Prvi, sve losiji I nesposobniji kadar, zasticen zbog kosovskog porekla, porodicnih veza, veza po osnovu porekla ili politickog angazmana. Drugo, ocajan zakon koji nimalo ne stiti predavaca, kako bi isti mogao da sprovede odredjeni autoritet I integritet na casu. Trece, talas opterecenih novokomponovanih I preambicioznih roditelja, ili pak onih koji su druga krajnost I dete samo fortaju s jedne na drugu aktivnost , ne bi li se neko drugi njime bavio. Pa ipak, I sa takvima ima nacina, ali ako su vase pokrice znanje, generacije uspesnih djaka I odlicno poznavanje skolske pedagogije I psihologije licnosti.
    Konacno, ovim pitanjima treba da se bave nasi vajni sindikati, a ne onim sto rade inace. Takodje, fakultetska diploma I drugarstvo sa direktorom ne sme biti dovoljno za rad u prosveti. Kada biste samo znali koji broj mladih godisnje diplomira I u nazivu titule ima profesor ili nastavnik razredne nastave – ne biste verovali. Mora postojati stroziji kriterijum. Ovako, svake ce godine brdo nekompetentnih upropastavati generacije.

    Одговорите на овај коментар
    • април 19, 14:32 Ella

      A takav, i još gori, kadar će pristizati uprosvetu sve dok je plata prosvetnog radnika sa fakultetom manja od plate kafe kuvarice ili vozača u nekom javnom preduzeću ili minisatrstvu Da bi se to promenilo, treba učiniti taj poziv atraktivnim, da se upisuje manji broj studenata i da u prosvetu dođu najbolji, a ne oni koji nisu mogli upisati nešto isplativije. Do tada će u prosveti biti i loših, ali, kao i u svim zanimanima, ne sme se generalizovati. U prosveti ima jako dobrih prosvetnih radnika, entuzijasta, pa o tome govore rezultati i uspesi naših učenika na raznim domaćim i međunarodnim takmičenjima. I otkud toliko naših učenika, toliko uspešnih po belom svetu, ako prosveta toliko ne valja. Odgovorno tvrdim da je to delatnost koja je najmanje plećena, najmanje korumpirana, a najviše napadana. (uporedite sa sudstvom i zdravstvom, a o njima ni reči)

      Одговорите на овај коментар
  19. новембар 20, 14:51 #19 Tatjana

    Draga uciteljice,
    citam ovaj vas tekst i ne mogu da verujem. Sa kolikom histerijom vi branite vase stavove to je strasno. Pljujete po roditeljima…a onda vam je tesko sto vam roditelj ne veruje kad imate nesto da kazete za njegovo dete.

    Stvar se zakomplikovala i vise nego sto treba. Vas posao je da decu ucite i naucite one koji su spremni da nauce. Vaspitanje u onolikoj meri koliko je to moguce. Na silu se nista ne postize kao i ovakvim tekstovima. Uvek sam se pitala da li vi stvarno verujete u to da ovakav tekst moze nesto na bolje da promeni? Samo izaziva jos veci problem i razdor izmedju roditelja i vas ucitelja…ovim tekstom sam potvrdila ono sto sam vec odavno znala a to je da ucitelj ne moze svako da bude. Vi i vama slicni biste trebali pred svaki cas da popijete nesto za smirenje, kad vec morate da radite taj posao a ne morate, mozete i da se zaposlite i u nekoj na pr. fabrici, kako bi mogli da pregurate taj dan jer vidim da ste previse nervozni i da pravite problem tamo gde ne postoji. Ne kazem ja da nema nevaspitane dece, nemarnih roditelja i sl. Ali je vas posao tako jednostavan….vase je da predajete i prenesete svoje znanje u sto vecem broju a za nevaspitanje, bezobrazluk i sl, postoje disciplinske mere…ovo mi, opet kazem, zvuci kao histerican napad neke zene koja bi volela da bude sve onako kako ona zamisli…pa zivotu nije sve tako jednostavno i vikom i dranjem a pogotovo vredjanjem necete, na zalost, nista postici…zao mi je sto moram da kazem ali drago mi je sto niste uciteljica mog deteta.

    U tom prepucavanju sa roditeljima zaboravljate ono najbitnije a to su vasi ucenici. Ta deca koju treba necemu da naucite. Pa ako vam je toliko stalo do njih smanjite malo tu nervozu i pozabavite se vasim odnosom sa tom decom jer ako vas deca zavole nece biti toliko problema ni sa roditeljima.

    Одговорите на овај коментар
  20. новембар 20, 19:41 #20 Gricko

    1) Ne može se tražiti poštovanje od dece kada se štrajkuje protiv države i sistema preko “leđa dece”. Štrajkujte za svoja prava, to podržavam, ali u van nastavno vreme jer uzor ste deci pa i oni “štrajkuju” na času jer misle da je to u redu. Takođe nije u redu da se zbog štrajka i ne postizanja obrade nastavnih jedinica kao i kašnjenja u ocenjivanu nadoknađuje nastava u ne predviđeno vreme.
    2) Ne može se kasniti na čas nakon nastavničkog zvona. To deca vide i prema tome smatraju da ako oni zakasne na čas to nije ništa strašno.
    3) Ne može se koristiti mobilni telefon u školi, pogotovo za vreme časova (dok deca rade kontrolni na primer) jer i to deca vide a pošto su i deca ličnosti, smatraju da je normalno da koriste isti na času kada im zatreba.
    4) Ne treba na ekskurziji, izletu ili rekreativnoj nastavi, u restoranu za ručkom nastavnički sto da obiluje kavlitetnom hranom a deci da se (20 godina koliko sam u toku od kada imam decu) servira “masni pekarski krompir i žilava pohovana šnicla”. Deca su ličnosti, koliko god ih vi doživljavali kao nevaspitane, bahate i grozne ali primećuju tretman koji ih nipodaštava.
    5) Nedopustivo je da na dan otvorenih vrata u određenom terminu od 45 minuta jednostavno odete jer se nije pojavio niko od roditelja u prvih 15-20. Smatram da mora biti drugačije jer možda od svoje “silne bahatosti” (kasni autobus, zastoj u saobraćaju, šef nas pustio u određeno vreme sa posla….) ne možemo da stignemo na početak sastanka ali stižemo svakako na određeni termin…..

    Одговорите на овај коментар
    • децембар 16, 16:49 Danica

      Po čemu ste Vi kompetentni da osmisljavate sta moze pod 1) 2) itd.

      Одговорите на овај коментар
      • мај 22, 18:49 Gricko

        Danice, ja ne osmišljavam, vi ste u zabludi, ja sam samo kompetentna za moju decu i smatram da se deca ponašaju prema uzorima koje im odrasli pružaju. Ništa ne vredi što sam ih vaspitala “kod kuće”. A šta kada izađu iz okrilja? Šta je problem sa prethodnim što sam rekla?
        Zbog čega su deca dužna da idu produženo u školu ili da odrađuju štrajkove subotama u nedogleded? Ja sam moju decu vaspitala da idu u školu redovno, da ne izostaju sa časova osim ako su zaista bolesni i da ne štrajkuju kada im nešto ne odgovara u školi.
        Kašnjenje (ničije) nije u redu (osim kada je zaista ponekad opravdano i ukoliko postoji validan razlog za kašnjenje) ni u jednom segmentu života i tome sam takođe vaspitala svoju decu, tako da smatram da nastavnik takođe ne treba da kasni na početak svoga časa jer time poštuje i uvažava đake. Kako ja kao revnosan roditelj da objasnim svom detetu da na vreme krene u školu i da ne kasni na čas i time poštuje nastavnika a dete mi tada “sruči u facu”: “Nastavnik-ca nikada ne stiže na čas nego 5-10 minuta kasnije!”
        Kako onda učenik da ima pravilan aspekt prema kašnjenju na čas?
        Stavka “mobilni”, nadam se da vam je jasna, ne bih da se ponavljam. Jednom rečju: Zabranjeno! (za sve na radnom mestu, za đake u školi).
        Ekskurzija: sami sagledajte – masni pekarski krompir i žilava pohovana šnicla naspram nastavničkog stola koji obiluje mnooogo kvaleltnijom hranom. Što? I deca su ličnosti kao i odrasli.
        I za “otvorena vrata” neću da se rasplinjujem…. tražim poštovanje mog vremena jer ukazujem poštovanje tuđeg vremena. Prosto i jednostavno.

        Одговорите на овај коментар
  21. децембар 16, 02:27 #21 Anita

    Roditelj sam djaka prvaka. Devojcica koja slusa na casu, radi domaci, odlicno radi kontrolne, kuci mi pomaze u svemu… Cesto je uciteljica puna hvale kada dodjemo po nju. Ali avaj, voli da bude srecna i voli da se igra. Dan uoci roditeljskog naredjala neke petice tj cvetice i nju uhvati euforija. Taj dan i dan kada je roditeljski sastanak bio ona uhvativda prica na casu kao navijena. Uciteljica je samo o njoj pricala i njene greske nabrajala. Mislila sam da cu u zemlju propasti. Niko drugi nije bio spomenut. Samo ona. Da li tako treba da bude. Dete sam izgrdila ali ne znam sta ucitelici da kazem, ako uopste treba nesto da kazem.

    Одговорите на овај коментар
  22. мај 22, 10:27 #22 Dusica

    Podrzavam u potpunosti Vas tekst…moje dete govori perfektno engleski,od 6god.cita i pise i sve sam naucio ( uz kompjuter i gledajuci crtane filmove) i umesto da se nastavnica obraduje sto ima malog djaka ( u prvom osnovne) koji ima konverzaciju kao da mu je to maternji jezik,ona mu je skrenula paznju da se ne pravi vazan i uporno mu nalazila mane i davala cetvorku dok nije otisla na porodiljsko…da bi dosla nova koja je bila u cudu,da dete tako prica a niti je islo na privatne casove niti zivelo u inostranstvu…postoje nastavnici koji vole svoj posao i raduju se talentovanoj deci a postoje i nadrndani i sujetni….sta mi roditelji tada da radimo,da ne napravimo problem svom detetu?

    Одговорите на овај коментар
    • мај 22, 20:43 Maaaa

      Mama,nastavni a je u pravu iz vise razloga,uz duzno postovanje.Razmislite kako se osecaju ostala deca? Kako se Vase dete ponasalo na casu verovatno mu je bilo dosadno morala ga je motivisati da aktivno slusa…Ako budete objektivni shvatili bi to.

      Одговорите на овај коментар
  23. мај 23, 17:46 #23 Carl Johnson aka CJ

    Razmislite svi dobro. Da li mislite da cete srediti neki problem koji nije sređen 200 godina(bukvalno 200 godina) u Srbiji nekim komentarom ili bolje receno esejem, doktoratom u komentaru na nekoj web stranici koju skoro niko ne posecuje. Naravno pojavice se sveznajuce mame i uciteljice koje ce osudjivati ovo, ali, kao sto je rekao Temistokle(ako znate ko je to):Saslusaj me prvo, udari me posle.
    Dakle, problem nije u prosveti toliko koliko ste svi vi mame, tate, uciteljice, nastavnici krivi za ovaj 200-godisnji problem. Koji je to problem? Problem je taj sto petice nema onaj ko vise nauci i koji se trudi i uci vec ima onaj koji ima “uticajne roditelje”(oni koji imaju brdo para ili koji imaju neku visoku funkcijuu drzavnom aparatu). Vas ili privuku pare, ili se uplasite otkaza koji mogu da vam “srede” “uticajni roditelji”( a ne bi vas bio strah ako vam je mirna savest i ako ovi nemaju osnove za otkaz, ali je..ga, vi bi ste da budete Tony Montana u vasoj skoli a uplasite se povetarca). Djaci su dobri ako im roditelji imaju dobre pare za finansiranje njihovih ocena i nastavnika. Da ne bude da napamet pricam, ispricacu dva dogadjaja vezana za jedno dete sa tim “uticajnim roditeljima”.1.: to dete ne bi kad god odgovara otvorilo usta ili bilo sta reklo a dobilo bi pet i pohvale tipa bravo aktivna si i sl.2.:roditelji tog deteta su podneli prijavu protiv pet devojcica zato sto se ne druze dovoljno sa njom. Ne zbog nasilja, ne zbog izolacije u drustvu, vec samo zato sto nisu se preterano druzile sqa njom…
    ja ne bih dalje da vas smaram(valjda sam vas dovoljno stavio na razmisljanje uticajni i ne uticajni rodielji, vi koji niste uticajni sad valjda znate sta se desava posle roditeljskih sastanaka i posle skole u 7 i 15), a ako vas jos nesto zanima pitajte u komentarima

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.