Деци чинимо медвеђу услугу. Учимо их да буду егоцентрични и да одустају, често и пре него што су покушали.
Отац сам троје деце, осмогодишњег сина и две ћерке у од седам и четири године. Моја жена je учитељица која већ петнаест година ради у разредној настави. У овом чланку желим да поделим неколико лекција које сам научио последњих година разговарајући с учитељима.
Родитељи, ви нисте најбољи пријатељи својој деци, већ мајка и отац. Ваш је посао да их научите примерном понашању и моралним вредностима и да им поставите границе. Превише родитеља својој деци прво покушава да буде пријатељ, а потом родитељ. То је грешка.
Главни је неуспех ОВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ РОДИТЕЉА што смо деци усадили научену беспомоћност. Ако кажу „не могу”, родитељи то ураде уместо њих. На тај начин одгајамо децу која одустану након једног покушаја или и не покушају.
Неуспех је део одрастања и деца треба да науче да погреше, падну, устану, отресу прашину са себе и покушају поновно. Треба да науче како да следе упутства, али и шта предузети како би испунили задатак кад им упутства нису понуђена.
Учитеље ништа не фрустрира више од детета које не жели да покуша само нешто да уради. Ипак, то виђају сваки дан, јер превише „хеликоптер-родитеља” обавља најтеже задатке уместо своје деце, чинећи их неспособнима, невештима и незаинтересиранима да уопште покушају, потом погреше и пробају самостално да пронађу решење или решити задатак.
Сви су ишли у школу, али нису сви стручњаци у подучавању. Кад противречите учитељу или га преиспитујете пред дететом, учите га да учитељев ауторитет не треба поштовати.
Кад вас учитељ обавести о одређеној ситуацији, не окрећите се према детету питајући га је ли то истина. Можда мислите да укључујете дете у расправу, али тим чином заправо доводите учитељев углед у питање, и то пред њим. Ставите се на учитељево место. Ви сте му управо показали да му не намеравате поверовати ако дете не потврди истинитост његових речи.
Родитељи, учитељ не може заменити вашу улогу у васпитању детета.
Многи родитељи кажу: „Нека се учитељица бави тиме.” Размишљајте о бројевима. Учитељ с вашом децом проводи око седам сати на дан, пет дана у недељи, тридесет недеља у години. То није довољно времена да их, осим градива, науче и како се понашати.
Ваш је посао да будете узор своме детету и научите га најважнијим животним лекцијама. Учитељи могу покушати, али ваше дете ће опонашати вас, зато им дајте пример вредан опонашања.